Izbeći zamku IS

U vojnom smislu takozvana „Islamska država“ već je mesecima u povlačenju. Od početka vazdušnih napada zapadno-arapske alijanse, koja je formirana pre godinu ipo dana, pseudo-kalifat je izgubio skoro 40 odsto teritorije koje je u Siriji i Iraku držao pod kontrolom. Uz to su - tokom operacija anti-IS koalicije - ubijene i mnoge visokorangirane vođe IS. Drastično se smanjio i broj boraca iz inostranstva, otkada Turska strožije kontroliše granicu sa Sirijom.

Ali ne drže samo učestali vazdušni napadi IS pod velikim pritiskom. Tome uveliko doprinose i uspesi kurdskih milicija i novoformiranih iračkih bezbednosnih snaga, čime se stalo na put ekspanziji kalifata. U svakom slučaju izgleda da je džihadistički državni projekat u krizi, jer bez vojne ekspanzije, koju prati ekonomska pljačka, IS je teško u stanju da preživi.

Širenje borbene zone

Više stvari pokazuje da „Islamska država“ 2016. godine može biti uklonjena sa važnih teritorija. Pripreme za međunardno, koordinisano osvajanje Mosula, naveliko su u toku. Ali što se više samoprozvani kalifat gura u ćorsokak, njegova sredstva postaju brutalnija, kao i nove strategije.Sa ciljem održanja sna o globalnom kalifatu i odvraćanja od sopstvenih slabosti, IS su hitno potrebni novi „uspesi“. Zato se traže nova polja delovanja i nastoji da se ugnezdi u islamskim državama kojima preti raspad, pre svega u severnoj Africi.

Pred takvom pozadinom može se razumeti IS-strategija zaoštravanja konflikata: ciljanim akcijama u muslimanskim zemljama nastoji da se seje razdor između sunita i šiita, kao i da se podstakne situacija slična građanskom ratu u post-Sadamovom Iraku. Nečuvene serije napada u Tunisu, Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu i Turskoj nose potpis terorističke mreže IS.

Odupreti se populizmu

I u Evropi se dešava mnogo više od promotivne kampanje IS ekstremista, sa ciljem demonstracije snage i pridobijanja novih pristalica. Napadi u Parizu, kao i Briselu, dokaz su za to da se pseudokalifat sve više zalaže za perfidnu strategiju ekstremnog polarizovanja i podele među muslimanima i nemuslimanima u evropskim društvima.

Suludim ubijanjem nedužnih ljudi, zapadne vlade, kao i društva nastoje da se primoraju na preterane reakcije, koje miran suživot između muslimana i nemuslimana praktično čine nemogućim. U to spada: Sve muslimane u Evropi staviti pod sumnju, odnosno ograničiti njihova građanska prava.

Taj refleks se mogao videti nekoliko sati nakon terorističkih napada u Briselu. Opasna retorika poput „U ratu smo“ jasno ide na ruku IS ekstremistima. Akcije suverenih država time nastoje da se poistovete sa satanskim terorom terorističkih milicija. Potvrdu ličnog žrtvovanja ideolozi IS-a traže u ekstremnom zaoštravanju situacije: da Zapad zaista povede rat protiv islama – a ne protiv jedne ubilačke bande. Da muslimani u Evropi budu zbog njihovih terorističkkih napada sistematski proganjani, kako im ništa drugo ne bi preostalo nego da se priključe nihilistima IS.

Da li će takva perfidna računica teorista IS da prođe, na kraju krajeva zavisi od reakcije evropskih demokratija.