Kako Evropa špijunira svoje građane

Kada je Elon Musk kupio Tviter, komesar EU za unutrašnje tržište Tjeri Breton odmah je upozorio američku kompaniju da mora da se pridržava pravila „takmičenja“ koja važe u Evropskoj uniji, a kad se radi o zloupotrebi špijunskog softvera od strane evropskih vlada, to u institucijama u Briselu gotovo nikoga ne interesuje, kritikuje specijalna izvestiteljka tzv. „Pega-odbora“ Evropskog parlamenta, holandska poslanica Sofi in ’t Veld. Pritom se, kaže, radi o ozbiljnoj pretnji demokratskim pravima, jer evropske vlade, pravdajući se brigom za nacionalnu bezbednost, nekontrolisano koriste „Pegasus“ i slične softvere i špijuniraju kritičare vlade, novinare ili opozicionare.

Evropska afera

„Zloupotreba je sveevropska afera“, stoji u među-izveštaju istražnog „Pega-odbora“ koji je ove nedelje predstavila Sofi in ’t Veld. „Zemlje-članice EU koristile su softver za nadzor protiv svojih građana, a u političke svrhe, odnosno kako bi zataškale korupciju i kriminalne aktivnosti.“ Pritom, kako je dodala, nijedna nacionalna institucija nije bila spremna da Evropskom parlamentu pruži konkretne informacije, pa je njen odbor u svom radu morao da se osloni na javno dostupne podatke.

Odbor je ipak uveren da je uspeo da prikupi znatnu količinu činjenica: „Ako se slagalica sastoji od hiljadu delova, mi u rukama imamo 900 komada“, kaže Sofi in ’t Veld. Može se pretpostaviti da su sve zemlje-članice EU kupile špijunski softver i da neke na trgovini s njim dobro zarađuju, tvrdi holandska poslanica. „Kipar i Bugarska su izvozni centri, Irska organizuje poreske aranžmane, a Luksemburg je finansijski centar za mnoge aktere među proizvođačima.“ Takozvani „Wiretapper's Ball“, odnosno godišnji sastanak aktera te industrije, održava se u Pragu umesto na Malti i na glasu je kao omiljeno okupljalište glavnih protagonista, dodaje Sofi in ’t Veld.

Najpoznatiji primer je izraelska kompanija „NSO“, koja proizvodi špijunski softver „Pegasus“ – i koji je nedavno u Grčkoj prouzrokovao veliki politički skandal. Ta firma ima svoja predstavništva na Kipru i u Bugarskoj, a finansijske transakcije obavlja preko Luksemburga. „NSO“ profitira od unutrašnjeg tržišta EU i slobode kretanja unutar Unije. Prodaja softvera svesno je organizovana na netransparentan način, a finansijska konstrukcija je kompleksna, navodi se u izveštaju koji je predstavljen u Briselu: „posao cveta, on je unosan.“

Grčka, Mađarska, Poljska…

Najpoznatija žrtva špijunaže opozicionih političara i novinara u Grčkoj je šef socijaldemokratske stranke Pasok i poslanik u Evropskom parlamentu Nikos Andrulakis. Njegov mobilni telefon bio je „zaražen“ softverom za nadzor „Predator“.

U međuvremenu su spiskovi sa imenima mogućih žrtava neovlašćenog nadzora sve duži. Prošlog vikenda je grčki premijer Kirjakos Micotakis ponovno demantovao da ima bilo kakve veze s najnovijim otkrićima. „Sramota je tvrditi da je premijer špijunirao svoje sopstvene ministre“, rekao je Micotakis.

Nikos Marancidis, medijski stručnjak sa Univerziteta u Solunu, smatra međutim da je premijer itekako odgovoran: „Najpre je rekao da je sve u skladu sa zakonom, a sad kaže da će da reši probleme s ’Pegasusom’ i ’Predatorom’. Nemoguće je verovati svemu što on kaže“, tvrdi Marancidis i dodaje da je najgore to što je, zbog te afere, poverenje Grka u demokratiju u njihovoj zemlji duboko poljuljano: „Mnogi su šokirani zato što opet ulazimo u autoritarnu fazu.“ U međuvremenu grčka vlada najavljuje da želi da zabrani prodaju špijunskog softvera.

Izveštaj Evropskog parlamenta opširno se bavi i postupcima vlada u Budimpešti i Varšavi. Mađarska je, tvrdi se, jedna od prvih zemalja EU koje su bile umešane u skandal oko nadzora. Prema navodima organizacije za zaštitu ljudskih prava „Amnesti internešenal“, u toj zemlji je nadzirano više od 300 političkih aktivista, novinara, advokata i drugih osoba. „Korišćenje ’Pegasusa’ deluje kao deo strategije kalkulisanog strateškog uništavanja slobode medija i mišljenja od strane (mađarske) vlade“, stoji u izveštaju.

Poljska je prošle godine praktično ukinula ograničenja po pitanju pravnih mogućnost nadzora: „Prava žrtava su minimalizovana, a pravna sredstva su u praksi postala beznačajna“, tvrdi se u izveštaju. Vladajuća stranka ima punu kontrolu nadzora, a žrtve ne mogu nikome da se obrate za pomoć.

Apel Amnestija

„Amnesti internešenal“ je u međuvremenu prikupio više od 100.000 potpisa za peticiju upućenu Ujedinjenim nacijama, a sa ciljem da se zabrani prodaja i distribucija špijunskog softvera. „Hitno je potrebno bolje zaštititi ljudska prava po pitanju izvoza tehnologije za nadzor“, ukazuje glavna direktorka Amnestija Agnes Kalamard. „Upravo prolazimo kroz globalnu krizu zbog špijunskog softvera, u sklopu koje se ciljano napada privatna sfera novinara, aktivista i advokata kako bi se oni ućutkali ili zastrašili.“ Članice UN moraju da prestanu s tom praksom, odnosno sa korišćenjem takvog softvera kao sredstva pritiska, tj. sa tolerisanjem takve prakse, dodaje Kalamard.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.