Izrael priprema kopnenu ofanzivu na Rafu

U nedelju uveče, pod okriljem širokih vazdušnih udara, Izrael je započeo napad na grad Rafu u opkoljenom Pojasu Gaze. Izrael je saopštio da je tokom akcije oslobodio dva izraelsko-argentinska taoca kidnapovana iz Izraela u napadu koji je predvodio Hamas 7. oktobra.

Lokalne zdravstvene vlasti izvestile su da je u vazdušnim napadima ubijeno najmanje 67 palestinskih civila i srušeno nekoliko stambenih zgrada i najmanje jedna džamija. Argentinski predsednik Havijer Milei zahvalio se preko društvenih mreža Izraelu na oslobađanju dvojice talaca koji imaju dvojna državljanstva.

U intervjuu za američku televizijsku mrežu ABC, izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je u nedelju da namerava da „pobedi preostale terorističke bataljone u Rafi, koja je poslednji bastion“, ukazujući da je kopnena invazija na taj grad na samoj granici sa Egiptom – neizbežna.

Izraelski planovi za kopnenu invaziju izazvali su međunarodne kritike, a humanitarne agencije i ključni saveznici pozivaju na uzdržanost.

Zašto je Izrael pokrenuo vojnu kampanju u Gazi?

Hamas je 7. oktobra 2023. započeo napad na Izrael iz Pojasa Gaze. U napadute militantne grupe, koju SAD, Nemačka, Izrael, EU i druge zemlje klasifikuju kao terorističku organizaciju, ubijeno je, prema izraelskim procenama, oko 1.200 ljudi. Pored toga, Hamas je oteo i oko 230 talaca odveo u Pojas Gaze, kojim grupa vlada od 2007. godine.

Kao odgovor, Izrael je pokrenuo vazdušnu i kopnenu ofanzivu protiv Hamasa na toj teritoriji. U akciji je do sada ubijeno više od 28.000 Palestinaca, saopštilo je Hamasovo ministarstvo zdravlja, a oko 1,9 miliona palestinskih civila bilo je primorano da napusti svoje domove. Više od 85 odsto Palestinaca koji žive u Pojasu Gaze sada je interno raseljeno, podaci su UN.

Šta bi kopnena operacija značila za stanovništvo Rafe?

Od 7. oktobra, Izrael stalno širi kopnene operacije u Gazi prema jugu, ostavljajući Rafu da bude jedno od poslednjih utočišta za više od polovine od 2,3 miliona stanovnika enklave koji beže od nasilja. Broj ljudi u gradu, koji je pre rata brojalo skoro 300.000 stanovnika, porastao je na oko milion i po. Mnoge izbeglice žive u improvizovanim kampovima i skloništima UN.

Rafa se nalazi pored egipatske granice, odnosno u blizini jedinog preostalog graničnog prelaza u zatvorenoj Gazi koji je još uvek delimično propustan. Egipat je nedavno pojačao bezbednost na svojim granicama zbog zabrinutosti da bi izraelska operacija mogla da izazove masovnu migraciju stanovnika Gaze na njegovu teritoriju.

Egipatski ministar spoljnih poslova Sameh Šukri upozorio je u nedelju da će dalja eskalacija u Rafi imati „katastrofalne posledice“, jer je njegova vlada zapretila da će se povući iz višedecenijskog mirovnog sporazuma sa Izraelom ako se kopnena ofanziva nastavi.

Da li postoje bezbedne zone na severu?

Izraelski premijer Netanjahu u međuvremenu je najavio da će Palestincima u Gazi, koji žele da napuste Rafu, biti odobren „bezbedan prolaz“ do „područja koja smo očistili severno od Rafe“. „Razrađujemo detaljan plan“, dodao je.

Detalji tog plana do sada nisu objavljeni. Ostaje nejasno gde bi takve „bezbedne zone“ mogle da budu, kako bi se garantovao siguran prolaz, kao i to da li bi ta područja bila pogodna za smeštaj stotina hiljada izbeglica.

Satelitski centar Ujedinjenih nacija UNOSAT procenjuje da je 30 odsto svih struktura u Gazi oštećeno, otkako je Izrael započeo rat protiv Hamasa. „Najznačajnije povećanje štete“ je, kako se prenosi, u severnom centralnom guvernatu Gaze i južnoj provinciji Kan Junis.

Druga studija, koju su izradili naučnici sa univerziteta u Njujorku i Oregonu, procenjuje da je više od polovine zgrada u Gazi uništeno.

Šta SAD kažu o planiranoj ofanzivi na Rafu?

Američki predsednik Džo Bajden poručio je u nedelju izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu da „vojna operacija u Rafi ne bi trebalo da se nastavi bez kredibilnog i izvodljivog plana za obezbeđivanje bezbednosti i podrške za više od milion ljudi koji se tamo nalaze“.

Dok su SAD podržale Izrael u njegovoj kampanji za iskorenjivanje Hamasa, predsednik Bajden je proteklih nedelja više puta pozivao i na uzdržanost. On je u decembru upozorio da Izrael rizikuje da izgubi podršku zbog „neselektivnog bombardovanja“ u Gazi. Ovog meseca, američki predsednik rekao je novinarima da je „reakcija u […] Pojasu Gaze bila prekomerna“.

Kako reaguje EU?

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj u subotu je na Iksu izrazio zabrinutost zbog moguće izraelske kopnene ofanzive na Rafu. To bi „dovelo do neizrecive humanitarne katastrofe i ozbiljnih tenzija sa Egiptom“. On je dodao da je „nastavak pregovora o oslobađanju talaca i obustavi neprijateljstava jedini način da se spreči krvoproliće“.

Na konferenciji za novinare u ponedeljak, Borelj je izrazio nevericu u Netanjahuove pozive da se evakuišu civili iz Rafe, i postavio pitanje: „Oni bi trebalo da se evakuišu – a gde? Na Mesec? Gde će evakuisati te ljude?“

Da li će ofanziva na Rafu da poremeti pregovore o taocima?

Tokom vikenda, jedan visoki zvaničnik Hamasa rekao je da bi izraelska kopnena ofanziva na Rafu „uništila“ aktuelne pregovore o taocima. Veruje se da se u Gazi još uvek nalazi oko 100 talaca, iako je brojke teško proveriti.

Prema izraelskim zvaničnicima, smatra se da je oko 30 talaca mrtvo. Nakon sporazuma o privremenom prekidu vatre u novembru 2023. uz posredovanje Katara oslobođeno je 105 talaca.