Kako je Junkeru ovo pošlo za rukom? Predsednik Evropske komisije je posetom Beloj kući postigao više nego što je mogao da se nada. Pale su reči o „novoj fazi prijateljstva i bliskih trgovinskih odnosa“, o pregovorima čiji je krajnji cilj da padnu sve carine i druge trgovinske prepreke. I to sve posle višemesečne agresivne retorike Donalda Trampa protiv EU i, pre svih, Nemačke.
Očekivanja pre susreta nisu bila velika. Poslednjih sedmica je Tramp na Tviteru, u intervjuima i govorima pred pristalicama govorio o „nefer“ trgovinskoj politici Evropljana, označio EU protivnikom SAD i najavio kaznene carine na evropske automobile.
Pa ipak – i to je deo odgovora na pitanje iz prve rečenice – Junker je imao sreće. Jer baš u momentu njegove posete je protivljenje Trampovoj konfrontativnoj trgovinskoj politici dostiglo kritičnu masu.
Osim otpora međunarodnih partnera sve su glasnije postale kritike iz Kongresa, Trampove partije, od američkih udruženja privrednika i farmera Srednjeg Zapada koji inače podržavaju Trampa ali na svojoj koži osećaju kada se njihov predsednik istovremeno kači sa Kinezima, Japancima, Kanađanima, Meksikancima i upravo Evropljanima.
Naravno da Tramp nikada neće priznati da je pogrešio. Ali očito je neuračunljivi populista iz Bele kuće došao do zaključka da je dobar trenutak da izađe iz rova i, makar privremeno, odigra na kartu saradnje te da sve to svojim fanovima proda kao sopstveni uspeh.
Zapravo je ovo jasna pobeda Evropske unije. A to je drugi deo odgovora na pitanje kako je Junker uspeo: Evropljani su se držali zajedno kada je Tramp svojim divljanjem želeo da ih primora na ustupke. Pritiskom su odgovorili na pritisak i nisu poklekli ni kada je američki predsednik najavio bolne carine na evropske automobile.
Doduše, EU jeste ponešto ponudila: uvoziće više tečnog gasa iz SAD, soju i druge poljoprivredne proizvode. Na tome će Tramp insistirati pred svojim pristalicama. Povodom pregovora koji će uslediti o sporazumu o slobodnoj trgovini, koji je pre nekoliko dana najavio na Tviteru, Tramp će reći: Vidite, dovukao sam Evropljane za pregovarački sto.
Činjenica je, međutim, da je EU oduvek htela baš takav sporazum. Pregovori koji bi trebalo da počnu idu kao nekoj vrsti blaže verzije transatlantskog sporazuma o slobodnoj trgovini TTIP koje je Tramp prošle godine prekinuo uz retoričku grmljavinu.
To je tipični Tramp: kao nevaspitano derište ruši kocke koje su drugi poređali, samo kako bi ih kasnije sam nekako sastavio i tvrdio da je sve njegova zasluga. Junker je prešao preko tog infantilnog manira kao dobri deka preko ponašanja bezobraznog unuka. Dobro je što je tako, sve dok služi evropskoj privredi i onome što je ostalo od transatlantske zajednice.
Evropljani nakon najnovije epizode Trampovog šoua treba da usvoje pre svega sledeću lekciju: istrajnost u stavovima i zajedništvo doneli su uspeh EU.
Tramp je siledžija iz školskog dvorišta kojeg ne može smekšati nijedan apel na razum. Na njega utiska ostavljaju snaga druge strane i iskustvo da može da dobije po nosu ako maltretira i ucenjuje. To Evropljani ne treba da zaborave kada divlji ris iz Bele kuće dobije sledeći izliv besa, a to će biti možda već sutra, možda već u sledećem tvitu.