Kineski premijer Li Ćijang prvi put u gostima u Nemačkoj

Prvo putovanje u inostranstvo kineskog premijera Li Ćijanga dovelo ga je u Nemačku. On je prvo u Berlinu gost nemačkog predsednika Franka-Valtera Štajnmajera, a pre zajedničke večere povodom nemačko-kineskih međuvladinih konsultacija, sastaće se sa kancelarom Olafom Šolcom. Kineski premijer će posle Berlina posetiti i Minhen gde će ga dočekati premijer Bavarske, Markus Zeder.

S nestrpljenjem se iščekuje da se vidi, kako će Li Ćijang oblikovati odnose s evropskim partnerima nakon pandemije korone. 

Novi kineski premijer, koji će voditi vladu u Pekingu narednih pet godina, nije poznat u Evropi. Njegov politički rad je oduvek bio usredsređen samo na Kinu. Njegova blizina kineskom privatnom sektoru i predsedniku Si Đinpingu pomogli su mu da se popne na drugo mesto u partijskoj hijerarhiji, odmah iza Sija, i u martu 2023. automatski postane premijer.

Za razliku od svojih prethodnika, ovaj 63-godišnjak nije imao iskustva u državnim poslovima. To je malo neobično. Ali kombinacija funkcija koje je prethodno obavljao je jedinstvena. Bio je guverner i partijski vođa tri ekonomski najjače istočne provincije Kine: Đangsu, Džeđang i Šangaj u delti reke Jangce. Njegovo imenovanje za premijera za poznavaoce situacije nije bilo veliko iznenađenje.

Li jača privatni sektor 

Nema sumnje da je Li sposoban za ekonomske reforme. Kada govori, možete čuti mali naglasak, karakterističan za provinciju Džeđang, u kojoj je rođen. Tamo je bio guverner.

U toj provinciji je 91 odsto kompanija u privatnom vlasništvu i obezbeđuju 87 odsto svih radnih mesta. Tokom svog mandata, reformski političar Li je postepeno uklanjao birokratske prepreke za privatna ulaganja. U toj provinciji sa 65 miliona stanovnika uspostavio je 2014. online-platformu za usluge građanima i investitorima. Od tada je digitalno apliciranje bez papira moguće za gotovo sve vrste odobrenja. Pilot projekat á la Li kasnije je postao uzor za za celu Kinu.

Sa 56 godina Li je prvi put u svojoj političkoj karijeri napustio zavičaj: 2016. je postao partijski sekretar u susednoj provinciji Đangsu. Ta provnicija sa 85 miliona stanovnika je na drugom mestu po ekonomskoj snazi (od 31 provincije), odmah iza Guangdunga.

Četrnaest meseci kasnije unapređen je u partijskog sekretara u Šangaju. Bila je to poslednja faza pre nego što se preselio u Peking. On je doduše smatran odgovornim za tromesečni lokdaun ove ekonomske metropole 2022. u korona krizi, ali je time stekao poverenje partijske centrale.

Političar koji razume investitore - dolazak Tesle

Pažnju su privukle i njegove pregovaračke veštine sa stranim investitorima. Tako je Tesla iz SAD bila prvi OEM proizvođač (Original Equipment Manufacturer) koji je 2018. osnovao svoju stopostotnu podružnicu u Kini. Time je Li Ćijang u Šangaju označio novu eru u pogledu privlačenja stranih proizvođača automobila da premeste svoju proizvodnju u Kinu. Dotadašnja praksa je podrazumevala da investitori moraju osnovati joint venture - kompaniju sa zajedničkim kapitalom odnosno ulaganjem sa kineskim partnerom.

Uz odobrenje Lija, Tesla besplatno dobio lokaciju od 860.000 kvadratnih metara za svoju prvu giga-fabriku van SAD. Izgradnja proizvodnih pogona trajala je svega 12 meseci - od postavljanja kamena temeljca do predaje modela 3 kupcu. Li je iskoristio svoje veze s privatnim sektorom u industrijskom zaleđu susednih provincija i brzo i pouzdano pronašao dobavljače za Teslu. Već 2022. postignut je rekord u proizvodnji, koji je iznosio 100.000 Tesla automobila za mesec dana.

Zbližavanje sa Evropom

U Berlinu, premijera Lija očekuje mnogo posla. Kina i Nemačka su uticajne nacije, rekao je on početkom juna u Pekingu, tokom posete Larsa Klingbajla, predsedavajućeg SPD. "Obe zemlje su posvećene uzajamnoj kooperaciji. Strateški, moramo ostati nepokolebljivi, intenzivirati razgovore o konstruktivnoj saradnji i na taj način poslati signal svetu o većoj stabilnosti i predvidljivosti", rekao je Li.

Prema kineskom rezonu to znači: Nemačka bi trebalo da samostalno brani svoje interese kada je u pitanju svetska i ekonomska politika, a ne da slepo sledi SAD.

Između Vašingtona i Pekinga postoji žestoko rivalstvo i nadmetanje za buduću prevlast. SAD stavljaju veliki broj kineskih kompanija na crnu listu i stalno uvode ekonomske sankcije, posebno u visokotehnološkim sektorima. Prema tumačenju službenog Pekinga, ove mere su usmerene protiv slobodne trgovine i globalizacije.

Peking dobro zna da je vladajuća koalicija u Berlinu u sukobu oko pitanja odnosa s Kinom. Na odavno najavljenu strategija nemačke vlade za Kinu se joiš čeka. Sve što se zna je da politika Berlinu trenutno promoviše „spoljnu politiku zasnovanu na vrednostima" koja, zajedno sa zapadnom zajednicom vrednosti, možda „izoluje ili čak isključuje komunističku Kinu". EU takođe vidi Kinu kao „partnera, sistemskog rivala i konkurenta".

Trezven glas

Azijsko-pacifički odbor nemačke privrede (APA) smatra ovo „trojstvo" (partner,sistemski rival i konkurent) u principu ispravnim, ali poziva na "odgovarajuću ravnotežu između tri dimenzije u kreiranju politike". I upozorava da "nemačka vlada mora paziti na rizike i posledice koje bi mogla imati politika preterane konfrontacije prema Kini. Ona isto tako mora voditi računa i o složenim i dugoročnim rizicima, koji proizlaze iz globalnih ambicija Kine." Privreda očekuje "odgovornu koegzistenciju konkurentskih, ali istovremeno i međusobno zavisnih sistema" i "odgovoran razvoj globalnog multilateralnog poretka".

Evropa je još uvek relativno otvorenija za Kinu od drugih zemalja, posebno od SAD, kaže Agata Krac, direktorka njujorškog istraživačkog centra Rhodium Group u podcastu Merics.

"Politički rizik od pogoršanja odnosa EU i Kine je stvaran, posebno u kontekstu rata u Ukrajini. Ako se pokaže da Kina oružjem snabdeva Rusiju, to bi bila velika prekretnica u odnosima EU i Kine, koji ionako više ne počivaju na dobrim osnovama."

Kineski predsednik Si Đinping usprotivio se doduše nuklearnim pretnjama Rusije tokom susreta sa nemačkim kancelarom prošlog novembra. Ali, od početka rata protiv Ukrajine, Kina važi za bliskog saveznika Kremlja. Međutim, s obzirom na direktnu vezu sa Rusijom, Kina je verovatno i zemlja koja bi značajno mogla da utiče na uspostavljanje mirovnog poretka na evropskom kontinentu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.