„Slavimo s Italijom“, tako je na Tviteru glasio jedan komentar iz Nemačke. Jedan evropski poslanik iz Francuske je napisao da su Italijani naučili Evropsku uniju poniznosti.
Desničarski političari iz cele Evrope se raduju s Đorđom Meloni. Šefica desničarske stranke „Braća Italije“ ubedljivo je pobedila na izborima i verovatno će biti premijerka.
Za Italiju, jednu od osnivačica EU, ovo je prelom. Novi parlament biće najdesniji od Drugog svetskog rata. „Braća Italije“, koja imaju korene imaju u neofašističkom pokretu, ubedljivo su najjača opcija. U savezu s desničarskom Legom Matea Asalvinija i demohrišćanskom „Napred Italija“ Silvija Berluskonija imaju komotnu većinu.
Italijansko skretanje udesno prvenstveno ima veze s političkom situacijom u toj zemlji. Mnogi su nezadovoljni i frustrirani političkom klasom. Trećina građana s pravom glasa nije izašla na birališta. Tri vlade je Italija imala u protekle četiri godine. Đorđa Meloni i njeza stranka nisu učestvovale ni u jednoj od njih. I od toga su sada profitirali.
Energetska kriza, inflacija, osećaj da je imigracija nekontrolisana, strah od budućnosti – sve je to harizmatična desničarka spretno kanalisala. Obećala je ljudima da se će brinuti za njih. Upravo to je žele da čuju mnogi Italijani.
Ti ljudi su digli ruke od elita u Rimu, a političare doživljavaju kao kastu kojoj je jedini cilj da se obogati od politike.
Ali i EU se smatra odgovornom za lošu situaciju. EU mnogi Italijani doživljavaju kao instituciju koja je daleko od stvarnih briga ljudi, kao nešto netransparentno, nešto što služi pre svega interesima kapitala – kao leglo kompromisa koji su miljama udaljeni od stvarnih briga građana u zemljama članicama.
I upravo to je Đorđa Meloni forsirala svojom retorikom. Vređala je EU kao nesposobno, birokratsko čudovište, najavila da će „okončati razuzdani Brisel“, da će tamo konačno zastupati interese Italije. Ne može evropsko pravo da bude iznad nacionalnog, govorila je.
Meloni doduše više ne zahteva da Italija napusti EU ili evrozonu. Ali svojom fundamentalnom kritikom Unije ona će postati sličan problem kao što je to mađarski premijer Viktor Orban – čovek koji je često u klinču s institucijama EU, čovek koji često prkosi slozi zajednice država.
A to bi mogao postati problem, pogotovo kad se radi o odlučnosti Zapada i EU u odnosu prema Kremlju. U ovom trenutku je Orban jedini šef vlade ili države unutar EU koji zahteva ukidanje sankcija Rusiji.
Italija bi mogla postati idući problem za Uniju. Iako Đorđa Meloni kaže da podržava sankcije i da je solidarna s Ukrajinom, njeni budući partneri u vladi to mišljenje ne dele. Silvio Berluskoni, dokazani prijatelj ruskog predsednika, nedavno je na televiziji tvrdio da su Putina prisilili na rat. A šef Lege Salvini kritikovao je sankcije EU, nazvavši ih merom koja „nas je bacila na kolena“.
Postavlja se pitanje koliko će jedinstvena i odlučna Evropska unija ubuduće biti spram Rusije, pogotovo sad kad je to važnije nego ikada. Ako hladna zima zaoštri energetsku krizu, to će ojačati populiste i u drugim članicama EU. U Švedskoj su na parlamentarnim izborima pre dve sedmice nacionalisti postali druga najjača opcija. Pobeda Đorđe Meloni osnažila je tabor kritičara EU.
Italiji je potrebna EU. Rim bi trebalo da dobije 220 milijardi evra iz fonda za obnovu nakon korone, to je novac koji je itekako potreban za stabilizovanje ekonomije. I po tom pitanju ništa se ne menja nakon pobede desnih populista.
Ali primer Mađarske pokazuje koliko je štetno za Uniju kad se suočava s unutrašnjim neprijateljima. No, uspon Meloni i kompanije pre svega pokazuje da EU konačno mora da pokaže više hrabrosti u rešavanju problema koji muče ljude u Evropskoj uniji.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.