Izbegli Sirijci nadaju se povratku

Aparat za kafu šišti i pušta paru. Prilično uzbuđen, Ibrahim napred-nazad pomera jednu od plastičnih stolica u malom kafiću. Raduje se što će uskoro kući, u Siriju. „Pa naravno, ko se ne bi radovao što može da se vrati u domovinu.“

Ibrahim ima 21. godinu i osmeh mu je pravi dečački. Izbegao je u Bejrut u Libanu 2012. On i njegovi roditelji poslednjih sedam godina rade kao pomoćni radnici i žive u skučenim prostorijama. I to je dugo bilo bolje nego kod njihove kuće, u blizini grada Alepa, tamo gde su na vlasti bili islamisti.

Ali danas je sve ponovo drugačije, kaže Ibrahim: „Danas je tamo opet bezbedno, rukovodstvo u Damasku povratilo je kontrolu nad tim područjem, kao i generalno u većem delu zemlje“.

Dogovori Libana i Sirije

U Libanu je skoro 950.000 ljudi registrovano kao izbeglice. U jednom trenutku ih je bilo više od milion. Nije poznato koliko njih je otišlo dalje, recimo u Evropu. Takođe je malo poznat broj onih koji su se u međuvremenu vratili u Siriju, kaže nadležni ministar u Libanu Saleh Garib: „Nema tačnih podataka o tome koliko se Sirijaca vratilo kući. Smatra se ih je oko 130.000“.

Garib smatra da bi moglo da bude problema kada je reč o povratku u Siriju: „Jasno je da postoje neki bezbednosni problemi – neki su u Siriji zapali u sukob sa zakonom, za nekima je tamo raspisana poternica, kuće nekih ljudi su srušene. Postoje različiti problemi. Naša uloga, kao ministarstva, jeste da o tim problemima razgovaramo sa sirijskom državom kako bismo ubrzali povratak prognanih.“

Strah od Asada?

To da su ljudi po povratku najpre prepušteni sami sebi, da jedva i da ima ikakve pomoć u obnovi, da nedostaje goriva – takve vesti iz Sirije Ibrahim odbacuje kao glasine. Naprotiv, kaže, sirijsko rukovodstvo pomaže ljudima dajući im dizel i gas, a pomaže i u obnovi porušenih kuća. Ibrahim dodaje da je kuća njegove porodice u Alepu ionako samo malo stradala u borbama.

Ministar Garib pominje i rusku pomoć: „Ruska država najavila je da će formirati privremene centre kako bi se Sirijci koji su u Libanu ponovo vratili u svoju domovinu. Rusi imaju po tom pitanju mnogo aktivnosti i ja verujem da su one dobre kada je reč o ubrzavanju povratka“.

Ibrahimov brat je bio u tzv. „Slobodnoj sirijskoj vojsci“, bio je dakle protivnik predsednika Bašara al Asada. Pre sedam godina je ubijen u borbama. Do sada se iz Sirije moglo čuti da se režim sveti porodicama onih koji su opozicija predsedniku Asadu. Ali Ibrahim ne veruje da bi on ili članovi njegove porodice mogli da budu uhapšeni zbog brata. Ja sam, kaže Ibrahim, na Asadovoj strani, a opozicija je na pogrešnom putu.

Ipak, mnogi od onih koji su pobegli iz Sirije ne dele Ibrahimov optimizam.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android