Izbori u SAD: šta se dešava na dan izbora i posle toga?

Izborni maraton u SAD: ovog utorka 5. novembra održavaju se izbori u najmoćnijoj zemlji sveta. Bira se budući predsednik ili predsednica, ali i članovi Kongresa. Prema anketama, očekuje se tesna trka između Kamale Haris (Demokrate) i Donalda Trampa (Republikanci).

DW odgovara na najvažnija pitanja o izbornom procesu.

Ko glasa?

Oko 244 miliona ljudi starijih od 18 godina ima pravo glasa. U nekim saveznim državama pravo glasa nemaju ljudi koji su osuđeni za teška krivična dela

Ko se bira? 

Osim novog predsednika države, biraju se i novi članovi Kongresa, kako u Predstavničkom domu, tako i u Senatu. Radi se o 469 mandata – 34 od 100 u Senatu i svih 435 u Predstavničkom domu.

Da li osuđivani ljudi mogu biti birani? 

Da. U SAD, za razliku od aktivnog biračkog prava, osuđivani ljudi imaju pasivno biračko pravo. Oni se dakle mogu kandidovati i biti izabrani. Ne postoje savezni zakoni koji to sprečavaju. Najpoznatiji primer je Donald Tramp, koji može da se kandiduje za predsednika, uprkos presudama u kojima je proglašen krivim.

Kako se glasa?

Glasanje je moguće putem pošte, ranog ili prevremenog glasanja ili na biračkom mestu na dan izbora. Rano glasanje omogućeno je u 47 saveznih država, a prva je započela Virdžinija 20. septembra. U oktobru se glasalo u Kaliforniji (7. oktobra), Teksasu (21.) i Floridi (26). Glasanje poštom je u nekim državama bilo moguće i ranije, u Severnoj Karolini od 6. septembra.

Kolika je izlaznost na izborima?

Spremnost na glasanje u SAD poslednjih godina je porasla. Tokom predsedničkih izbora 2016. samo 59 odsto birača izašlo je na birališta, dok ih je četiri godine kasnije bilo 66 procenata. Prema Pew Research Centru, to je bila najveća izlaznost na saveznim izborima od 1900. godine.

Kada se zatvaraju biračka mesta? 

S obzirom na to da se izbori u SAD održavaju u šest vremenskih zona, otvaranje i zatvaranje biračkih mesta odvija se postepeno. U većini saveznih država biračka mesta se zatvaraju između 19 i 20 časova. U državama poput Indijane i Kentakija biračka mesta mogu se zatvoriti već u 18 časova, dok su u Njujorku otvorena do 21 čas. Kada se zatvore biračka mesta na Havajima i Aljasci, na istočnoj obali SAD već je ponoć, i tada se objavljuju prve prognoze.

Šta se dešava posle zatvaranja biračkih mesta?

Odmah posle zatvaranja biračkih mesta na dan izbora, glasovi se broje u hiljadama biračkih okruga širom zemlje. Ukoliko su glasački listići na papiru, svaka glasačka kutija se zapečati i transportuje do centra za brojanje. Ako se koriste digitalne mašine, izborni zvaničnici šalju podatke o glasačima u centar za brojanje.

Pravila za obradu i brojanje glasova poslatih poštom razlikuju se od države do države. U 16 saveznih država i Vašingtonu DC, obrada glasova poštom dozvoljena je tek na dan izbora. U deset država glasovi poslati poštom mogu se obraditi i brojati pre dana izbora, ali se rezultati objavljuju tek po zatvaranju biračkih mesta.

Koliko glasova je potrebno za pobedu?

U SAD nije dovoljno imati većinu glasova birača za pobedu. Budući predsednik ili predsednica moraju imati većinu u takozvanom Elektorskom kolegijumu. Ukupno ima 538 elektorskih glasova, a za većinu je potrebno 270. Samo taj broj je relevantan.

Primenjuje se većinski sistem. Čak i ako je u nekoj saveznoj državi kandidat dobio minimalnu većinu, pobednik dobija sve elektorske glasove te države. Zbog toga kandidat može imati najviše glasova birača, ali ipak izgubiti predsedničke izbore – kao što je to bio slučaj sa Hilari Klinton 2016. Iako je imala skoro tri miliona glasova više, Tramp je pobedio, jer je imao većinu u Elektorskom kolegijumu.

Koju ulogu imaju tzv. „sving-države“?

Odlučujuću ulogu na izborima imaju takozvane sving ili kolebljive savezne države SAD, odnosno one koje nisu jasno u rukama ni Demokrata, ni Republikanaca. Ove godine su to Arizona, Džordžija, Mičigen, Nevada, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin.

Arizona, Viskonsin, Džordžija i Mičigen pripale su Bajdenu 2020, dok je Severna Karolina glasala za Trampa.

Šta se dešava ako niko ne osvoji većinu? 

U slučaju da oba predsednička kandidata dobiju jednak broj elektorskih glasova (269 prema 269), pobednika određuje Predstavnički dom. Svaka savezna država imala bi po jedan glas, a za pobedu je potrebna većina od 26 glasova. Do sada se takav slučaj još nije dogodio.

Kada će rezultat biti zvanično objavljen?

U slučaju veoma tesne trke, proglašenje konačnog rezultata može da potraje. Ukoliko dođe do neslaganja u nekim saveznim državama, ona moraju biti rešena do 11. decembra.

Elektori se okupljaju 17. decembra u glavnim gradovima svojih saveznih država kako bi zvanično glasali za predsednika i potpredsednika.

Kongres se sastaje 6. januara 2025. u Vašingtonu kako bi prebrojao elektorske glasove i zvanično potvrdio pobednika izbora. Svečana inauguracija predsednika ili predsednice zakazana je za 20. januar u Vašingtonu.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku