Ivan Krastev: Nemačko-poljski odnosi oblikovaće budućnost EU

„Čak i kada bi se rat (u Ukrajini) sutra završio, pravog mira u Evropi ne bi bilo. Samo energetska kriza trajaće još dve-tri godine. Ovaj rat transformiše Evropu i Evropsku uniju", ocenjuje Ivan Krastev. Taj poznati bugarski politikolog dao je opširan intervju koji je ovog vikenda objavio švajcarski list Noje cirher cajtung, čije delove prenosimo:

„Ukrajina je već sada deo Evropske unije i Zapada", smatra Krastev. „Bez Zapada, ta zemlja ne bi mogla da se bori, a pritom se ne radi samo o oružju – Ukrajina dobija pet do sedam milijardi dolara finansijske pomoći svakog meseca", podseća bugarski politikolog.

On ujedno naglašava da je Ukrajina neophodna za baltičke države i za Poljsku, jer njihova bezbednost zavisi od te zemlje. „Činjenica je da je Evropa proširena na Ukrajinu, a da mi to nismo primetili. Naravno, Ukrajina nema pravo glasa, ali baltičke zemlje i Poljaci glasaju za Ukrajinu."

To ujedno menja pogled Evropljana na svet, ocenjuje Krastev. „Posle Drugog svetskog rata, jedno je bilo jasno: nacionalizam je propao. Evropska unija je klasičan postnacionalni projekat. Evropska zastava vijorila se u mnogim zemljama u kojima su se dešavale revolucije, pokazujući koliko je evropska ideja uticajna: na Majdanu 2014, na protestima u Belorusiji i na mnogim drugim mestima. Odjedenom vidimo evropske prestonice sa okačenim ukrajinskim zastavama. Odjednom vidimo snagu tog građanskog nacionalizma. To je novo. Vidimo da suverenitet, nacionalni identitet i nacionalna kohezija mogu biti veoma privlačni."

Nemačka gubi moć

Ratnoj pretnji izložene su pre svih baltičke države, a posebno Poljska, procenjuje Krastev, ali ujedno naglašava da je u stvari Nemačka pod najvećim pritiskom da promeni svoj politički i ekonomski model. „Nemci su svoj model zasnovali na tome što su svoju bezbednost mogli u potpunosti prepustiti Amerikancima i NATO, a rat u Ukrajini ih je naterao da povećaju svoje odbrambene kapacitete za sto milijardi evra."

Istovremeno, „ekonomski uspeh Nemačke zasnivao se na jeftinom ruskom gasu. To je omogućilo nemačkoj industriji da bude konkurentna, a ruski gas je takođe trebalo da posluži kao tranziciona energija na putu ka ekonomiji koja se u potpunosti oslanja na obnovljive izvore energije. To više nije moguće."

„Nemačka gubi moć", konstatuje bugarski politikolog. „Ranije su svi mislili da Nemci moraju svima drugima da rešavaju krize, ali ta tvrdnja više ne stoji. Promeniće se i dinamika unutar EU. Nemci i Francuzi više neće biti jedini glasnogovornici (EU). Do sada je Nemačka govorila za Sever, a Francuska za Jug. Sada važniju ulogu u Evropi igra podela Istok-Zapad, a nemačko-poljski odnosi oblikovaće budućnost EU. To se može uporediti s nemačko-francuskim odnosima pedesetih godina."

Na podsećanje da su nemačko-poljski odnosi danas „mizerni" i pitanje šta to znači za odnose Varšave i Berlina, Krastev odgovara: „Odnos će u narednih nekoliko godina oblikovati dva faktora: geopolitika i vladavina prava. Evropu je potrebno geopolitički ojačati, a Poljska je u tome izuzetno važna. Ta zemlja se masovno naoružava i mogla bi za nekoliko godina biti vojno sposobnija od Nemačke."

Tu, međutim, postoji i problem vladavine prava", podseća Krastev. „Poljska jeste dom za dva miliona Ukrajinaca, ali su tamo problemi koncentracija moći, marginalizacija opozicije i politizacija pravosuđa."

To znači da će rat u Ukrajini ojačati geopolitičku Evropu, ali ne i demokratsku, liberalnu Evropu. Ona će, procenjuje Krastev „izgledati kao SAD 1960-ih i 1970-ih, kada je postojao neliberalni, de fakto jednopartijski režim na jugu i liberalni režim na istočnoj i zapadnoj obali."

Ko će da odlučuje u novom svetskom poretku?

