Južna Osetija nije Krim

„Treba da iskoristimo istorijsku šansu i ponovo se ujedinimo s bratskim narodom Rusije kako bismo osigurali bezbednost i blagostanje naše republike i našeg naroda u narednim vekovima“, rekao je nedavno Leonid Tibilov, predsednik samoproglašene republike Južne Osetije (na fotografiji gore sa predsednikom Putinom). Nakon razgovara sa savetnikom ruskog predsednika Vladislavom Surkovim, Tibilov je najavio da bi narod Južne Osetije na referendumu trebalo da se izjasni o priključenju Rusiji. Iz Kremlja međutim ocenjuju da se ne radi o referendumu o priključenju, već o obuhvatnoj integraciji s Rusijom.

Region u južnom Kavkazu je, nakon raspada Sovjetskog Saveza, proglasio nezavisnost od Gruzije, baš kao i Abhazija. Još 1992. se većina stanovnika izjasnila za ujedinjenje s Rusijom. No 2006. je većina na referendumu glasala za nezavisnost. Zatim je 2008. Gruzija vojno pokušala da povrati taj region sa 50.000 stanovnika, što je propalo nakon vojne intervencije Moskve.

Rusija je jedina država koja je priznala nezavisnost Južne Osetije, a budžet te zemlje podržava i velikim finansijskim donacijama. U Tbilisiju kažu da bi referendum o priključenju Rusiji bio protivan međunarodnom pravu i da spada u rusku politiku „puzajućih aneksija“.

Rusiji se ne žuri

Vadim Muhanov iz moskovskog Centra za kavkasku i regionalnu bezbednost smatra da ovaj put inicijativa o ujedinjenju sa Rusijom zaista dolazi iz same Južne Osetije. „Južna Osetija je nestabilna i ne razvija se na zdrav način. Zato će Osećani uvek iznova izlaziti sa inicijativama o priključenju Rusiji“, kaže Muhanov za DW.

On dodaje da su priče o ujedinjenju preuranjene jer su građani i elita u Osetiji podeljeni. „Jedni žele integraciju, ali uz zadržavanje državnosti, a drugi brzo pristupanje Rusiji gde bi imali status federalne jedinice. To bi bilo škakljivo, jer je Severna Osetija već federalna jedinica. Treći opet žele ulazak u Rusiju i to bez statusa federalne jedinice“, nabraja stručnjak za Kavkaz.

Nema sumnje da su u Kremlju takođe razmatrali pitanje Južne Osetije. Dokaz za to jeste i ovogodišnji sporazum o integraciji. No Muhanov kaže da je to u ovom trenutku Moskvi dovoljno i da ne očekuje da će se Putinova vlast na brzinu izjašnjavati o inicijativi osetijskog predsednika Tibilova. „Rusija može sebi da priušti da sačeka povoljnije uslove“, kaže Muhanov koji među brojnim otvorenim pitanjima izdvaja tačno definisanje granice.

„Nije to Krim“

U avgustu prošle godine Tbilisi je optužio vlasti Južne Osetije i Rusije da pomeraju demarkacionu liniju. Tada su se tri sela odjednom našla u Južnoj Osetiji, iako su ranije bila na teritoriji uže Gruzije. Zbog toga se gruzijske vlasti plaše da će izgubiti nadzor nad jednim delom gasovoda Baku-Supsa.

Andrej Grosin iz ruskog Instituta za Zajednicu nezavisnih država takođe smatra da se Moskvi nigde ne žuri sa prisajedinjenjem separatističkih teritorija Gruzije. „Sa stanovišta ruskih interesa Status Abhazije i Južne Osetije već sada je optimalan. Zašto bi Kremlj išta menjao? Teritorijalna proširenja nemaju smisla. Ovde se ne radi o Krimu koji je praktično nosač aviona koji ne može da potone“, kaže Grosin za DW. On dodaje da ne treba preuveličati strateški, vojni i privredni značaj malene Južne Osetije za Rusiju.

„Moskva ionako ne uzima u obzir stavove Tbilisija“, kaže Grosin. „Ali, da li se isplati da se zbog pitanja Južne Osetije pogoršaju ionako rđavi odnosi sa Briselom i Vašingtonom?“