Kako se Berlin priprema za eventualni povratak Trampa?

Fotografija koja je za samo nekoliko minuta nakon atentata obišla svet ima ogromnu simboličku snagu: Donald Tramp s krvavim licem, podignute pesnice ispred američke zastave.

Na stranačkom kongresu republikanaca u Milvokiju Tramp je uz gromoglasan aplauz zvanično proglašen za predsedničkog kandidata. Mnogi u SAD veruju da sada više ništa neće moći da ga zaustavi.

U to veruju – ili bolje rečeno: toga se pribojavaju – i nemački političari. Neki nisu krili svoju antipatiju prema Trampu. Kancelar Olaf Šolc je na samitu G7 u junu u Italiji jasno stavio do znanja da bi mu draže bilo da Džo Bajden osvoji još jedan mandat.

Transatlantski stručnjak Dominik Tolksdorf iz Nemačkog društva za spoljnu politiku je protiv takvog javnog zauzimanja za jednu stranu. „Svi znaju šta je na kocki, ali nemački političari nemaju uticaja na američke izbore. Oni bi trebalo da se pripreme, ali je bolje da se uzdrže od anti-Tramp retorike“, kaže Tolksdorf za DW.

Džej Di Vens: „Nije me briga šta se događa s Ukrajinom“

Nominacija Džej Di Vensa za potpredsednika u slučaju Trampove izborne pobede izazvala je zabrinutost u Nemačkoj, naročito kada je reč o podršci Ukrajini. Vens je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji (MSC) u februaru „vrlo jasno stavio do znanja koliko brzo bi Tramp i on predali Ukrajinu Putinu“, napisala je kopredsednica nemačkih Zelenih Rikarda Lang na platformi Iks.

Vens je 2022. godine u jednom podkastu otvoreno rekao: „U stvari me nije briga šta se događa s Ukrajinom.“ Šef Minhenske konferencije Kristof Hojzgen napomenuo je u razgovoru za novinsku agenciju Rojters da je Vens u Minhenu jasno izneo svoj stav: „SAD će u budućnosti postaviti druge prioritete, Evropa će morati sama da se pobrine za svoju odbranu i da takođe od SAD preuzme glavni teret podrške Ukrajini.“

Vens je rekao i nekoliko stvari o Nemačkoj koje se većini nemačkih političara neće svideti. Osim što se žalio na nedovoljne nemačke napore po pitanju odbrambene politike, on je nemačku energetsku politiku nazvao „idiotskom“.

Govoreći o usponu nemačke desničarske stranke AfD, Vens je u februaru u jednom intervjuu rekao da je razlog za to „rastući otpor masovnoj migraciji“, te da evropske elite ne slušaju obične ljude.

Nadalje, Vens se zalaže za carine na uvoz kako bi zaštitio domaću, američku industriju, što bi posebno pogodilo izvozno orijentisanu Nemačku.

Nemačka zavisnost od SAD dodatno je porasla

Nije novost da Nemačka i Evropa moraju više da ulažu u svoju odbranu. Donald Tramp je to ponavljao tokom svog predsedničkog mandata od 2016. do 2020. Program američkih republikanaca usvojen u Milvokiju to još jednom potvrđuje: „Republikanci će jačati saveze osiguravajući da naši saveznici ispune svoje obaveze i ulažu u našu zajedničku odbranu.“

„Problem je u tome što su Nemačka i Evropa danas mnogo ’ranjiviji’ nego 2016. godine, jer Rusija preti, ne samo Ukrajini, već čitavoj Evropi, a Evropa bezbednosno još uvek veoma zavisi od SAD“, ističe Tolksdorf, ali i dodaje da Evropljani danas barem mogu bolje da procene Trampa nego 2016.

„Za nemačku vladu bi najbolje bilo da se priprema za moguće Trampovo predsedništvo povećanjem podrške Ukrajini i pripremom na to da će u budućnosti morati da pruži i organizuje mnogo veću podršku“, savetuje taj transatlantski stručnjak. On naglašava da Nemačka mora da se pripremi i za sledeći zahtev Trampove administracije: „Ako želite da budete sigurni u našu podršku u NATO, vi Evropljani morate da se pokažete kao pouzdani partneri, što znači da morate mnogo više sami da ulažete i doprinosite zajedničkoj odbrani.“

Američko dugometno oružje u Nemačkoj u Trampovom interesu

Nemačka je već započela preokret i znatno više ulaže u odbranu, uglavnom zbog ruske pretnje. Još jedan korak preduzeo je kancelar Olaf Šolc pre nekoliko dana na samitu NATO u Vašingtonu. Dogovorio je s predsednikom Bajdenom stacioniranje američkog oružja dalekog dometa u Nemačkoj.

„Mnogi od tih sistema naoružanja o kojima se sada radi pokrenuti su upravo u Trampovom mandatu“, kaže za DW Tim Tiz iz Instituta za istraživanje mira i bezbednosnu politiku u Hamburgu. „Osim toga, prema ministru odbrane Borisu Pistorijusu, Nemačka bi trebalo sama da plati njihovo stacioniranje. Čini se da nemačka vlada gotovo preventivno predviđa moguće zahteve budućeg predsednika Trampa.“

Nemačka delegacija u Milvokiju

Mnogi nemački političari s užasom se sećaju prve Trampove predsedničke kampanje. Njegova pobeda tada je većinu zatekla nespremnom, jer su bili uvereni da će predsednica postati Hilari Klinton iz Demokratske stranke.

Koliko je tada bio dubok jaz između Trampa i nemačke politike – i još uvek je – pokazala je izuzetno nediplomatska izjava tadašnjeg nemačkog ministra spoljnih poslova Frank-Valtera Štajnmajera. Tokom američke predsedničke kampanje 2016. Štajnmajer je Trampa nazvao „propovednikom mržnje“.

Ovoga puta Berlin želi da bude bolje pripremljen. Mihael Link (FDP), koordinator za transatlantsku saradnju u Ministarstvu spoljnih poslova, nekoliko poslanika Bundestaga i nemački ambasador u Vašingtonu bili su posmatrači na kongresu Republikanske stranke u Milvokiju. „Moraćemo da sarađujemo s bilo kojim predsednikom, jer se u transatlantskom odnosu ne radi o ličnim preferencijama, već o centralnoj i nezamenjivoj konstanti spoljne politike Savezne Republike Nemačke“, objasnio je Link.

Usmeriti kontakte prema republikancima, ali ne prema Trampu

Političari vladajućih stranaka, SPD, Zelenih i FDP, dugo su zanemarivali kontakte s američkim republikancima zbog velikih ideoloških razlika. U međuvremenu sve više nemačkih političara zagovara takve kontakte, uključujući i Nilsa Šmida, portparola SPD za spoljnu politiku.

Ministarka spoljnih poslova iz redova Zelenih, Analena Berbok, nedavno je tokom posete SAD namerno obišla i „republikansku državu“ Teksas. Ona je u jednom intervjuu rekla da želi da uspostavi kontakte na nivou saveznih država ili gradova. Očigledno je da je „plan B“ nemačke vlade sada u punom zamahu.

Članovi vlade i dalje se nadaju da će izbore dobiti demokratski kandidat – kako zasad stoje stvari – Džo Bajden. Ali, u to se sve više sumnja zbog Bajdenove slabosti, pa i Berlin počinje da se priprema na „najgori“ scenario.

Šta bi se promenilo za Nemačku u drugom mandatu Donalda Trampa? Dominik Tolksdorf ovako procenjuje: „Odnosi bi se znatno ohladili, ali bi ipak trebalo da se traže načini za održavanje donekle konstruktivnih odnosa.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku