Jevreji i muslimani imaju iste probleme u Evropi
13. septembar 2019.
Mesto u kome se susreću religijski poglavari islama i judaizma iz 15 različitih zemalja je malo, ali ima simboličku moć. Italijanski gradić Matera, jedan je od gradova evropskih prestonica kulture za 2019. godinu. Konferencija je počela u nedelju 8. septembra, a njen glavni cilj je dogovor oko zajedničkog nastupanja u budućnosti.
„Mislim da je ovakav sastanak prilično jedinstven u svetu. Ali to je samo jedan mali cvet o koji bi trebalo negovati“, kaže za DW Tarafa Baghajati. On je inače građevinski inženjer u Beču, ali je i jedan od istaknutijih imama u Austriji. Taj 58-godišnjak je sa još nekoliko ljudi 1999. godine osnovao „Inicijativu muslimanskih Austrijanaca i Austrijanki“ (IMÖ). Sedam godina kasnije, 2006, u toj zemlji formirana je i platforma pod nazivom „Hrišćani i muslimani“. Baghajati je sada u Materi i nastavlja da radi na tom planu.
Zajedno u budućnost
Jevreji i muslimani po pravilu se javno sastaju samo kada su ti susreti političkog karaktera, obično na sastancima hrišćana, Jevreja i muslimana ili recimo na međureligijskim konferencijama. Ali pre tri godine u Centru kralja Abdulaha za međureligijski i interkulturalni dijalog (KAICIID) u Beču osnovan je Muslimansko-jevrejsko savet za liderstvo (MJLC). U početku je to bio mali krug u kojem je recimo bio i predsednik Evropske konferencije rabina (CER), Pinhas Goldšmit. Tokom brojnih sastanak poverenje je raslo.
Trenutno je međutim opstanak Centra KAICIID u Beču ugrožen. On se finansira saudijskim novcem, ali uprkos tome je cenjen. Sredinom juna Nacionalni savet Austrije glasalo je za istupanje zemlje iz tog međunarodnog tela i raskidanje sporazuma prema kojem se u Beču nalazi sedište Centra. Austrija je inače centar osnovala 2012. godine u saradnji s Saudijskom Arabijom i Španijom.
Pa ipak, susret poglavara dve religije nova je dimenzija jevrejsko-muslimanskog dijaloga, koja je obično zasenjena sukobom na Bliskom istoku. U Materu su došli imami i rabini iz 15 zemalja, među kojima su i Irska, Grčka, Rumunija, Litvanija, Portugalija. Izbor mesta događaja, kaže za DW generalni sekretar CER Gadi Granih, trebalo bi da pošalje poruku da „pripadamo evropskoj kulturi“.
Pre nekoliko meseci u Italiji je, kao i u drugim zemljama u kojima su na vlasti desničarski populisti, postojala inicijativa da se ograniči verska praksa priliko religijskog klanja životinja, kao i obrezivanja dečaka. Ali ovi planovi su (za) sada sklonjeni sa dnevnog reda.
Prema Gronihovim rečima, politički pokušaji da se ograniči verska praksa Jevreja i muslimana trenutno opterećuju „i jevrejsku i muslimansku zajednicu u Evropi“. I jedni i drugi nameravaju da u Materi formiraju komisiju sa po dva muslimana i dva Jevreja, a koja bi trebalo javno da se suprotstavi takvim kontroverzama i da o tome vodi razgovore u Briselu ili drugim glavnim gradovima država-članica Evropske unije.
Zabrinutost zbog desničara i populista
Imam Baghajati iz Beča bavi se upravo takvim, konkretnim pokušajima ograničavanja verske prakse. U skladu s tim on upozorava na „porast desničarskog ekstremizma“ u evropskim zemljama. Pritom misli na stranku Alternativa za Nemačku (AfD), ali i na ekstremno desničarske stranke u Austriji, na Matea Salvinija u Italiji, ili Gerta Vildersa u Holandiji. Baghajati ocenjuje da oni „promovišu islamofobiju – protiv izbeglica naročito, ali i protiv muslimana generalno.“
„Zato mi poručujemo: Opirite se počecima fašizma i nacizma! A ko bi drugi trebalo da uključi alarm za uzbunu ako ne muslimani i Jevreju? Želimo zajedno da pokažemo da je pravi put za Evropu – Evropa liberalnih vrednosti, ljudskih prava i otvorenosti, kaže Baghajati.
Tema razgovora trebalo bi da bude i mržnja prema Jevrejima koja je uočljiva među pojedinim izbeglicama i migrantima. „Slučajevi antisemitizma među migrantima nas opterećuju. To nažalost sve češće doživljavamo“, kaže rabin Granih. „Ali kao jevrejska zajednica, među muslimanima u Evropi još uvek imamo prijatelje i partnere koji su na našoj strani.“
Granih pritom navodi da ne bi trebalo zaboraviti ni to da „među muslimanima takođe postoje mnoge grupe koje s njima ne žele da razgovaraju. Nije tu sve ružičasto i nisu svi spremni za dijalog, ali želimo da razmenimo mišljenja sa onima koji su spremni na dijalog i da zajedno sa njima gradio novu budućnost.“