Kineska stremljenja ka vojnoj moći

Kina definitivno nema vojnu snagu super-sile. Pekingu je do sada je, zahvaljujući ekonomskoj snazi, uspevalo da se u svetu čuje njegov glas, ali on je uzdržan kada su u pitanju veliki konflikti. U najmanju ruku vojno uzdržan. Za Kinu je do sada najveći prioritet bio da stigne privrede industrijski razvijenih zemalja, ali to će se sigurno promeniti, jer Kina u poslednje vrijeme nastupa sve samopouzdanije, moglo bi se reći sve agresivnije. Uz to, Kina će snažno povećati vojni budžet. Doduše, za nešto manju sumu od prošlogodišnje, ali činjenica je da Kina već godinama investira ogromne sume novca u modernizaciju vojske. Zbog toga raste zabrinutost i to ne samo među njenim susedima. Kinesko rukovodstvo, doduše, s pravom ukazuje na to da SAD troše mnogo više novca za naoružanje od Kine – ali oni sebe vide kao poslednju preostalu super silu. Ili se radi o dvostrukim aršinima?

Peking se vojno i dalje oseća u podređenom položaju. Kina doduše sa dva miliona i 100.000 vojnika ima najbrojniju vojsku na svetu, najjaču avijaciju u Aziji i interkontinentalne rakete sa nuklearnim bojevim glavama koje mogu da pogode i ciljeve u SAD. Ali Pekingu nije važna samo odbrana zemlje, već i ofanzivna zaštita njegovih interesa. Zato Peking, da bi brzo mogao da okonča regionalne konflikte, investira pre svega u ofanzivno oružje – na primer u nosače aviona. Doduše, ponosna kineska nacija poseduje samo jedan nosač aviona, i to prerađeni model iz Ukrajine.

Ostvarivanje interesa vojnim putem

Moglo bi se reći da Kinezi, nakon ekonomskog, imaju pravo i na vojno približavanje nivou koji imaju najrazvijenije zemlje sveta. Na kraju krajeva, i druge velike sile ostvarivale su svoje interese vojnim putem. Posebno Amerikanci, ali neprekidno i Rusi – sada u Ukrajini.

Međutim, istom logikom naoružava se čitava Azija. Reč je o rastućem nepoverenju, ali i sve bržem odlučivanju da se odustane od diplomatskih i pređe na vojna rešenja konflikata. To bi moglo da se okonča katastrofom jer već sada se, pored Kine, Indije i Japana, masovno naoružavaju i Filipini, Indonezija i Vijetnam.

Azija je itekako bogata potencijalom za konflikte. Tu je pre svega eksplozivan spor oko nenaseljenih ostrva koji neprestano raspiruju nacionalističke snage. Ističe se da je reč o ribarenju i rezervama ribe, ali se zapravo radi o uticajnim sferama. A Kina provocira i tzv. bager-diplomatijom dovodi druge pred svršen čin . naročito kada se odluči da betonira koralni atol, napravi na njemu avionsku pistu, pusti ratne brodove da okolo kruže i demonstrativno pokazuje svoju snagu. Ona tako poručuje: „Gledajte, došli smo tu da ostanemo!“ Ta bager-diplomatija biće zapečaćena snažnom mornaricom koja neće ostavljati nikakav prostor za sumnju.

Tanka nit između zaštite interesa i agresije

Kina će ponovo da se bezbednosno-politički pozicionira. U to se uklapa novi antiteroristički zakon koji Pekingu dozvoljava da vojno interveniše i u inostranstvu, ukoliko su ugroženi njeni građani ili njeni nacionalni interesi. Istovremeno, njen sused Japan planira donošenje sličnog zakona. I tamo konzervativno-nacionalistička vlada smatra da pacifistički stavovi nisu više u skladu s vremenom, posebno s obzirom na navodnu pretnju koja pre svega stiže iz Kine. Ko bi sada mogao nekome da zabrani pravo na odbranu? I zar antiteroristička borba ne zvuči dobro? Međutim, tanka je linija između odbrane interesa i agresije. Velike sile su to do sada više puta demonstrirale.

Povećanje vojnog budžeta ne znači da se Peking naoružava za rat. Još ima vremena da se greške iz prošlosti izbegnu. U većini azijskih zemalja ekonomski razvoj ima važniju ulogu od teritorijalnih razmirica. Bliske trgovačke veze sprečavaju eskalaciju i jačaju saradnju na bazi poverenja. Poslove svi rado zaključuju. Uspešna ekonomija rezultira blagostanjem. Kada mnogi od toga profitiraju, nacionalistički huškači nemaju šanse da uspeju, bez obzira na to da li oni sede u Pekingu, Tokiju ili Vašingtonu. Zato se sada traži osvešćenost, jer provokacije bi lako mogle da dovedu do situacije koja je van kontrole. Uzdržanost ne mora biti znak slabosti. Snaga se može demonstrirati na više načina. Kina je odavno super-sila. Ona je to postala i bez masovnog naoružavanja.