Kako MMF gleda u pasulj

„Pandemija korona-virusa, prema viđenju Međunarodnog monetarnog fonda, izaziva najveći ekonomski pad u poslednjih sto godina“, piše ugledni Zidojče cajtung. „Šok je 'ogroman', efekti 'mnogo gori' nego posledice dramatične globalne finansijske krize pre jednu deceniju.“

MMF procenjuje da će privredni pad na svetkom nivou ove godine iznositi tri odsto. U januaru, pre pandemije, ista institucija računala je sa rastom od 3,3 odsto što bi značilo da širenje zaraze i mere izolacije koštaju privredu 6,3 odsto svetskog BDP-a.

Prema prognozi, srpska privreda će pasti za tri odsto ove godine, a naredne bi mogla da poraste za 7,5 odsto. MMF očekuje ovogodišnji pad u nizu velikih ekonomija: Nemačka (7), SAD (5,9 odsto), Italija (9,1), Velika Britanija (6,5), dok se za Kinu očekuje za tamošnje uslove skroman rast od 1,2 odsto.

„MMF izričito ukazuje da su sva predviđanja enormno nesigurna. Niko, pišu, ne može da previdi kako će se pandemija razvijati, koliko će dugo privreda voziti manjom brzinom zbog zaštite zdravlja građana niti kada ćemo imati vakcinu na raspolaganju“, dodaje Zidojče cajtung.

Za 2021. godinu ovi ekonomisti za sada očekuju veliki rast u odnosu na očajnu tekuću godinu. No, prema prognozi, ni 2021. privreda neće dostići nivo od pre korona-virusa.

„Scenario MMF-a je previše optimističan“, naslov je u konzervativnom Frankfurter algemajne cajtungu. „Scenario pretpostavlja da će pandemija slabiti i da će narednih meseci oživeti znatni delovi ekonomije. Ali realnije je da će mere izolacije biti prerano ublažene što će omogućiti novo izbijanje zaraze, a to će opet voditi suzbijanju privrednog života. Španska groznica pre sto godina došla je u tri talasa.“

List piše da je „brutalna terapija“ protiv širenja virusa uključivala zamrzavanje privrede i da se sada zaraza zbilja usporava. „Ali moguće je da su neke nuspojave smrtonosne. U najsiromašnijim zemljama će izbiti glad. (…) Posebno siromašne zemlje će možda biti primorane da održe privredu kako bi zaštitile egzistenciju građana. Tako bi, međutim, postale zdravstveni rizik za ostatak sveta.“

O prognoziranju ekonomskih brojki u ovakvoj situaciji piše i Zidvest prese (Ulm): „Na početku smo globalne duboke recesije. Ali kako će ona tačno teći i koliko će trajati – to je sve gledanje u pasulj. Tu činjenicu ne mogu da promene brojne prognoze stručnjaka.“

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android