„Kakva milost, kakav poklon, to što u Jad Vašemu smem da Vam govorim“, kaže Fank-Valter Štajnmajer na početku svog govora u okviru „Svetskog foruma o Holokaustu“. I zaista, da nemački predsednik može da drži govor na centralnom mestu sećanja na Holokaust u Izraelu, to je nešto što se ne razume samo po sebi. On – najviši predstavnik iz zemlje počinilaca. Jedan od onih čija je roditeljska generacija i generacija baba i deda do 1945. planski pobila šest miliona Jevreja.
Sedamdeset pet godina nakon oslobađanja logora smrti Aušvic Štajnmajer se zahvalio za „pruženu ruku preživelih“. „Novo poverenje“ koje Nemačkoj ukazuju ljudi u Izraelu i čitavom svetu on je okarakterisao kao ono što jeste, naime, kao „čudo pomirenja“. Skrušene reči koje nikada ne smeju da zvuče rutinirano. Štajnmajer je neprolaznost krivice za Aušvic povezao sa sve većom sramotom ovih dana: sve vidljivijoj mržnji prema Jevrejima u Nemačkoj, koja tu nije prisutna tek od 2020. godine.
Sramota iz Halea
Nemački predsednikbi mogao da ukaže nna antiesmitizam u mnogim drugim zemljama. Dobro je što nije to učinio. To bi moglo da zvuči kao nenamerna relativizacija. Štajnmajer je na poseban način bio dostojan odgovornosti kada je bez ulepšavanja pomenuo „zle duhove“ svakodnevnog antisemitizma kod svoje kuće. Izričito je pomenuo neuspeli atentat jednog desničarskog teroriste na sinagogu u Haleu na najveći jevrejski praznik Jom Kipur. Nemački šef države je svakom rečju pogodio pravi ton. „To nisu isti počinioci. Ali je isto zlo“.
Međunarodni komemorativni centra Jad Vašem je bez sumnje podesno i dostojno mesto za Štajnmajerov stid. Osećanja koja će ga još više obuzeti na autentičnom mestu najvećeg zločina u istoriji, kada bude govorio na istorijski dan na koji su vojnici Crvene armije bivšeg Sovjetskog Saveza oslobodili logor uništenja.
Šteta što u Jad Vašemu nije smeo da govori poljski predsednik Duda
Tamo će biti i poljski predsednik Andžej Duda. On nije otišao u Jad Vašem jer nije bilo predviđeno da tamo govori. Za razliku od Štajnmajera i između ostalog i ruskog predsednika Vladimira Putina. Dudina ljutnja je razumljiva i za žaljenje. Jer u Aušvicu, logoru uništenja koji je nacistička Nemačka podigla na okupiranoj državnoj teritoriji Poljske, umrlo je više stotina hiljada Poljaka – koji su takođe najvećim delom bili jevrejske vere. Samo zbog toga bi bilo ispravno i važno da se Duda pusti da govori i u Jad Vašemu.
Neslaganja oko toga koja je komemoracija prava gotovo na tragičan način pokazuje u kojoj meri senke prošlosti sežu do sadašnjosti. Na tome, nažalost, ništa ne može da promeni ni istorijski govor nemačkog predsednika u Jad Vašemu.