Kakvu Evropu želimo?

„Dijalog sa građanima“ – to je s jedne strane dobro i to je poslednjih godina veoma omiljen vid insceniranog razgovora između običnih birača i vodećih političara u zemlji. U sredu (26.10.) će, na primer, Vlada Nemačke razmatrati dijalog koji je predložila kancelarka Angela Merkel: „Živeti dobro u Nemačkoj – šta nam je važno“. S druge strane očigledne su slabosti tog formata: učesnici stiču utisak da njihovi predlozi imaju direktan uticaj na politiku – ali na taj način se neće doneti nijedan zakon. Još jedan nedostatak je to što se učesnici u dijalogu biraju, što znači da njihov mišljenje nije nužno i reprezentativno.

Ponekad se ipak dogodi nešto neplanirano što ima dugoročne posledice. Kao na primer u Rostoku 2015. kada je kancelarka Merkel razgovarala sa devojčicom Rem, izbeglicom koja se uplašila da će biti proterana, zbog čega je plakala, a Merkel je pokušavala da je uteši. Nije malo onih koji smatraju da je upravo nakon tog događaja Merkel postalo jasno da u izbegličkoj politici vlada haos i da tako dalje ne može.

Malo vremena za diskusiju

Sada je jedan takav dijalog pokrenuo i ministar spoljnih poslova. Frank-Valter Štajnmajer će u zgradi Ministarstva spoljnih poslova diskutovati sa 400 mladih između 16 i 26 godina na temu: „Kakvu Evropu želimo?“ Ipak, u ovom slučaju je prijavljivanje bilo drugačije. Mladi su za učešće mogli da se prijave preko Fejsbuka.

Učesnici su prvo dva sata razgovarali u grupama po njih 16. Tako su mogli da se dogovore oko pitanja i onda je naizmenično iz tri grupe ministru spoljnih poslova postavljano po jedno pitanje. Međutim, za pitanja je bilo predviđeno samo sat vremena, tako da je bilo moguće postaviti samo dvadesetak pitanja. Nije pomoglo ni to što je TV-voditeljka Dunja Hajali strogim načinom vođenja diskusije pokušavala da progura što više pitanja.

Kad počinje dijalog?

Najemotivniji momenat, sličan onom sa Angelom Merkel i izbeglicom Rem, bio je kada je jedan mladi Sirijac, koji je pre godinu dana stigao u Nemačku, postavio pitanje na odličnom nemačkom: „Kada ćete konačno početi da razgovarate s nama, a ne o nama?“ Tim pitanjem u sali je izazvao spontani aplauz. Štajnmajer je onda počeo da nabraja koliko puta je bilo takvih situacija. No, na tom mestu bi se rado čulo i nešto drugo – ali se to nije dogodilo.

Ima li za Tursku još uvek budućnosti u Evropi? Zašto Nemačka isporučuje oružje na Bliski istok? Može li se za Siriju naći rešenje sa Asadom? To su bila neka od pitanja upućena Štajnmajeru, na koja je ministar spoljnih poslova odgovarao s poznatih pozicija. Mnogi su se ipak nadali iscrpnijim odgovorima, ali u ovoj situaciji to je bilo teško.

Zabrinutost za Evropu

U svojim procenama o stanju u Evropi, Štajnamjer je rekao da deli brige mnogih kada se radi o stanju u Evropskoj uniji. Ako ljudi ne uspeju da se založe za Evropu, onda će se Evropa raspasti, rekao je Štajnmajer. Upečatljivo je, međutim, bilo to koliko su mladi zapravo svesni odgovornosti. Oni su generalno zabrinuti zbog društvenih okolnosti, zbog migranata druge i treće generacije koji nemaju istinski odnos prema Nemačkoj ili prema Evropi, kao i zbog zakonske prakse u Grčkoj koja je u koliziji s evropskim pravom. Ili pak o Evropskoj uniji, „koju bi tako rado da zadrže“. Ali izgleda da će je ipak izgubiti.