Kina i SAD: teški razgovori

Posetu Sjedinjenim Američkim Državama Si Đinping započinje u Sijetlu, gde će se sresti s liderima vodećih američkih kompanija. Nakon toga, kineski predsednik će u četvrtak (24.9.) otputovati u Vašington gde će se sastati sa svojim američkim kolegom Barakom Obamom.

Đinpingova poseta događa se upravo u trenutku kada su odnosi dveju zemalja na kritičnoj raskrsnici. Pored već postojećih problema, kao što je kineski trgovinski suficit u razmeni sa SAD, pojavili su se i novi problemi, poput pitanja kibernetičke bezbednosti, ali i sve veća napetost u vezi sa teritorijalnim pretenzijama u Južnom kineskom moru, koji svakako odnose Amerike i Kine čine napetim, smatra Guo Sijangang, politički analitičar sa kineskog Instituta za međunarodne studije.

Kibernetička bezbednost, posebno je škakljivo pitanje. U poslednjih nekoliko godina Kina je konstantno optuživana da je naručivala kibernetičke napade protiv Sjedinjenih Američkih Država. Zvanični Peking je takve optužbe uporno odbijao, naglašavajući da je i sama Kina žrtva kibernetičke špijunaže. U svakom slučaju, predsednik Barak Obama će se na sastanku sa Si Đinpingom svakako dotaći i tog pitanja, najavio je portparol Bele kuće Džoš Irnest.

Dogovor o kibernetičkoj bezbednosti?

„Kratkoročno gledano, zaista sam pesimista u pogledu mogućnosti da dve strane u ovom slučaju postignu prijateljski dogovor“, kaže Robert Deli, direktor Kisindžer-instituta o Kini i SAD, pri vašingtonskom centru „Vudro Vilson“.

Ali analitičar Guo za DW tvrdi da će Kina možda iskazati veće interesovanje za rešavanje problema kibernetičke špijunaže, s obzirom na to da je i sama žrtvom takvih napada. Guo smatra da će i Obama i Si ozbiljno pristupiti problemu i dodaje da je kineski ministar bezbednosti Meng Đijanzu u Ameriku doputovao još pre nekoliko dana kako bi o problemima kibernetičke bezbednosti razgovarao sa američkim zvaničnicima.

Kako je nedavno izvestio „Njujork tajms“, dve zemlje pregovaraju i o sporazumu prema kojem bi trebalo jedna drugu da štite od kibernetičkih napada. Dve strane intenzivirale su pregovore s ciljem da dogovor bude postignut upravo tokom Sijeve posete Vašingtonu. Deli pak smatra da problem neće biti rešen u narednih nekoliko dana, već „u predstojećem periodu“.

Odnos velikih sila

Istovremeno, kineski lider tvrdi da on želi da razvija novi tip odnosa među takozvanim „velikim silama“ i da bi njegova zemlje trebalo da se tretira kao ravnopravna Sjedinjenim Državama. Ipak, dok njegove reči o „odnosu velikih sila“ pune naslovne strane kineskih novina, takve izjave još uvek nailaze na otpor u Americi.

„Predsednik Obama možda će upotrebiti taj izraz samo da udovolji gostu iz Kine“, smatra Deli. On ocenjuje da odnos između Kine i SAD kao „odnos velikih sila“, predstavlja samo pokušaj da te dve zemlje izbegnu međusobni suparnički odnos. „Motivi iza te inicijative su pozitivni, ali Amerikanci to tako ne vide niti tako osećaju“, dodaje Deli.

Spor oko Južnog kineskog mora

Za razliku od pitanja kibernetičke bezbednosti, Peking ne krije svoj stav da Južno kinesko more smatra svojim južnim delom. Kontroverzni kineski plan izgradnje veštačkih ostrva u spornim vodama oko arhipelaga Spretli nije razljutio samo kineske susede, već je izazvao i oštre kritike u SAD.

„Spor oko Južnog kineskog mora nije problem između Kine i SAD“, smatra Guo i dodaje da bi taj spor trebalo da rešavaju Kina i njeni susedi. „Amerikanci ne bi trebalo da intervenišu u tom sporu, već da se u tom slučaju ponašaju oštroumno“, kaže Guo.

U svakom slučaju, SAD imaju drugačiji pogled na stvari ili, kako to objašnjava Deli: „Osnovni interesi Kine i SAD su neuporedivi, kada je u pitanju Južno kinesko more“. Peking traži većinu plovnog puta, kojim se obavlja brodski saobraćaj u godišnjoj vrednosti od pet triliona dolara i svoje aspiracije potkrepljuje činjenicom da na to ima „istorijsko pravo“. Vašington, međutim, insistira na slobodnoj plovidbi i otvorenim plovnim putevima.

Imajući u vidu brojne nesuglasice između dveju država, Guo naglašava da moraju biti razvijeni mehanizmi kojim bi se sprečila dalja eskalacija odnosa. „To je možda i najveći izazov koji se nalazi pre Kinom i SAD u ovom trenutku“.