Izrael i Hezbolah: zabrinutost zbog mogućeg širenja sukoba

Okončanje intenzivne vojne faze u Pojasu Gaze – da, ali kraj rata ne. To je najavio izraelski premijer Benjamin Netanjahu u nedelju uveče na izraelskoj TV-stanici Kanal 14. On je naglasio da bi rat trebalo da se završi tek sa konačnim razbijanjem terorističke organizacije Hamas koja upravlja Pojasom Gaze i dodao da okončanje intenzivne vojne faze omogućava premeštanje dela jedinica na sever, uz granicu s Libanom.

Tamo već mesecima traju ograničeni okršaji između izraelske vojske i milicije Hezbolah koja je počela da gađa izraelsku teritoriju nedugo nakon 7. oktobra prošle godine, kada je Hamas iz Pojasa Gaze ušao na teritoriju Izraela, ubio oko 1.200 i oteo oko 240 ljudi.

Izrael je objavio da će idućih nedelja pojačati napore za rešavanje sukoba. Prednost će imati diplomatska sredstva, rekao je izraelski savetnik za bezbednost Cahi Hanegbi. Ali, ako to ne bude bilo uspešno, dodao je, „svako će da razume da se onda mora doći do sporazuma drugim sredstvima“.

„Postupna eskalacija“

Do sada su obe strane pokušavale da izbegnu da dođe do otvorenog rata. Ali, pre nekoliko dana Hezbolah je objavio video u kojem su navodno prikazani potencijalni ciljevi u Izraelu. Na snimcima napravljenim dronom vide se razne vojne i civilne ustanove. Izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac nakon toga je upozorio libansku militantnu grupu da bi mogao da izbije „totalni rat“ na izraelsko-libanskoj granici i da će u njemu ta grupa biti „uništena“, zapretio je.

„Uočavamo postupnu eskalaciju koja je zadnjih nedelja dobila na intenzitetu“, kaže Mihael Bauer, šef kancelarije nemačke fondacije Konrad Adenauer u Bejrutu. On ističe da se to kod Hezbolaha pokazuje kroz pooštrenu retoriku i demonstraciju sve savršenijih oružanih sistema.

„Lako može nešto da pođe po zlu“

Hezbolah raspolaže s oko 30.000 aktivnih boraca i do 20.000 rezervista, navodi se u jednoj analizi iz marta ove godine koju je objavio Centar za strategiju i međunarodne studije iz Vašingtona. Precizira se da u tim jedinicama važne odluke mogu da donose čak i niže rangirani komandiri. Kao primer se navodi da je u ratu između Hezbolaha i Izraela 2006. godine toj libanskoj miliciji bilo potrebno manje od 28 sekundi za postavljanje lansirne rampe, ispaljivanje raketa i povlačenje. I ističe se da su otada čak povećane sposobnosti koje su neophodne za brze reakcije.

„Dakle, mi se nalazimo na veoma visokom nivou eskalacije“, kaže Bauer za DW. „Čak i ako se pretpostavi da obe strane ne žele rat širokih razmera, nivo eskalacije je veoma visok. Pritom nešto može lako da pođe po zlu.“

Slično na to gleda i Peter Lintl, stručnjak za bliskoistočni sukob iz berlinske fondacije Nauka i politika (SWP). On kaže da dosadašnji sukobi, doduše, još uvek nemaju nivo regularnog rata, ali da su oružani okršaji sve češći i žešći. „Vidimo dakle vrlo lagani rast ka mogućoj eskalaciji.“ Lintl upozorava da se eskalacija sukoba ne može isključiti, uprkos tome što je obe strane uopšte ne žele.

„Ali, kroz te stalne pokušaje uzajamnog zastrašivanja, kao i kroz trenutne kontramere, može se, naravno, dogoditi da u jednom trenutku bude dostignuta neka vrsta tačke bez povratka, dakle da jedna strana kaže: Mi moramo pojačano da reagujemo, što onda drugu stranu motiviše za žešće udarce“, objašnjava Lintl za DW. „Upravo vidimo tu opasnost.“

Zabrinutost u Izraelu

U Izraelu su svesni opasnosti od izbijanja rata, kaže Hajko Vimen koji je u nevladinoj organizaciji Međunarodna krzna grupa nadležan i za istraživanja vezana za Liban. On je preneo da je nedavno razgovarao s pojedinim Izraelcima koji imaju veoma dobre veze s vojskom i da je s njihove tačke gledišta rat protiv Hezbolaha povezan sa znatnim rizicima.

„S njihove tačke gledišta krajnje je opasno napasti protivnika koji se 20 godina pripremao upravo za takav napad. Oni takođe izražavaju sumnju što se tiče napada na libansku miliciju s vojskom koja je ipak prilično iscrpljena višemesečnim ratom protiv Hamasa“, prenosi Vimen i dodaje da se, doduše, može pokušati da se ne pređe crvena linija u borbi protiv Hezbolaha, ali „ne zna se gde je ona. Kada se to sazna, već je skoro prekasno.“

Pozicija Hezbolaha

Ni Hezbolah ne želi po svaku cenu veliki rat sa Izraelom, kaže Mihael Bauer i naglašava da on zato trenutno pokazuje svoj potencijal za zastrašivanje. „Ali, to je i poruka sopstvenim pristalicama. Od oktobra prošle godine već je ubijeno oko 400 njegovih boraca. To je više nego u ratu 2006. godine. Zato vođstvo želi da demonstrira snagu i prema unutra. Istovremeno se želi da se već sada dođe u dobru poziciju za moguće pregovore“, objašnjava Bauer.

Zabrinutost međunarodne zajednice zbog mogućeg rata

Ako je verovati palestinskom listu Al Kuds koji izlazi u Londonu, i režim u Teheranu pokušava da spreči veliki rat na Bliskom istoku – mada je kao cilj deklarisao uništenje Izraela. Zbog toga je, navodi taj list, dao uputstva svojim nedržavnim saveznicima, prije svega jemenskoj miliciji Hutija, da lagano pojačaju eskalaciju na svojoj teritoriji. Tako su hutisti proteklih dana malo intenzivirali svoje napade na strane brodove. Prema tumačenju lista Al Kuds, Teheran time želi da pokaže i Izraelu i Zapadu kakve bi bile moguće posledice sukoba širih razmera.

U čitavoj toj situaciji pre svega je važno držanje Sjedinjenih Američkih Država, smatra Hajko Vimen: „One do sada Izraelu nisu dale zeleno svetlo za napad, a to je za Izrael vojna pretpostavka za uspešan sukob.“ Vimen pojašnjava: „Isporuka oružja iz SAD u Izrael mora biti neograničena. Bez njega Izrael nije u stanju da vodi takav jedan rat.“

I druge zemlje u regionu sa zabrinutošću prate aktuelne napetosti. „Egipat i Jordan mogli bi da budu destabilizovani takvim ratom“, kaže Peter Lintl i podseća da su zbog rata u Pojasu Gaze upravo u Jordanu na popularnosti dobili fundamentalni islamisti. „Naravno, i druge države, poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, pokušavaju da spreče takav rat, koliko je to u njihovoj mogućnosti. Ali, te mogućnosti su ograničene. Zato je njihova zabrinutost još veća, jer rat bi i za njih bio katastrofa.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku