Izboru u Izraelu: „Bugi“ protiv „Bibija“

Isak Hercog stoji za govornicom i podiže kažiprst. „Samo premijer može da reši problem nedostatka stambenog prostora“, kaže kandidat izraelske levice i polako podiže ton svog glasa, uočljivo iznad normale: „A ja obećavam da ću se kao premijer lično pozabaviti tim problemom!“

Ta kratka sceni iz predizborne kampanje, pokazuje istovremeno i snaga i slabost Hercoga. Njegova snaga je u tome što on govori o temama koje se tiču socijalne pravde, a ankete govore da će upravo te teme odlučiti o tome kome će Izraelci dati svoj glas na izborima u utorak 17. marta 2015. Stanarine su u proteklih šest godina porasle za trećinu. Dok plate stagniraju, cene galopiraju. Skoro svaki drugi Izraelac ima račun u banci koji je stalno u minusu.

Glas koji ne donosi glasove

Ipak, izborne kampanje ne baziraju se samo na dobro odabranim temama. Bitne su i ličnosti koje ih vode. A baš tu leži Hercogova slabost. On važi za političara koji nema harizmu. „Njegov glas je prilično tih. Kada govori, ne stiče se utisak moći i samopouzdanja“, kaže Ejtan Gilboa, politikolog i direktor Centra za komunikacije na Univerzitetu „Bar-Ilan“ iz Tel Aviva. „Radio je na tome da to popravi, ali ne vidim da je postigao neki veliki uspeh.“

Kao i skoro svi drugi izraelski političari iz vrha, i Hercog je bio pripadnik jedne elitne armijske jedinice. Ipak, ne vidi se da je vojska ostavila traga na njegovu ličnost. Taj 54-godišnjak deluje kao prijateljski nastrojen prodavac polisa osiguranja. Mršav je, srednjeg rasta, blago kovrdžave, smeđe kose. Voli da nosi plave košulje, koje pristaju uz njegovu boju očiju. Njegovi politički protivnici rado ga zovu po nadiku koji mu je dala njegova mama kad je bio mali: „Bugi“.

Za mir, protiv izolacije

Taj „soft-imidž“ je ono po čemu se razlikuje od sadašnjeg premijera Benjamina Netanjahua, kaže Gilboa. Netanjahuov govor pred Kongresom u Vašingtonu ostavio je utisak na brojne Izraelce. „Bez obzira na to što je premijerom nadimak 'Bibi', oni su u njemu mogli da vide i čuju moćnog političara“, navodi taj politikolog. Njegov volumen glasa je poput glasa nekog generala – vojnički oštar. To dobro prolazi u Izraelu. I dok je Netanjahu govorio na velikoj sceni u Vašingtonu, Hercog je govorio u Nir Mošeu, selu u pustinji Negev, nedaleko od Pojasa Gaze. „Sigurno je da je premijer dobar govornik“, rekao je Hercog, „ali bez obzira na njegove velike reči, na kraju će ostati sam, a Izrael će gurnuti u izolaciju.“

Razlike između dva kandidata nisu samo u tonalitetu glasa i odnosu prema socijalnoj politici. Netanjahu traži konfrontaciju u borbi protiv iranskog nuklearnog programa, nastavlja politiku izgradnje jevrejskih naselja i „ne može da zamisli“ bilo kakve dodatne ustupke Palestincima. Nasuprot tome, Hercog govori o „međunarodnom sporazumu za Iran“ i „čezne za mirom“ – čak i sa Palestincima kojima priznaje pravo da formiraju svoju državu.

Hercogovi – skoro plemići

„Sa Hercogom na funkciji premijera, Izrael bi mogao da otvori novo političko poglavlje“, uveren je Gilboa: „Iako mnogi Evropljani smatraju da je s premijerom iz političke levice koliko sutra moguće sklopiti mirovni sporazum s Palestincima, to je besmislica. Istorija je pokazala da stvari stoje drugačije.“

Hercogova politička karijera počela je 1999. kada je premijer bio Ehud Barak. Hercog je tada bio šef njegovog kabineta. Kasnije je obavljao dužnost ministra urbanizma i stambene politike, a od 2013. je na čelu Radničke partije. Istorija njegove porodice zvuči skoro aristokratski. Njegov otac, Haim Hercog, bio je od 1983. do 1993. predsednik države, a njegov ded Isak Halevi Hercog je od 1937. bio prvi glavni rabin tadašnje Palestine, a potom i Izraela. Hercog junior formirao je krajem 2014. koaliciju „Cionistička unija“, s nekadašnjom ministarkom spoljnih poslova Cipi Livni i njenim Pokretom centra. Njihov dogovor podrazumeva da će ga ona, u slučaju izborne pobede, nakon dve godine zameniti na funkciji premijera.

Napeta trka do poslednjeg trenutka

Ankete pokazuju da njihova koalicija trenutno vodi „mrtvu trku“ sa vladajućim Likudom premijera Netanjahua. „Još uvek ima mnogo neodlučnih birača, između 12 i 15 odsto“, kaće Gilboa. „Mnogi će o tome za koga će glasati, odlučiti tek na sam dan izbora.“

Ipak, ni Likud ni Cionistička unija u ovom trenutku ne mogu da računaju da će u parlamentu imati natpolovičnu većinu. Koalicija desnih i religioznih stranaka bi zato mogla da spreči izbor Hercoga za premijera – osim ako u samoj završnici ipak ne uspe da postigne pravu boju glasa.