Iskustvo jedne crnogorske lekarke u Nemačkoj
2. avgust 2019.
Mala zemlja, malo lekara a puno bolovanja. To je slika današnje Crne Gore. Iako ovo može zvučati kao kliše i iako se poslednjih godina više ulaže u zdravstvo, problem manjka lekara u crnogorskom zdravstvenom sistemu i dalje je veliki rebus za nadležne. Uz sve to, kada se u javnosti govori o odlasku stručnjaka iz zemlje, gotovo uvek se ističu lekari.
Mirela Rondić je jedna od njih, koja je svoj profesionalni angažman pre 7 godina potražila u Nemačkoj. Počinjući priču za DW kaže da je već u tom periodu nekoliko doktora napustilo Crnu Goru.
„Posle završenog Medicinskog fakulteta u Podgorici, obavila sam pripravnički staž, a zatim se zaposlila u Institutu za javno zdravlje Crne Gore. Učenje stranih jezika mi je uvek bilo interesantno i na studijama sam učestvovala u programima razmene studenata. 2012. godine sam saznala za stipendiju u nemačkoj bolnici koja se nalazi u gradu gde žive moji rođaci. Stipendiju sam ubrzo dobila i te godine otišla iz Crne Gore", priča Mirela.
Radi dva posla
Rondić je u Nemačkoj dobila stipendiju za kurs nemačkog jezika od 6 meseci i istovremeno praksu u bolnici. Njen zadatak je bio da uči jezik, upozna se sa sistemom i položi za sertifikat B2 nemačkog jezika, koji je tada bio potreban za podnošenje dokumenata za radnu dozvolu. Posle toga je dobila ugovor za posao u bolnici, tako da problema u dobijanju radne dozvole nije bilo. U martu prošle godine završila je specijalizaciju u Štutgartu.
„Otada sam specijalista interne medicine u Verthajmu, manjem gradu u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg, gde sam i odradila svoj specijalistički staž do kraja. Od januara ove godine, pored posla specijaliste u bolnici, postala sam medicinski direktor u ustanovi organizaciono sličnoj crnogorskim domovima zdravlja. Trenutno pokrivam ta dva radna mesta, naravno sa podelom radnog vremena od 40 sati sedmično", objašnjava Rondić.
Lekare iz Crne Gore uglavnom teraju male plate
Jedan od glavnih motiva crnogorskih lekara za odlazak u inostranstvo su mnogo bolje plate i standard. Poslednji podaci koje objavio Sindikat doktora medicine Crne Gore pokazuju da su prošle godine doktori medicine zarađivali u proseku 550 evra (što je tek nešto više od prosečne plate u Crnoj Gori), specijalisti od 650 do 700 evra, a supspecijalisti oko 850. Ovi podaci su zvanični jer su dobijeni od Agencije za sprečavanje korupcije. Ipak, u Sindikatu problematizuju činjenicu da direktori zdravstvenih ustanova mnogo više zarađuju od lekara.
„Prosečna zarada direktora u 2018. godini iznosila je 1685 evra, dok jedan broj direktora na osnovu rada kao lekari, hirurzi i epidemiolozi primaju i po 3 hiljade evra mesečno. To treba sve da nas zabrine u zdravstvenom sistemu, jer su lekari nosioci posla”, ističu iz Sindikata.
Rondić, ipak, osim plate, ističe i druge motive lekara za odlazak u Nemačku.
„Mislim da su mogućnost zaposlenja, želja za usavršavanjem i dobijanje specijalizacije odmah posle studija - glavni razlozi zašto lekari žele da rade u Nemačkoj. Naravno, ne sme se zaboraviti ni ekonomska strana", jasna je Rondić.
Ona kaže da u Nemačkoj, kao i u Crnoj Gori, primanja variraju zavisno od toga na kojem nivou se nalazite i koliko iskustva imate.
„U odnosu na Crnu Goru, lekar u Nemačkoj može mesečno da zaradi nekoliko puta više. Plata, kao i u Crnoj Gori, dodatno može biti veća u zavisnosti od toga da li i koliko dežurstava obavljate u toku meseca”, objašnjava Mirela.
10 posto odlučilo da digne sidro
Crnu Goru je, prema podacima Sindikata doktora medicine, u prethodnih 5 godina napustilo oko 150 lekara. To na prvu loptu ne zvuči puno ali je ogroman broj ako se ima u vidu da u državi ima ukupno oko 1650 lekara, što znači da je skoro 10 posto odlučilo da digne sidro. Ministar zdravlja Kenan Hrapović je još prošle godine priznao da Crnoj Gori fali čak 200 lekara pa će probati da sa po 40 specijalizacija godišnje, za 5 godina, popune tu rupu.
Rondić poručuje da nadležni treba da saslušaju lekare jer će oni najbolje reći zbog čega su nezadovoljni i šta treba poboljšati.
„Treba se potruditi da se izađe u susret njihovim zahtjevima, koliko je to moguće. Crnoj Gori nije u interesu da gubi stručni kadar, jer je on svakoj državi neophodan. Za dalji razvoj i funkcionisanje sistema bitno je da se stručnjaci zadrže u zemlji", smatra Rondić.
Na naše pitanje šta bi poručila mladim lekarima u Crnoj Gori, Rondić odgovara da su odluke o odlasku često individualne prirode ali da se za popravljanje položaja lekara vredi boriti.
„Crna Gora obrazuje taj kadar, ulaže u njega i treba se potruditi da ga i zadrži. Naravno da se odlasci lekara ne mogu potpuno sprečiti, kada se negde drugo vide bolje šanse za posao, usavršavanje i bolja primanja. Taj problem nema samo Crna Gora, nego i ostale evropske zemlje", veruje Rondić.
I u Nemačkoj se čeka na preglede
Nemački i crnogorski zdravstveni sistem teško je uporediti, kaže Rondić, jer je Nemačka velika zemlja sa više od 80 miliona stanovnika, a Crna Gora mnogo manja. Tvrdi da, s obzirom na usluge koje pacijentima pruža crnogorski zdravstveni sistem, nema nekih razlika, ali da Nemačka mnogo više ulaže u zdravstvo.
„Na termin kod specijaliste ili supspecijaliste i u Nemačkoj morate malo čekati. S druge strane, novac koji se izdvaja za nemački zdravstveni sistem je, naravno, veći nego u Crnoj Gori, srazmerno eknonomskoj snazi države. U Nemačkoj uvek imamo nova istraživanja u terapiji različitih oboljenja, pravljenje vodiča i smernica i kontinuiranu edukaciju, što je osnova za funkcionisanje čitavog sistema, koji je onda u celoj državi na istom nivou”, kaže Rondić.
Nemačka je nedavno donela nove zakone koji će od naredne godine olakšati useljavanje stručne radne snage iz zemalja Zapadnog Balkana. Rondić kaže da Nemačkoj i dalje nedostaje lekara jer se radi o zemlji sa velikim mogućnostima, koja se stalno razvija.
„Sa olakšanjem uslova zapošljavanja u Nemačkoj, veoma je moguće da će još kolega otići iz Crne Gore”, smatra Mirela a na naše pitanje šta je najveća beneficija koju je dobila kao strani stručnjak u Nemačkoj uz osmijeh kaže:
„Moje znanje. Usavršila sam se i napredovala na poslu u Nemačkoj, ali sam, naravno, imala dobru osnovu koju sam donela iz Crne Gore”.