Kako stručnjaci ocenjuju napade dronovima na Moskvu

U kratkom periodu visoke zgrade u poslovnom centru Moskve više puta su bile mete napada dronovima. U noći 30. jula dronovi su se srušili na dve zgrade u kojima se nalaze kancelarije Ministarstva industrije i trgovine, Ministarstva privrednog razvoja i Ministarstva komunikacija. A u noći 1. avgusta dron je ponovo udario u fasadu jednog od tornjeva u Moskvi. Prema izjavama gradonačelnika Sergeja Sobjanina, kao i u noći 30. jula, pogođen je 21. sprat. Uništeno je 150 kvadrata staklene površine.

-pročitajte još: Da li Ukrajina sme da napada Rusiju?

Kako Kijev reaguje na dronove u Moskvi

Ruska državna novinska agencija TASS, pozivajući se na visokorangirani izvor, izvestila je da su dronovi, koji su u noći 1. avgusta udarili u neboder u Moskvi, doleteli iz Ukrajine. Međutim, Kijev nije preuzeo odgovornost za taj napad. Mihajlo Podoljak, savetnik u kabinetu predsednika Ukrajine, napisao je na društvenim mrežama: „Moskva se sada ubrzano navikava na sveopšti rat, koji će se uskoro konačno spustiti na teritoriju ’začetnika rata’ kako bi od njih bili naplaćeni svi dugovi... Sve ono što će se sada dogoditi u Rusiji objektivan je istorijski proces. Biće više neidentifikovanih dronova, više razaranja, više sukoba među građanima i više rata.“

Ministarstvo odbrane Ruske federacije, pak, ocenjuje da su to „napadi kijevskog režima“. Ministarstvo je saopštilo da su neki od dronova onesposobljeni „sredstvima elektronskog ometanja“ i da su se srušili na zgrade. Druge bespilotne letelice protivvazdušna odbrana je, kako tvrdi Ministarstvo, oborila ispred Moskve.

„Neutralizacija projektila zgradama“

Sergej Migdal, bivši izraelski policajac, a sada stručnjak za bezbednost, ovako gleda na te izjave ruskog Ministarstva odbrane. „Izrael vrlo dobro poznaje takve izveštaje sirijske protivvazdušne odbrane o ’obaranju svih projektila’, dok u isto vreme Sirijci snimaju skladišta i aerodrome u plamenu. Mi to zovemo ’neutralizacija izraelskih projektila zgradama’“, ironičan je Migdal.

Prema njegovim rečima, ruska vojska „još uvek nije rešila problem presretanja dronova i ukrajinskih projektila u područjima bližim ukrajinskoj granici ili na liniji kontakta“. Sav teret ruske PVO u ovom slučaju podnosi protivvazdušni raketni sistem Pancir-S1, koji je namenjen zaštiti važne civilne i vojne infrastrukture, objašnjava stručnjak. Prema njegovim rečima, taj sistem je veoma dobar, ali aktivira se tek u zadnjoj sekundi pre nego što pogodi metu. „To je lutrija. Nijedan sistem ne nudi stopostotnu zaštitu. Verovatnoža da Pancir neće presresti dron veoma je velika, u nekim slučajevima bar 50 odsto“, kaže Migdal.

On je iz još jednog razloga skeptičan kada je reč o saopštenju ruskog Ministarstva odbrane. Prema njegovom mišljenju, nema smisla eliminisati bespilotne letelice kada su već prošle spoljni pojas odbrane i već su iznad grada. „Tada je bolje oboriti dronove. Prilikom obaranja postoji velika verovatnoća da će bojeva glava eksplodirati u vazduhu, a da će na tlo i zgrade pasti samo krhotine. Ružno jeste, ali je bolje nego da dron skrene s kursa i pogodi drugu zgradu u kojoj mogu da budu ljudi, pa da oni poginu ili budu ranjeni“, kaže stručnjak.

