Izrael je odabrao stranu
30. novembar 2017.
Intervjui sa poznatim Izraelcima su pravi raritet u arapskim medijima. Sredinom novembra se Gadi Ajzenkot, šef Generalštaba izraelske armije, pobrinuo za pravi mali medijski puč. Detaljno je opisao kakav je odnos njegove zemlje sa Saudijskom Arabijom, a kakav sa Iranom. Prvi vojnik Izraela je to sve uradio u intervjuu za saudijski portal Elaf.
Vlasnik tog portala, novinar Otman al Omer, gaji najtešnje veze sa dnevnim listom Al Šark al Avsat koji je u vlasništvu saudijskog kralja. Proizilazi tako da je Ajzenkot zapravo davao intervju uz blagoslov sa najvišeg mesta u Rijadu. To je senzacija jer dve zemlje zapravo zvanično nemaju diplomatske odnose.
Ajzenkot je rekao da je njegova zemlja spremna da razmenjuje osetljive informacije tajnih službi sa „umerenim“ arapskim zemljama kako bi se zajedno suprotstavili Iranu. Na pitanje da li Izrael i Saudijska Arabija već imaju obaveštajnu saradnju nije želeo direktno da odgovori: „Spremni smo da razmenimo informacije kada je potrebno. Imamo mnoge zajedničke interese.“
Direktnije je govorio o Iranu koji je nazvao „najvećom pretnjom za region“. Izraelski načelnik Generalštaba naravno zna da tom izjavom kod Saudijaca kuca na otvorena vrata – za njih je Iran simbol vrhovnog zla.
Oprezno približavanje
Biranim rečima je – bez konkretnog pominjanja Saudijske Arabije – govorio i premijer Benjamin Netanjahu. On je u obraćanju povodom 44. godišnjice smrti osnivača države Davida Ben-Guriona rekao pričao o „plodnoj saradnji“ Izraela i arapskog sveta te izneo očekivanja da će se odnosi produbiti.
Nastaje utisak da obe zemlje vode računa da postepeno zbližavanje pokrenu neformalnim kanalima. To je, gostujući u arapskom programu televizije DW, primetio i bivši saudijski general Anvar Aški. On je sam u julu prošle godine predvodio saudijsku delegaciju u Jerusalimu koja se susrela sa poslanicima Kneseta. Gostujući na DW, Aški se ipak potrudio da stavi do znanja kako „nije bio u Izraelu“ već u Jerusalimu, „glavnom gradu Palestinaca“.
Pročitajte još: Nečasna igra u Libanu
Takve izjave pokazuju sa kolikim oprezom arapski lideri pristupaju Izraelu. Arapsku javnost, decenijama obasipano militarističkim tonom prema Izraelu, očigledno najpre treba navići na nove okolnosti. Aški smatra da je trenutak sazreo: „Iranska pretnja veća je od izraelske. Nije nas Izrael gađao raketama nego Iran. Oni su pretnja našoj nacionalnoj bezbednosti!“
Izjava se odnosila na nedavnu eskalaciju rata u Jemenu koji Saudijci brutalnim sredstvima vode već dve i po godine. Tamošnji pobunjenici su početkom meseca sa jemenske teritorije ispalili jednu raketu ka saudijskoj prestonici. U Rijadu sumnjiče Teheran da je takvim projektilom naoružao pobunjenike.
Palestini u strahu
Slične optužbe čuju se i iz Izraela. Šiitska paravojska Hezbolah je iskoristila svoje prisustvo na sirijskom ratištu kako bi se pozicionirala na Golanskim visoravnima u neposrednoj blizini Izraela. Ovog septembra se Izrael velikim vojnim manevrom priprema za direktni okršaj sa paravojskom.
Da li su Saudijci spremni da prekrše tabu arapskog sveta – da žrtvuju interese Palestinaca kako bi se zbližili sa Izraelom? Neki Palestinci se upravo toga boje. „Ali sve dok arapske vlade zvanično ne budu objavile svoju privrženost saradnji sa Izraelom normalizacija njihovog odnosa neće biti moguća“, rekao je za DW Kvaj Abdel Karim, generalni sekretar Palestinske oslobodilačke organizacije.
Ipak, iza kulisa se stvari drastično menjaju. Stari front – arapski svet protiv Izraela – možda još postoji, ali je u senci grozničavog sukoba Irana i Saudijske Arabije za uticaj u regionu. Na kojoj strani ovog konfesionalnog sukoba stoji Izrael – to je makar jasno.