Kako zakrpiti budžetsku rupu?
13. januar 2018.Nadležni komesar EU Ginter Etinger (naslovna fotografija) želi da rupe u budžetu koje će nastati kada Velika Britanija iziđe iz Evropske unije zapuši – plastikom. Etingerova čarobna formula glasi: porez na plastične kese i plastičnu ambalažu. „Plastični otpad je glavni ekološki problem budućnosti“, poručio je komesar pre neki dan u Briselu. Novi porez bi praktično značio ubiti dve muve jednim udarcem: smanjiti količinu otpada i zakrpiti rupe u budžetu koje će nastati kada od 2020. prestane da u njega stiže novac iz Velike Britanije.
Uštede na svemu osim na obrazovanju
Ali plastika, to je već sad jasno, neće biti u stanju da popuni rupu od 15 odsto koju će Britanci napraviti svojim odlaskom. Pola tog manjka trebalo bi da bude nadoknađeno merama štednje, a druga polovina većim uplatama zemalja-članica, kao i drugim merama, poput povećanja poreza.
- pročitajte još: EU sedi na tempiranoj bombi
Evropska unija svake godine podeli oko 150 milijardi evra To je otprilike jedan odsto ukupnog privrednog proizvoda EU. Taj procenat bi, prema željama komesara Etingera, trebalo da poraste na „1,1 odsto plus X“ – i to za potrebe finansiranja „novih tereta“, poput zbrinjavanja izbeglica, borbe protiv uzroka izbeglištva, kao i borbe protiv terorizma. S druge strane, trebalo bi da se uštedi u gotovo svim budžetskim segmentima, s izuzetkom naučnih istraživanja i obrazovanja, pre svega kada je reč o programu stipendija „Erasmus“.
Bez posebnog budžeta za evrozonu
Novac bi trebalo da bude smanjen i u poljoprivredi sektoru, dosada svojevrsnoj „svetoj kravi“ EU, i to pre sveta zahvaljujući Francuskoj koja je najveći korisnik tog dela budžeta. Ali novi francuski reformski raspoložen predsednik, spreman je da i u tom sektoru odobri mere štednje. Emanuel Makron je istovremeno očekivao da Evropska komisija zauzvrat predloži poseban budžet za evrozonu, ali te želje je komesar Etinger odbacio kao „ne baš smislene“. „Na 19 zemalja u evrozoni već sad otpada 85 odsto budžeta EU. Zašto bismo onda izostavili ostalih 15 procenata“, objašnjava Etinger i dodaje da je cilj Evropske komisije da, što je pre moguće, sve članice EU uvedu evro.
Komesar je objasnio da bi, zbog izlaska Velike Britanije iz EU, zemlje koje više uplaćuju u budžet nego što iz njega dobijaju trebalo da računaju sa „umerenim“ povećanjem uplata. Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel, koji je i sam početkom protekle nedelje učestvovao na sastanku o budžetu, objavio je da Nemačka „nema problema s umerenim povećanjem“. Ali to je ipak, kako je naglasio, samo njegovo „privatno mišljenje“. Za nekakav zvaničan stav Nemačke trebalo bi pričekati da se napokon formira nova vlada.
- pročitajte još: Bugarski plan za Evropsku uniju
U oktobru je Berlin izričito naglasio da, kao žrtva mera štednje, ne smeju da budu smanjene subvencije za istočni deo Nemačke. Ali čini se da bi upravo to mogao da bude slučaj. Žestoki otpor novom budžetu dolazi i od novoizabrane austrijske, desnoorijentisane vlade. Novi ministar te zemlje za EU Gernot Blimel, najavljuje da Austrija „ni u kom slučaju“ neće plaćati više nego do sada i dodaje da mu nije jasno zašto je manjoj EU potreban veći budžet. Etinger je, inače, najavio i to da će, nakon Bregzita, biti smanjen broj službenika u Briselu.
Otpor štednji
S druge strane, one zemlje-članice koje više dobijaju iz zajedničke kase nego što u nju uplaćuju, najavile su otpor merama štednje – Mađarska npr, koja saopštava da ne razume zašto bi se menjala budžetska politika koja je do sada „postigla mnogo“. Slični glasovi stižu i iz Poljske koja tvrdi da „ima pravo“ na novac koji je i do sada dobijala. EU, da podsetimo, trenutno razmišlja o tome kako da finansijskim mehanizmima kazni one zemlje koje se ne drže evropskih pravila, a među njima su upravo Mađarska i Poljska.
- pročitajte još: Nacionalizam dolazi sa istoka
Etinger je najavio da će na kraju svi biti prisiljeni da naprave nekakve pomake kako bi se na kraju došlo do rešenja. Jedno je sigurno: vremena je malo, jer budžet bi trebalo da bude gotov do maja i prihvaćen do kraja godine – a sve kako se to pitanje ne bi zloupotrebljavalo u predizbornoj kampanji tokom izbora za Evropski parlament sledeće godine.