Istočnjaci više rade za manje pare
22. avgust 2018.
Skoro trideset godina od pada Berlinskog zida nejednakosti nekadašnje Zapadne i nekadašnje Istočne Nemačke ostaju ogromne. Poslanička grupa Levice je objavila analizu podataka Saveznog zavoda za statistiku prema kojoj su zaposleni na zapadu zemlje prošle godine radili 1.279 sati u proseku, dok su na istoku radili 1.346 sati. Taj višak od 67 sati proizilazi ako se glavni grad Berlin računa u istok, a ako se računa u zapad, razlika je još i veća – 75 sati.
No u zapadnim pokrajinama su znano više plate – u proseku 35.084 evra bruto godišnje po zaposlenom, što je skoro pet hiljada evra više od istoka (30.172). Najbolje plate su u gradu-pokrajini Hamburgu (40.771), a najniže u Meklenburgu Prednjoj Pomeraniji (27.520).
„Kada se Istočni Nemci osećaju kao građani drugog reda, brzo bivaju proglašeni istočnjacima koji previše kukaju. Pri tome svaka statistika daje empirijsku bazu ovog kolektivnog osećaja“, piše socijalistički dnevnik Nojes dojčland (Berlin).
Berliner cajtung piše: „Razlike u platama počivaju i na tome što koncerni koji dobro plaćaju svoje centrale i najveće delove proizvodnje u Nemačkoj imaju ukotvljene u starim saveznim pokrajinama (bivša Zapadna Nemačka, prim. red. DW), dok na istoku dominiraju manje solventni mali i srednji preduzetnici. (…) Osim toga je evro na istoku u proseku vredniji nego na zapadu – kirije ili javni prevoz su recimo jeftiniji između Rudnih gora i Baltičkog mora (bivša Istočna Nemačka, pri. red. DW).“
„Bez obzira na to podaci ukazuju na neprihvatljivo stanje“, dodaje list. „U istočnim saveznim pokrajinama je svega četvrtina firmi vezana kolektivnim ugovorima pojedinih branši, a dva odsto kolektivnim ugovorima u okviru preduzeća. Na zapadu ti procenti iznose 47 plus 8. I mnogi kolektivni ugovori predviđaju razlike u platama na istoku i zapadu, recimo u branši mehaničara motornih vozila, hemijskoj industriji, građevini ili konditorskoj delatnosti“, podseća berlinski list i zaključuje:
„Takve razlike u zaradama – a pogotovo različita nedeljna radna vremena – su u većini branši suvišni i treba ih ukinuti. Još je važnije da se ojačaju kolektivni ugovori: Tu bi Savezna vlada morala da ovlasti sebe da lakše nego do sada proglašava da kolektivni ugovori važe univerzalno.“
Merkiše odercajtung, list iz Frankfurta na Odri, jednog od najistočnijih nemačkih gradova, piše: „Skoro trideset godina od pada Zida se, makar po pitanju zarada, mora ustanoviti: zapadnonemačka prednost nije se istopila i to se neće desiti ni ubuduće. (…) Nema razloga za pretpostavku da će istočnonemačka privreda ikada dostići nivo zapadnonemačke. To važi za produktivnost, plate i penzije. Ali nema nikakvih razloga da se nastavi podela zapad-istok po pitanju radnih vremena.“
priredio Nemanja Rujević