Kako Brisel ocenjuje ukrajinsku ofanzivu na Kursk?

Letnja pauza je u toku i mnogi evropski poslanici i zaposleni uEvropskoj unijisu na odmoru. Čak je i sedište NATO zvanično na pauzi i do sada nije dalo nikakvu izjavu o nedavnoj vojnoj ofanzivi Kijeva prema Kursku.

Sledeće konsultacijeo ratu Rusije protiv Ukrajineplanirane su za kraj avgusta, kada će se ministri spoljnih poslova i odbrane 27 zemalja članica EU sastati na neformalnom sastanku u Briselu.

Prvenstveno politički uspeh Kijeva

Stručnjaci, političari i zvaničnici EU sa kojima je DW razgovarao slažu se da se ukrajinska ofanziva u ruskim regionima Kursk i Belgorod može posmatrati pozitivno.

„Opšta procena onoga što su ukrajinske snage postigle je pozitivna, ne toliko u vojnom smislu, koliko u političkom", smatra izvestilac Evropskog parlamenta za Rusiju, Andrius Kubilius. Ukrajina je uspela da preuzme inicijativu, pokaže Kremlju njegove propuste i uveri Zapad da ne treba da se boji od eskalacije sa strane Kremlja.

Ukrajinska ofanziva se smatra uspešnom jer je Ukrajina nakon duge pauze ponovo dokazala svoje sposobnosti. Tako misli stručnjak za sigurnost Roland Frojdenštajn iz „Freedom Hub": „Impresioniran sam kako Ukrajina uspeva, iz prividne inferiornosti, da odjednom preuzme inicijativu i dovede Rusiju i lično Vladimira Putina u defanzivu".

Međutim, Amanda Paul iz „European Policy Centre" upozorava da je još uvek prerano ocenjivati rezultate na bojnom polju. Ona ovu ofanzivu opisuje kao „hrabar i smion potez" Kijeva, koji je „iznenadio Putina, narušio njegov ugled i istovremeno ojačao moral ukrajinskih trupa i građana".

Stav Evropske unije nepromenjen

Ipak, EU naglašava da delovanje Kijeva mora biti isključivo u svrhu odbrane suvereniteta i sigurnosti Ukrajine. To je naglasila zvanična predstavnica EU u neformalnom razgovoru za DW.

Šef spoljne politike EU Žozep Borrel je u telefonskom razgovoru sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom,potvrdio da EU u potpunosti podržava borbu ukrajinskog naroda protiv ruske agresije.

Ovo pokazuje da EU nije promenila svoju strategiju prema Ukrajini ni nakon ukrajinske ofanzive na Kursk. Portparol EU, Peter Stano, naglasio je da Ukrajina, u okviru svog prava na samoodbranu, ima pravo da napada neprijatelja „gde god to smatra potrebnim: kako na svojoj, tako i na neprijateljskoj teritoriji".

Kada se ministri spoljnih poslova i odbrane 27 zemalja EU sastanu krajem avgusta na svom neformalnom sastanku, moguće je da će se pojaviti razlike u stavovima prema ukrajinskoj kontraofanzivi, ali se ne očekuju nikakve odluke. Amanda Paul smatra da trenutne reakcije u Briselu jasno pokazuju da su svi svesni da Rusija koristi područja Kursk i Belgorod za napade na Ukrajinu, uključujući napade na civilnu infrastrukturu.

Ofanziva kao samoodbrana

Prema rečima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, na ukrajinsku regiju Sumi od početka leta iz regije Kursk izvedeno je oko 2000 napada različitim vrstama oružja.

Ukrajinske snage sada presecaju ruske linije snabdevanja i zauzimaju oblasti s kojih se Ukrajina konstantno napada, navodi Frojdenštajn. Putin sada, nakon napada na „Crocus City Hall" u Moskvi u martu ove godine, po drugi put doživljava „ogroman sigurnosni neuspeh u očima Rusa".

U svom delovanju u regiji Kursk, ukrajinske snage nose odgovornost za zaštitu civila, naglašava portparol Evropske komisije za spoljnu i sigurnosnu politiku u izjavi za DW. Pri tome se moraju preduzeti sve moguće mere kako bi se uticaj borbi na civile smanjio na minimum. Brisel podseća da Ukrajina mora ispunjavati svoje opšte obaveze prema humanitarnom međunarodnom pravu.

„Nismo dobili nikakve informacije koje bi ukazivale na nešto drugačije“, ističe Evropska komisija. Takođe pozdravlja javnu naredbu ukrajinskog predsednika za humanitarnu pomoć stanovnicima pogođenim delovanjem ukrajinskih snaga na ruskoj teritoriji.

Zelenski je 12. augusta, naredio ministru unutrašnjih poslova, drugim članovima vlade i ukrajinskoj bezbednosnoj službi (SBU) da izrade „humanitarni plan“ za područje u kojem se operacija odvija. Zelenski takođe jasno stavlja do znanja da sada i sami Rusi mogu osetiti kako izgleda rat.

Različiti načini vođenja rata

„To je važan element akcije, kako u očima ukrajinskog naroda, tako i političkog vodstva“, smatra Roland Frojdenštajn. „Ukrajina pokušava da ostvari vojne ciljeve, ali pritom, naravno, dolazi do civilnih šteta. To je gotovo neizbežno. Ono što Ukrajina i dalje ne radi jeste ispaljivanje raketa na trgovačke centre. Rusija je to više puta uradila. Takođe, energetska infrastruktura, koja je ključna za civilno stanovništvo, ostaje netaknuta od strane Ukrajinaca. Vidim velike razlike u načinu vođenja rata i u značaju koji se pridaje izbegavanju civilnih žrtava“, kaže Frojdenštajn.

Stručnjaci s kojima je DW razgovarao ističu da je odluka Ukrajine da uđe na rusku teritoriju prešla najveću „crvenu liniju“ koju su njihovi zapadni partneri postavili iz straha od eskalacije od strane Kremlja.

Prema mišljenju Amande Paul, uzdržana reakcija Moskve pokazuje da su te „crvene linije“ besmislene. „Sve restrikcije koje sprečavaju Ukrajinu da izvodi dalekometne napade na vojne ciljeve u Rusiji moraju biti ukinute, i Ukrajina mora dobiti svo potrebno oružje za to. Za ukrajinske snage je od presudne važnosti uništiti rusku infrastrukturu i vojne i druge objekte koji doprinose ovom ratu“, zaključuje Paul.