Izbeglice su dobrodošle

Istraživanje koje je sprovela organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal (Amnesty International) pokazuje da je 80 odsto ispitanika širom sveta izjavilo da su za njih izbeglice – dobrodošle. Mnogi čak izjavljuju da bi izbjeglice primili i u svoj dom.

U anketi međunarodnog Instituta za ispitivanje javnog mnjenja Globsken (GlobeScan) pod nazivom „Indeks dobrodošlice izbeglicama“ (Refugee Welcome Index), prvoj takve vrste, ispitano je 27.000 osoba u 27 zemalja. Taj indeks rangira spremost ljudi da prihvate izbeglice u svojoj zemlji, svom gradu, komšiluku ili u svom stanu.

Indeks takođe predstavlja protivtežu „širom sveta rasprostranjenom mišljenju da populističko raspoloženje protiv izbeglica znači da su najpopularnije mere ograditi se od izbeglica što je moguće više“, izjavila je za DW Gauri van Gulik, zamenica direktorke Amnesti Evropa.

Retorika mnogih vlada protiv izbeglica „otišla je mnogo dalje od onog što ljudi zaista misle“, kaže Van Gulik. To je ujedno i poruka državnim liderima da „imaju mnogo veću podršku u narodu nego što misle kada je reč o prijemu izbeglica i poštovanju njihovih prava“.

Izbeglice su dobrodošle u mom domu

Istraživanje je pokazalo da je jedan od deset ispitanika spreman da primi izbeglice u svom domu. Van Gulik ukazuje da je „rezultat iznenađujuće pozitivan“.

Zemlje čije je stanovništvo najmanje spremno za prihvatanje izbeglica su Rusija, Indonezija i Tajland. Najveću spremnost da prihvate izbeglice pokazali su građani Kine, Nemačke i Velike Britanije. Skoro polovina ispitanika u Kini izrazila je spremnost da primi izbeglice u svom stanu.

„To je interesantan znak“, kaže Van Gulik. Tako bi, kaže, o odgovorima iz Kine trebalo razmisliti tokom diskusija o tome „kako druge zemlje mogu da prime više izbeglica“. Možda je ovo prilika da se i u samoj Kini o tome razmisli.

Čak 73 procenta ispitanika je mišljenja da bi ljudi koji beže od rata i progona trebalo da budu zaštićeni u drugim zemljama. Podrška dobijanju azila u Evropi posebno je velika u Španiji, Nemačkoj i Grčkoj. Na Tajlandu i u Turskoj je pak većina ispitanih protiv.

Ogromno prihvatanje u Nemačkoj i Velikoj Britaniji

Dvoje od troje ispitanih su mišljenja da nacionalne vlade moraju mnogo više da učine da pomognu ljudima koji beže od rata i progona. Najveću podršku izrazili su ljudi u Kini, Nigeriji i Jordanu, dok se u Rusiji i na Tajlandu 30 odsto ispitanih s tim ne slaže. Što se tiče Evropske unije, 76 odsto Nemaca i 74 procenta Grka smatra da vlade moraju da učine više po tom pitanju. Većina ispitanih u Turskoj, Indiji, Tajlandu i Rusiji smatra da vlade ne bi morale više ništa da urade kako bi pomogle izbeglicama.

U Nemačkoj bi 96 odsto ispitanika prihvatilo izbeglice u svojoj zemlji, dok ih je samo tri procenta protiv. I u Velikoj Britaniji se velika većina izjasnila za prihvatanje izbeglica u svojoj zemlji.

Širom sveta 32 procenta ispitanih izjasnilo se da bi prihvatilo izbeglice u svom komšiluku, 47 odsto u gradu i 80 odsto ispitanih prihvatilo bi izbeglice u svojoj zemlji. Onih koji ne žele izbeglice u svojoj zemlji je 17 odsto. Više od dve trećine ispitanih Rusa ne bi dozvolilo ulazak u zemlju izbeglim licima.

Amnesti: Nisu svi protiv izbeglica

Neposredno pred Svetski humanitarni samit u Istanbulu, koji će se održati 23. maja, Amnesti internešenal poziva sve vlade da se dugoročno obavežu na podelu odgovornosti kada je reč o „prihvatanju i pomoći izbeglicama“. Tako bi globalni sporazum koji su početkom maja predložile Ujedinjene nacije, mogao da bude potpisan od strane predsednika država i vlada na samitu 19. septembra. Na oba ta samita glavna tema biće najteža humanitarna kriza u poslednjih 70 godina.

Važno je da su građani u mnogim državama podržali prihvatanje izbeglica, kaže Van Gulik. „Vreme je da se ostavi retorika prema kojoj su svi protiv izbeglica“, kaže ona i dodaje da je jasno da to nije tako. „Zbog toga moramo da gledam napred i da razgovaramo o tome kako da prevladamo krizu.“