Italijanski referendum: opasnost za evro?

Nakon što su Britanci glasali za izlazak iz Evropske unije, a Amerikanci izabrali Trampa za predsednika, referendum koji se u nedelju 4. decembra održava u Italiji doživljava se kao sudbinski. Ukoliko Italijani budu većinom zaokružili „Da“, u zemlji će moći da budu sprovedene temeljne reforme, veruje premijer Mateo Renci. Ukoliko budu glasali protiv, to bi mogao da bude početak kraja evrozone.

Prema rezultatima većine anketa, očekuje se da će Italijani da zaokruže „Ne“, odnosno da odbiju reformu Ustava čiji je cilj smanjenje ovlašćenja i veličine Senata, donjeg doma italijanskog parlamenta. S obzirom na promene izbornog zakona koje su stupile na snagu još letos, reforma ustava olakšala bi rad vlade. Stranka, koja ubuduće osvoji 40 odsto glasova, u parlamentu dobija apsolutnu većinu. Ojačana na takav način, ona bi mogla da sprovodi hitno potrebne reforme.

Upravo to je oduvek bila slabost italijanske politike. Ta zemlja je, naime, u poslednjih 70 godina imala 63 vlade. „Često su vlade padale upravo u onom trenutku kada su pokušavale da sprovedu reforme“, kaže Kristijan Dunstman, profesor ekonomije na univerzitetu Koledž u Londonu. On je dugo godina bio profesor u Italiji. „Poslednjih pet decenija videli smo da se važne i neophodne reforme mogu sprovesti samo uz vrlo velike poteškoće“, kaže Dunstman za DW.

Premijer Renci najavio je da će podneti ostavku ukoliko Italijani na referendumu budu odbili reforme. Kasnije je tu izjavu povukao.

Nervoza na finansijskim tržištima

Uoči italijanskog referenduma finansijska tržišta su nervozna. Dobit na italijanske državne obveznice se udvostručila na više od dva odsto – što pokazuje da nesigurnost kod investitora raste.

Njihov argument je otprilike ovakav: „Ne“ bi bila pobeda populista i protivnika evra. Oni bi onda prvom sledećom prilikom mogli da preuzmu vlast. Pokret „Pet zvezda“, najveća italijanska opoziciona stranka, želi da građani glasaju o članstvu u evrozoni.

Verovatnoću da će Italija da napusti monetarnu uniju, firma za savetovanje o investiranju Sentix, procenjuje u međuvremenu na 19,3 odsto – što je više nego ikada ranije. Oni se pri tom pozivaju na anketu sprovedenu među hiljadu finansijskih stručnjaka.

Visoka nezaposlenost, manjak privrednog rasta

Premijer Renci je pre gotovo tri godine stupio na funkciju kao reformator. „Pokrenuo je brojne stvari u dobrom smeru, poput reforme radnog zakonodavstva“, smatra Dunstman. „Firmama je sada nešto jednostavnije da otpuste radnike.“ Pored toga, tu su i poreske olakšice za mala i srednja preduzeća.

„Vlada je uradila svoje domaće zadatke“, kaže i Jerg Buk, direktor Nemačko-italijanske privredne komore u Milanu. „Jasna želja privrede jeste da Rencijeva vlada nastavi svoj rad.“ Preduslov za to bi bila upravo reforma ustava o kojoj se odlučuje na referendumu. „Iz ugla privrednika to bi bila majka svih reformi“, kaže Buk za DW. Nasuprot tome, onima koji zagovaraju „Ne“ na referendumu manje je važan sadržaj, a više ih interesuje da sruše vladu, smatra Buk.

Činjenica je da loša ekonomska situacija slabi Rencijevu poziciju. Još uvek je oko 12 odsto Italijana bez posla, a među mladima je nezaposlenost i mnogo viša – 40 procenata. Privredni učinak je danas niži nego pre deset godina, a zaduženost države iznosi više od 130 odsto bruto društvenog prihoda. To je u evrozoni, nakon Grčke, najveća zaduženost.

„Ne“ na referendumu je za mnoge Italijane mogućnost da daju oduška svom nezadovoljstvu. To je „Ne“ neoliberalnim reformama, „ne“ merama štednje, „ne“ establišmentu, „ne“ evru i EEvropskoj uniji. „Tramp je pokazao da može da se uprkos svemu i svima, pobedi“, kaže Mateo Salvini, šef desno-populističke stranke Liga za sever.

„Ne“ bi moglo izazove šok na finansijskim tržištima, strahuje Evropska centralna banka (ECB). „U zavisnosti od stepena šoka, potrebno je da odvagamo da li nešto moramo da uradimo ili ne“, rekao je zamenik predsednika ECB Vitor Konstancio. Već četiri dana nakon referenduma, ECB bi sa sastanka veća banke mogla da pošalje signal kako bi umirila tržišta. Dalje ublažavanje monetarne politike bi, naravno, ionako već glasne kritike iz Nemačke dodatno pojačalo.

Tome bi trebalo dodati i nerešenu krizu italijanskih banaka koje pate pod teretom velikog broja kredita bez pokrića. Banka „Monte dei Paschi di Sienna“ pokušava da do kraja godine poveća svež kapital u visini do pet milijardi evra – što je mnogo više od njene tržišne vrednosti. To će nakon referenduma biti prvi test raspoloženja na tržištu, veruje londonska firma „Lombard Street Research“ (LSR). Ona procenjuje da će u narednoj godini nedostajati oko 70 milijardi evra u obveznicama italijanskih banaka.

Problem evra

„Ipak, najveći rizik nije referendum, već ekonomska stagnacija“, navode analitičari LSR. To ne koči samo Italiju, već i celu evrozonu. „Problem je to što evro ne može da funkcioniše sa sadašnjim članovima i, osim toga, on je ekstremno nesocijalan“, kaže ekonomista LSR Čarls Dima. Nemcima bi u suštini bila potrebna potpuno drugačija monetarna politiku od one koja je potrebna Italijanima, kaže Dima. „To populistima obezbeđuje solidnu bazu. Oni nakon italijanskog referenduma imaju još brojne mogućnosti da uzdrmaju establišment EU.“

U martu 2017. godine izbori se održavaju u Holandiji, u aprilu sledi Francuska, a na jesen Nemačka. U svakoj od tih zemalja postoje jake desno-populističke stranke koje odbijaju i evro i Evropsku uniju. U Italiji su naredni regularni izbori u proleće 2018. godine – naravno pod pretpostavkom da Renci do tada izdrži.