Jevreji u strahu i u Nemačkoj

Ester. K nikada neće zaboraviti taj trenutak. U subotu ujutro prijateljica joj je napisala poruku da pogleda šta se dešava u Izraelu.

Ona je pomislila: „Naviknuti smo da se u toj maloj, ludoj zemlji stalno nešto dešava“.

Onda je stručnjakinja za nekretnine počela da čita vesti i da prima fotografije iz Izraela. Hamasovi teroristi su upali u Izrael, ubijali su ljude, uzimali taoce. Ester. K kaže da od tada oseća samo crnu prazninu.

„Vojnici još uvek u tim selima pronalaze ubijene roditelje, ubijenu dečicu pored uključene igračke konzole“. Ona se pita koliko njih je zurilo u ekrane mobilnih pitajući se šta se to zbiva i gde je vojska.

Ranjivi kao nikad do sada

Izrael ima jednu od najboljih armija, tajnu službu Mosad, protivvazdužni štit Gvozdenu kupolu. Leo Lataš koji je nadležan za bezbednost jevrejske zajednice u Frankfurtu sve do danas ne shvata kako teroristički napad nije bio otkriven na vreme. On nije računao da je zemlja tako ranjiva. Kao bolničar morao je da gleda kako njegove kolege u Izraelu bez vojne zaštite pokušavaju da pomognu.

„Ne znam kako će se to završiti. Ne zna se ni koliko će još ljudi umreti”, kaže Lataš misleći na moguću kopnenu ofanzivu Izraela u Pojasu Gaze.

Jevrejski život iza zaštitne ograde

Od velikog je značaja za Nemačku da u zemlji ponovo živi preko 100 000 Jevreja. Jevrejski život u Nemačkoj je ponovo moguć -  ali bezbedan je pod policijskom zaštitom i iza visokih ograda.

Portparol berlinske jevrejske zajednice Ilan Kisling kao da je pomalo ogorčen kada piše: “Za naše ustanove odavno važi povećan stepen bezbednosti. Naši članovi su još od sedamdesetih naviknuti da se život zajednice odvija iza zaštitnih ograda i pod nadzornim kamerama. I zbog zabrinjavajućeg porasta napada na jevrejske objekte i osobe širom Evrope, prisiljeni smo da i dalje štitimo naše članove i ustanove na visokom nivou”.

Odavno jevrejske zajednice izdvajaju veliki deo svog budžeta za bezbednost. Najveći broj njih imaju svoja odeljenja za bezbednost, koja tesno sarađuju sa policijom. Ali posle terorističkih napada brojne Jevrejke i Jevreji više nemaju poverenja u bezbednost.

Strah roditelja za decu

Telefonski poziv za jevrejsko obdanište u Berlinu. Saradnica je uznemirena. „Roditelji se plaše, strah ih je“, kaže ona. U nizu jevrejskih obdaništa je samo polovina dece došla ovih dana. To potvrđuje i Ilan Kisling i kaže da i u školama i u obdaništima roditelji žele da budu tačno informisani o bezbednosnim merama.

Leo Lataš je već 37 godina zadužen za bezbednost jevrejske zajednice u Frankfurtu na Majni. Pokušava da umiri roditelje, govori im da je to sukob u Izraelu, a ne u Frankfurtu.

On kaže da zajednica do sada nije bila u ovakvoj situaciji. Kao i policija i on računa sa tim da će radikalni islamisti u narednim nedeljama demonstrirati pred jevrejskim ustanovama.

Hamas je pozvao muslimanski i arapski svet da u petak 13. izvrše napade na jevrjeske instuticje, širom sveta. Govori o petku „poplave Al-Aksa" - što kodno ime za terorističke napade na Izrael.

Niko neće zameriti jevrejskim roditeljima ako decu u petak ipak zadrže kod kuće.

Marina Černivski radi za savetovalište OFEK. Ona smatra da su Jevreji u Nemačkoj izloženi dvostrukom opterećenju. S jedne strane to je duboko ukorenjen antisemitizam u Nemačkoj koji predstavlja realnu pretnju. Ona kaže da sada oni dodatno „doživljavaju najveće nasilje nad civilnim stanovništvom u Izraelu od Holokausta. Time se obnavlja duboka trauma. Sada moraju sa tim da se suoče“.

Njeno savetovalište ima više posla nego obično. „Vruća linija” za savetovanje putem telefona je postala izuzezno tražena. Radi se i o konkretnim slučajevima, ali i o roditeljima koji se raspituju koji je najbolji način da sa decom razgovaraju o ratu.

Za Nemce je to samo još jedna katastrofa

Ester K. se svesrdno angažovala u pomoći ukrajinskim izbeglicama da dobiju smeštaj i odeću. U međuvremenu je njena grupa na aplikaciji WhatsApp zaista velika. Pošto je obustavljen avionski saobraćaj sa Izraelom, brojni izraelski turisti su morali da ostanu u Nemačkoj. Među njima su žene sa decom.

Ona je pokušala da posredstvom svoje mreže u aplikaciji pronađe smeštaj za njih. Ali osim jedne starice niko se nije javio. Brautman je razočarano rekla da niko nije uputio ni reč saosećanja. „Za Nemce je to samo još jedna katastrofa u svetu“. Ona zato oseća da je u Nemačkoj potpuno ostavljena na cedilu.

Konsekventnije suprotstavljanje antisemitizmu

Leo Lataš je šokiran time što su Hamasovi teroristi ubili jednu Jevrejku kojoj je bilo 90 godina, to snimili i postavili na njen profil na Fejsbuku. „To je neprevaziđeno po perverznosti“, kaže Lataš. Gruppe koje takve stvari predstavljaju kao oslobodilačku borbu Palestinaca trebalo bi po njemu zabraniti. Za oklevanje u zabrani on krivi antisemitske stavove na levici.

I Ester K. zahteva oštrije mere protiv radikalnih islamističkih grupa: „Ne smeju da se ubijaju bebe. Ne otimaju se trogodišnjaci. Te stvari su beskrajno ružne“, kaže ona.

Jevrejska zajednica Berlina zahteva zabranu propalestinske mreže Samidoun. Članovi ovog udruženja su od radosti zbog Hamasovog napada delili slatkiše u Berlinu. Nemački kancelar Šolc je najavio zabranu delovanja Hamasa u Nemačkoj kao i zabranu udruženja Samidoun.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.