Jedan po jedan ili zajedno u EU?

Obećanje stoji još od 2003: Evropska unija pruža ruku zemljama Zapadnog Balkana. Ali nekadašnji polet je nestao, sjaj je izbledeo. I dalje nije jasno ko će, kada i kako biti primljen. Sve to pomereno je za neku daleku budućnost. Obećanje dato 2003. U Solunu odavno je prestalo da bude verodostojno, kaže za DW Gernot Erler, bivši nemački državni sekretar i predsednik Društva za jugoistočnu Evropu. I upravo to je te države učinilo prijemčivim za druge uticaje. „To je konkurencija raznih strategija – u prošlosti je bilo pokušaja Kine, Rusije, Turske i arapskih zemalja da prošire svoj uticaj na Zapadni Balkan“, podsetio je Erler tokom godišnje skupštine Društva za jugoistočnu Evropu u Minhenu. On je ipak pozdravio činjenicu da nova Strategija EU za Zapadni Balkan sadrži konkretan akcioni plan, u kojem mogu da učestvuju svi.

Više kritika iznosi Florijan Biber, profesor Studija za jugoistočnu Evropu iz Graca: „Dobra u postavljanju dijagnoze, loša u davanju predloga“, sumira Biber Strategiju EU. Strategija je dobra, jer je Evropska komisija po prvi put identifikovala probleme na Zapadnom Balkanu: uticaj privatnih interesa na javni sektor, organizovani kriminal, korupcija, problemi s pravnom državom. Ali strategija je i loša, jer su predlozi „polu-pečeni“, smatra Biber. „Odbija se konfrontacija sa onima koji su te probleme direktno izazvali“.

Odgovornost na građanima

A to su, najčešće, vladajuće elite. Biber upozorava na to da, u realizaciji Strategije za Zapadni Balkan, fokus ne bi trebalo staviti samo na te vladajuće elite, a da se pritom zapostave opozicione snage. „Moramo se pobrinuti za to da opozicija ne zauzme antievropski i nacionalistički kurs“, naglašava Biber. Posebno su u opasnosti Kosovo i Srbija: „Najveća opasnost bila bi da se EU poveže, da napravi savez sa autokratama u tim zemljama, a da istovremeno izgubi opoziciju, koja na demokratski način pokušava da izrazi kritiku.“

I poslanik nemačkih Socijaldemokrata (SPD) u Bundestagu Josip Juratović uočava veliki problem u vladajućim elitama na Balkanu. Mnogo je političara koji „apsolutno ne žele u Evropsku uniju – jer u njoj postoji uređen sistem, pravna država, uređeno društvo. U takvom okruženju oni ne vide svoju šansu“. Juratović smatra da bi odgovornost trebalo prebaciti na građane Balkana. „Kakvi građani, takva politika – na žalost“, trezveno postavlja dijagnozu stanja na Zapadnom Balkanu taj Nemac hrvatskog porekla. „Ne želimo kolonije, želimo partnere u demokratskom smislu“.

- pročitajte još: Ostrvo u Evropskoj uniji

Za nemačke poslanike u Bundestagu jedno je jasno: u Evropsku uniju sme samo ona država Zapadnog Balkana koja ispunjava kriterijume. Rok za učlanjenje Srbije i Crne Gore do 2025. poslanik nemačkih Zelenih Manuel Saracin shvata, ne kao čvrsto obećanje, već kao obavezu za lokalne političare da do tada pokažu rezultate. „Ako do 2025. nacionalne političke elite ne budu imale rezultate, one će morati da objasne svojim biračima, svojim građankama i građanima, zašto to nisu uradile, iako su mogle.“

Princip regate

I poslanik nemačkih Demohrišćana (CDU) Peter Bejer insistira na principu uslovljavanja, kao jedinog kriterijuma za učlanjenje. To znači da bi „trebalo da budu realizovane konkretne mere u reformi javne uprave, pravne države, suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije. Moraju s tim da se uhvate u koštac. Zakoni ne bi smeli samo da se usvajaju, već oni moraju i da se sprovode“, ističe Bejer. Pri tom se parlamentima pripisuje veoma važna uloga. „Oni moraju da se emancipuju. Oni su zakonodavna vlast, to moraju da shvate i tako moraju da se ponašaju.“

- pročitajte još: Problematične balkanske „stabilokrate“

Mihael Šmunk, ne podržava tzv. „princip regate“ (jedan po jedan, način ulaska u EU o kome se u diplomatskim krugovima često govori), a prema kojem bi Srbija i Crna Gora pre drugih zemalja trebalo da uđu u EU. Taj diplomata je kao predstavnik Njemačke radio u Sarajevu i Prištini, a danas je ekspert za jugoistočnu Evropu u različitim trustovima mozgova. „Za preostale zemlje, posebno za Kosovo i Bosnu, u kojima je situacija najkomplikovanija, biće posebno teško da na kraju uspeju u tome da postanu članice EU“, ocenjuje Šmunk. On podseća i na nedostatak oduševljenja unutar EU kada je reč o dalje proširenju i zato predlaže da se šest preostalih zemalja Zapadnog Balkana povežu, da razviju zajedničku strategiju, kako bi pobedile skepsu koja vlada u EU. „Mislim da bi samo tako – u paketu – postojala šansa da se jednog dana te zemlje prime u EU.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android