Kancelarka protiv obaveznog vojnog roka
27. avgust 2018.
Kada novinari razgovaraju s Angelom Merkel onda im ona ne olakšava posao, jer obično ne želi da otvori karte. Uglavnom sažima diskusije izbegavajući izričite stavove. No, posle celog leta teških koalicionih svađa oko politike prema potražiocima azila, kada su se čak čuli i glasovi da bi se mogao raskinuti savez između demohrišćana (CDU) i bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Angela Merkel je odlučila da pojasni još neke stvari.
Najpre, kancelarka ne želi da usvoji predlog socijaldemokrata o zagarantovanom nivou penzije od 48 odsto do 2040. Garancije vrede do 2025, a potom odlučuje sazvana komisija, rekla je Merkelova pozivajući se na koalicioni ugovor. „Nećemo da unosimo nesigurnost među ljude“, dodala je kancelarka.
Poštovanje sudskih odluka
Izgleda da se ovaj put kancelarka prethodno dogovorila s ministrom unutrašnjih poslova, političarem CSU Horstom Zehoferom, koji je skoro u isto vreme dao intervju Drugom programu (ZDF) zauzimajući identičan stav.
Angela Merkel je u svom intervjuu oštro osudila onemogućavanje rada koje je jednom televizijskom timu u Drezdenu priredila policija za vreme desničarskih demonstracija, hvaleći istovremeno izvinjenje koje je uputila tamošnja policijska uprava.
Demokratija je više od osećanja za raspoloženje većine, rekla je kancelarka, dodavši da u nju spadaju zaštita manjina i sloboda govora i medija. Nemačka šefica vlade ima sasvim određeno mišljenje o političarima koji osporavaju sudske odluke kada nisu u skladu s njihovom politikom: „Ni meni se ne dopada svaka sudska odluka, ali je poštujem“. U stvari, tužno je što nemačka kancelarka mora da se izjašnjava o tome, ali je ipak dobro da je to učinila.
Angela Merkel je na račun generalne sekretarke svoje stranke Anegret Kramp-Karenbauer uputila isto tako jasnu poruku. Naime, partijska koleginica kancelarke iznela je ideju da mladi ljudi imaju obavezu jednogodišnjeg socijalnog rada ili čak da se ponovo uvede obaveza služenja vojnog roka. Angela Merkel je te ideje nedvosmisleno odbacila i rekla da obaveznog služenja vojnog roka više neće biti. Kada Hajko Mas, socijaldemokratski ministar spoljnih poslova u njenoj vladi zahteva da se pronađe jasan jezik naspram zabludelog američkog predsednika Trampa, onda kancelarka uz smeh kaže da nema ništa protiv toga.
Evropa u srcu
Poprilično užurbano vođen razgovor koji je trajao dvadesetak minuta pokazao je da je Angela Merkel, uprkos svojoj opreznoj prirodi, shvatila da se od političara koji vode zemlju, i to ne samo od predsednika već i od šefa vlade, u vremenima društvenih raskola i političkih svađa očekuje jasan stav. Na kraju, nemačka kancelarka nije izbegla ni odgovor na pitanje šta će njena politika ostaviti u nasleđe, jer se bliži 2021. i kraj njenog mandata. Ona je bez oklevanja odgovorila da je to održavanje Evrope na okupu. To je svakako težak zadatak, ali kancelarka je zvučala odlučno.
Naposletku, o politici prema izbeglicama nije se mnogo razgovaralo. Druge teme su postale bitnije. Angela Merkel izgleda nema ništa protiv toga nakon celog leta provedenog u žestokim debatama o izbegličkoj problematici.