Južnoafrička Republika: Tri decenije snova i razočaranja

Južnoafrička Republika (JAR) je pala u euforiju nakon prvih slobodnih izbora 1994. godine. Ljudi su satima čekali da glasaju. Duh optimizma pratio je Nelsona Mandelu, koji je izabran za predsednika posle 27 godina robije.

Afrički nacionalni kongres (ANC), Mandelina politička partija i bivši pokret protiv aparthejda, i danas vlada.

Ali, gledajući na protekle tri decenije u „zemlji nade“, bilans te vladavine nije bogzna kakav. Ekonomija je u lošem stanju, društvo je podeljeno, a ljudi osećaju da ih politika ne zarezuje previše.

Jaz između bogatih i siromašnih raste. A upravo je suprotno – prevazilaženje jaza i jednake mogućnosti za sve – bilo glavno obećanje kada su vlast pre tri decenije prvi put preuzeli južnoafrički crnci. Duboka je danas frustracija zbog izdaje ovog sna.

Ali, postoje i važna dostignuća. Fredson Gilenži, programski direktor u Fondaciji „Roza Luksemburg“ u Johanesburgu, ističe ih nekoliko: „Uspeli smo da uvedemo jedan od najprogresivnijih ustava na svetu, uspostavimo nezavisno pravosuđe, postignemo slobodu štampe i stvorimo uslove za slobodne i poštene izbore.“

U razgovoru za DW on pominje prava LGBTQ osoba, prošireno obrazovanje i bolji pristup električnoj energiji, stambenom prostoru i socijalnim uslugama za siromašne.

Na primer, ustav JAR bio je prvi u svetu koji je zabranio diskriminaciju zbog seksualne orijentacije. Država je 2006. godine postala peta na svetu i prva u Africi koja je dozvolila istopolne brakove.

Korumpirani interesi

Štaviše, JAR i dalje ima snažno građansko društvo koje glasno zastupa svoja prava. Međutim, poslednjih godina zemlja je patila zbog unutrašnjih sukoba unutar ANC-a. Borba za vlast i korumpirani interesi su više puta unazađivali zemlju.

Posledice su i svakodnevni nestanci struje – državni snabdevač električnom energijom Eskom grca u korupciji i dugovima. Potom visoka nezaposlenost, kriminal i siromaštvo, rastući troškovi života.

Prema Gilenžiju, to što skoro svaka druga osoba mlađa od 34 godine nema posao dodatno podstiče društvenu nestabilnost. To pojačava osećaj da stranci oduzimaju malobrojna raspoloživa radna mesta domaćima.

Razočaranje politikom

Vladajuća stranka je tokom godina gubila poverenje. ANC bi mogao da padne prvi put ispod apsolutne većine od 50 odsto glasova na izborima u maju – na kojima se predsednik Siril Ramafosa kandiduje drugi put.

Prema ekonomskom analitičaru Danielu Zilkeu, postoji duboko razočaranje zbog nesposobnosti oslobodilačke stranke. Ona „nije u stanju da održi etičke standarde koje je posebno postavio Nelson Mandela“, kaže Zilke za DW.

„Ishlapili su napori da se ljudi zbliže u jedinstvenu naciju koji su bili primetni u ranim Mandelinim godinama“, kaže Zilke.

Pad pod Džejkobom Zumom

Zemlja je ušla u najozbiljniju krizu pod vođstvom Džejkoba Zume, koji je vladao od 2009. do smene 2018. godine.

Za to vreme je pljačkom, uz pomoć široke korupcionaške mreže, doveo državu do ivice bankrota. JAR se od ovoga nije oporavila. Zapravo, nepotizam traje do danas, naglašava Zilke.

Kolaps infrastrukture sa ekonomijom koja tapka u mestu je svakodnevni podsetnik propadanja nekada najbogatije industrijske zemlje u Africi. „Među stanovništvom je mnogo nezadovoljstva“, kaže Zilke.

Duboke rane iz ere Aparthejda

Kritičari takođe postavljaju pitanje da li su tri decenije dovoljne da se eliminiše nasleđe dubokih procesa kolonijalizma i Aparthejda.

Vern Heris, izvršni direktor Fondacije „Nelson Mandela“, vidi društvo u velikim teškoćama. Letvica je bila postavljena visoko.

„Neki mladi ljudi kažu da je Mandela bio izdajnik“, kaže Heris, misleći na Mandelina obećanja o boljem životu u ujedinjenoj zemlji. „Moramo da se zapitamo zašto nismo bolje radili.“

Početkom devedesetih svi su bili svesni da će biti potrebno nekoliko generacija da se društvo izleči i u njega usidri demokratija. „Brzo smo zavedeni da možemo da rešimo stvari za kratko vreme“, kaže Heris. „U nekim slučajevima, ovo je dovelo do brzih rešenja koja nam nisu donela dobro.“

Međunarodni mirotvorac

Na međunarodnom planu, izgleda da JAR želi da se pozicionira – posebno nakon svog iskustva Aparthejda – kao prvoborac protiv ugnjetavanja na globalnom nivou, kaže Gilenži.

Zbog toga zemlja predvodi mirovne inicijative, šalje trupe u zemlje u regionu i ide pred međunarodne sudove. Krajem decembra Južnoafrička Republika je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu optužila Izrael da je prekršio Konvenciju o genocidu u ratu u Gazi.

Zemlja je shvatila da tradicionalno partnerstvo sa Zapadom nije uravnoteženo i da se mora promeniti.

„Iz tog razloga, Južnoafrička Republika se zalaže za reforme u Savetu bezbednosti UN i članica je BRIKS-a, koji tvrdi da se bori za poštene pravila i ekonomska partnerstva“, kaže Gilenži.

„Možda ćemo postati aktivnija Južnoafrička Republika u budućnosti kako u Africi tako i širom sveta.“