Kako sprečiti radikalizaciju muslimana u zatvorima?
8. avgust 2019.
Zatvorenik kojeg u ovom slučaju zovemo Batuhan upravo je osoba kakvu nemačke vlasti žele kada je reč o muslimanskim zatvorenicima. Miran je i tolerantan. Batuhan, poreklom iz Turske, skoro četvrtinu svog života živi u Nemačkoj. Ima oko 50 godina i u zatvoru je od marta 2014. Zbog prevare. Kaže da se bavio prodajom automobila i nekretnina. Više detalja ne navodi.
Batuhan je jedan od skoro 16.000 zatvorenika koji se nalaze u zatvorima u nemačkoj saveznoj pokrajini Severna Rajna Vestfalija. Više od četvrtine tog broja su muslimani. Među njima postoje manje grupe koje vlasti drže na oku: radikalni islamisti. Pokrajinsko ministarstvo pravosuđa na zahtev DW saopštilo je da se u zatvorima u Severnoj Rajni Vestfaliji nalaze 33 osobe „iz islamističkog spektra“.
Ti ljudi su smešteni u različitim zatvorima kako se ne bi sretali i eventualno mogli da oforme radikalnu grupu. DW nije dobio dozvolu da razgovara s tim ljudima. Razgovor je dozvoljen samo sa ljudima poput Batuhana. On kaže da vera za mnoge zatvorenike igra važnu ulogu, bez obzira koje su veroispovesti. I još kaže da mu ostali zatvorenici često postavljaju pitanja o islamu, posebno kada se desi neki napad sa islamističkom pozadinom. „Tada razgovaramo o tome: zašto, kako, zbog čega.“
Opasnost prepoznata, ali ne i otklonjena
Odgovorni se trenutno spremaju na povećanje broja radikalnih islamista u nemačkim zatvorima. Nemačko državno tužilaštvo u Karlsrueu je samo prošle godine vodilo istragu protiv 855 osoba koje se smatraju radikalnim islamistima.
Prema navodima medijske kuće WDR, nakon vojnog poraza „Islamske države“ u kurdskom delu Sirije uhapšeno je više od 120 džihadista koji imaju veze s Nemačkom. Veliki broj takvih osoba nalazi se u zatvorima u Iraku. Ukoliko se vrate, očekuje se da će se u Nemačkoj protiv njih voditi sudski proces.
U zatvor kao kriminalac, iz zatvora kao radikalizovana osoba
Više od polovine od preko 5.000 džihadista koji su napustili Zapadnu Evropu i pridružili se „Islamskoj državi“ ima kriminalnu prošlost. Mnogi su bili članovi bandi, trgovci drogom ili lopovi. To je podatak koji je naveden u studiji Međunarodnog centra za istraživanje radikalizacije na londonskom Kings koledžu.
U nemačkim zatvorima pokušavaju da spreče da ekstremisti postanu misionari i trude da se da im onemoguće kontakt sa istomišljenicima. Oni su u zatvorima pod posebnom prismotrom, odvojeni od drugih zatvorenika.
Lak plen za islamiste
Numan Ozer uveren je da su zatvori savršeno plodno tlo za ekstremističke grupe. Taj mladi pravnik turskog porekla već sedam godina radi za inicijativu „Zaokret za 180 stepeni“ iz Kelna koja se u međuvremenu finansira i državnim sredstvima.
Ozer od 2015. godine redovno posećuje zatvore u Severnoj Rajni Vestfaliji. Inicijativa za koju radi nudi redovne razgovore sa muslimanskim zatvorenicima. On kaže da se „zatvorenici nalaze u dubokoj emotivnoj krizi i da su kao takvi lak plen za islamiste. Oni im govore da je sistem kriv zbog toga što se oni nalaze u takvoj situaciji.“
Prema radikalnom tumačenju islama, Zapad vodi rat protiv muslimana. U tom ratu, tvrde oni, Kuran dozvoljava i pljačku. S takvim argumentima su krađe, pljačke i trgovina drogom legitimni ratni plen, a kriminalci postaju heroji. „S takvim uverenjima ekstremisti lako privlače mladiće“, tvrdi Ozer.
Opasni scenario izgleda ovako: očajni, agresivni i često besperspektivni mladići u zatvorima sreću osobe koje im nude jednostavne odgovore na njihova pitanja.
Kako politika i pravosuđe to žele da spreče?
Odgovorni su to prepoznali. Vlada Severne Rajne Vestfalije uglavnom se fokusira na prevenciju. U međuvremenu su mnogi zatvori u toj pokrajini imenovali opunomoćenike sa integraciju kojem zatvorenici migrantskog porekla mogu direktno da se obrate.
Uprave zatvora inače usko sarađuju sa islamolozima kao što su Mustafa Dojmus i Mehmet Bilekli. Oni su od 2016. godine po nalogu Ministarstva pravosuđa doškolovali oko 2.700 od ukupno 8.600 zatvorskih čuvara u Severnoj Rajni Vestfaliji. „Gubitak slobode kod zatvorenika neminovno izaziva lične krize koje od svakoga prave ’filozofa’“, kaže Dojmus. Neki sebi u tom slučaju postavljaju verska pitanja.
Kada je reč o njihovom poslu, radi se o „senzibilizovanju“ službenika u zatvorima. Oni u kriznim situacijama mogu da pomognu zatvorenicima. Na taj način blagovremeno mogu da prepoznaju opasnost od moguće radikalizacije. Na primer, ako se prilikom slučajnog pretresa ćelije pronađu upadljivi spisi ili knjige. Ili ako zatvorenik počne da dobija neobična pisma, jer unutar radikalno-islamističke scene postoje mreže koje zatvorenicima šalju pisma i pakete.
Za 36 zatvorenika u Severnoj Rajni Vestfaliji postoji i 26 imama. Oni doduše ne mogu da žive od svog posla iza rešetaka. Zakonom je regulisano da jedan imam u zatvoru nedeljno može maksimalno da radi deset sati. Njegova satnica iznosi 20 evra. To pravilo važi tek od 2016. godine. Do tada su imami u zatvorima radili besplatno.
Poređenja radi, protestantske i katoličke sveštenike plaća država. Oni rade samo taj posao tako da mogu da se koncentrišu na posao u zatvorima. Obe te crkve, katolička i protestantska, u Severnoj Rajni Vestfaliji zapošljavaju 86 zatvorskih sveštenika.
Imami u zatvorima razgovaraju sa zatvorenicima, a džume se klanjaju svake druge nedelje. Batuhan koristi sve ponuđene usluge. On kaže da ranije, dok je bio na slobodi, vera u njegovom životu nije imala gotovo nikakvu ulogu. Ono čemu je tada pridavao pažnju bili su njegov hobi, prijatelji i porodica. Međutim, u zatvoru odjednom ima dosta vremena za molitve: zatvoren je u 21 kvadratni metar zajedno sa svojim mislima, sve do 2021. godine kada bi trebalo da izađe iz zatvora. Batuhan je uveren da će i nakon izlaska iz zatvora obavljati verske obrede. „Onaj ko jednom uđe u to, iz toga više ne izlazi.“