Ocenjujući odnose Starog kontinenta sa SAD, Krastev kaže da konsenzus vlada jedino oko toga da je Amerika potrebna Evropi. „Ako je Putinov plan napada bio da oslabi američko prisustvo, onda je taj plan pošao užasno po zlu. Putin takođe nije uspeo ni da podeli Evropljane."

Na pitanje šta se može desiti ako republikanci ponovo osvoje Predstavnički dom u novembru i smanje sredstva za rat u Ukrajini, Krastev kaže da smatra da iza Ukrajine stoji većina republikanaca i većina republikanske elite. „Problem je Donald Tramp, koji i dalje dominira Republikanskom strankom. On je nepredvidljiv."

Bugarski politikolog osvrnuo se i na ponašanje država poput Saudijske Arabije: „Odlukom da smanji proizvodnju nafte, Rijad šteti Bajdenu na izborima na sredini njegovog mandata. Istovremeno, Saudijska Arabija tako Kinezima signalizira svoju nezavisnost od SAD. Oni svojom odlukom ne otuđuju Ruse, ali Rusija im nije prioritet."

„Za zemlje poput Saudijske Arabije, Indije, Izraela ili Turske, trenutno je prioritet pronalaženje mesta u novom svetskom poretku. Zato su sve te regionalne sile toliko aktivne. Turska svuda pokušava da se umeša. Zemlje poput Izraela, uprkos bliskim vezama sa Amerikom, drže se na distanci i traže svoj put. Trenutno se dodeljuju mesta u novom svetskom poretku, ali nisu Amerikanci i Kinezi ti koji odlučuju ko će gde da sedi", smatra bugarski politikolog.

Na obe strane vlada pesimizam – i vodi ka eskalaciji

Novinarka je u intervjuu podsetila Krasteva i na njegovu nedavnu opasku da je Hladni rat između Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država bio Hladni rat između dva optimista, a da je današnji sukob između SAD i Rusije, sukob između dva pesimista.

„SAD i Sovjetski Savez su uspeli da ne dozvole da se Hladni rat previše zagreje. To je uglavnom bilo zbog činjenice da su obe supersile verovale da budućnost pripada njima. Komunisti su verovali da imaju najbolji politički sistem i da će komunizam zaživeti najkasnije za 50 godina, a Amerikanci su verovali da komunizam nije dovoljno ekonomski efikasan i da su SAD u mnogo boljoj poziciji sa svojim kapitalizmom. Svako ko misli da je pred njim dobra budućnost, taj nije voljan da dozvoli eskalaciju sukoba."

Danas, međutim, kaže Krastev, „Putin ne veruje da je budućnost Rusije posebno svetla. On ne veruje sopstvenom sistemu i zato pokušava da za svog života reši sve probleme. Njegov pogled na svet je apokaliptičan, on izgovara fraze poput: 'Svet nema smisla ako u njemu nema mesta za Rusiju'. To zvuči sablasno. Sovjeti to nikada ne bi tako rekli, jer ne bi mogli ni da zamisle svet bez Sovjetskog Saveza."

Na Zapadu atmosfera nije tako apokaliptična, ali je i Zapad u godinama nakon 1989. i pada komunizma morao da se odrekne vlasti, kaže Krastev.

„Kao rezultat toga, Zapad je takođe doživeo pad, čak i ako je on bio samo relativan. Apokaliptični strahovi, međutim, dolaze od mladih koji brinu o smaku sveta zbog klimatskih promena. Strahovi takođe potiču i iz našeg iskustva s pandemijom, koja nas je naučila nas da iznenada može da nas zadesi velika katastrofa."

Uz konstataciju da ga taj pesimizam veoma zabrinjava zbog moguće „logike eskalacije", politikolog Ivan Krastev na kraju intervjua za švajcarski list ocenjuje:

„Meka moć Rusije uvek je bila zasnovana na njenoj čvrstoj moći. Verovalo se da je Rusija siromašna, ali da joj je vojska jaka. A sada vidimo potpuni kolaps ruske vojske. Trenutno su iranski dronovi ti koji prave razliku na frontu. Nakon tih vojnih promašaja, ko će u budućnosti hteti da kupuje rusko oružje? Putin bi stoga mogao da bude primoran da eskalira situaciju, čak i ako nije samoubilački tip. Isto važi i za Ukrajinu, koja zavisi od podrške Zapada. Ako Ukrajina mora da se plaši da Zapad odjednom više neće da plaća, ona će onda pokušati da svoj cilj postigne brzo. Tako i tu uočavamo 'logiku eskalacije'."

Priredio Ivan Đerković

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.