Prema Migdalovim rečima, sredstva elektronskog ometanja mogu se koristiti u pustinjskim područjima, ali „dronovi iznad grada moraju da budu brutalno oboreni pre nego što bojeva glava ne stigne do zgrade“. On kaže da je siguran da je meta dronova bio upravo taj neboder u Moskvi i da je čista sreća što u tom udaru niko nije povređen.

Ćutanje kao strategija Kremlja

Izraelski stručnjak također skreće pažnju na činjenicu da su ruski mediji praktično ignorisali prvi napad dronovima na poslovni centar Moskve. Glavna vest u jutro 30. jula bila je parada povodom Dana mornarice u Sankt Peterburgu kojoj je prisustvovao i predsednik Vladimir Putin. Prema Migdalovim riječima, Ministarstvo odbrane i rusko rukovodstvo nastoje da se ne primeti da su besni.

To je, kako kaže politikolog Abas Galjamov – čovek koji je svojevremeno pisao govore predsedniku Putinu, a sada je slobodni analitičar i konsultant – dugoročna strategija Kremlja od ranih dvehiljaditih, a sve kako bi se zadržala kontrola nad medijima. Osnova te strategije je, kako kaže, ignorisati ono što se vlastima ne sviđa. „Umanjuje se ono što se događa i govori da to nije važan događaj, već sporedna priča koja ne zaslužuje pažnju. O događaju se priča tek kada postane masovan i jednostavno više ne možete o tome da ćutite“, objašnjava Galjamov.

On to ponašanje opisuje kao „strategiju obuzdavanja, a ne širenja“. Ona, kaže, cilja na delove stanovništva naklonjene vlastima. „Kad se loše vesti objavljuju svaki dan, ljudi dignu glave i kažu: ’Kod nas je sve loše’. Onda su potpuno izgubljeni. Zato se ponašate kao da se ništa nije dogodilo“, kaže politikolog.

On, međutim, veruje da je ota strategija osuđena na propast. „Kod ljudi nastaje jaz između stvarnosti i propagande. Onda oni traže alternativne izvore informacija, njihovo poverenje u propagandu Kremlja opada, pa se tako i smanjuje broj lojalnih građana“, kaže Galjamov

„Napadi na Rusiju će se povećati“

Međutim, drugi napad dronom na Moskvu prisilio je Kremlj da prekine svoje uobičajeno ćutanje. Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika, 31. jula je napade opisao kao „čin očajnika zbog neuspeha kijevskog režima“ i uveravao da za sada teroristička pretnja Moskvi i regionu neće biti povećana. No, već 1. avgusta, portparol Kremlja razgovarao je s novinarima o ponovljenom napadu i tada je izjavio: „Opasnost zaista postoji, to je očigledno. I mere se preduzimaju.“

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova uporedila je napade na centar Moskve s terorističkim napadima u Sjedinjenim Državama 11. septembra 2001. godine.

Izraelski stručnjak za bezbednost Sergej Migdal ne isključuje mogućnost da je Ukrajina ta koja stoji iza napada dronovima na Moskvu. I siguran je da će napadi na Rusiju biti pojačani. „Ukrajina još nema toliko mogućnosti, ali to je očigledno jedan od njenih ciljeva. Mnogi ukrajinski instituti i fabrike sada rade na tome“, kaže taj ekspert. Ukrajinci, dodaje, pokušavaju – čak i pod ruskim granatama – da obnove i povećaju kapacitete odbrambene industrije, propale u poslednjih 30 godina.

„Sve to moraju da rade u polutajno i stalno da izmeštaju proizvodnju. Znam da ima inženjera i programera koji ne rade u institutima poznatim ruskoj tajnoj službi, nego u privatnim stanovima, kako ne bi bili pod raketnim udarima“, kaže Migdal i zaključuje: „Ukrajinci žele da što je više moguće ruskom narodu daju do znanja da podrška Putinu i ruskom ratu ima svoju cenu.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.