Kineski veto zbog nepoverenja

„Odjednom imam utisak da je Kina jaka“ piše jedan komentator na internetu. Jedan drugi piše, da je veto „otelotvorenje kineske moći“. U kineskom ministarstvu spoljnih poslova nešto su uzdržaniji. Kineski stav bio je potpuno neutralan, kaže portparol Liu Veimin: „Kada je reč o Siriji, mi nismo pokrovitelji ni jedne strane, niti odbijamo ni jednu ni drugu. Zastupamo fer i odgovornu poziciju.“

Iza veta se skriva i dobra porcija nepoverenja prema SAD i njihovim saveznicima jer političari u Kini optužuju Zapad da je protekle godine zloupotrebio rezoluciju Ujedinjenih nacija o Libiji kako bi opravdao oružane napade na Gadafijeve trupe.

Kina je tada bila uzdržana prilikom glasanja. Istu grešku ne želi ponovo da napravi, kaže Guo Čijangang iz Instituta za međunarodne studije u Pekingu: „Kina je ovoga puta imala isti problem kao u slučaju Libije. Da je rezolucija usvojena, Zapad bi mogao da je iskoristi za vojni napad na Siriju, a to bi dovelo do velikog razaranja i brojnih žrtava.“

Rusija i Kina moraju da se pripaze

U Kini ukazuju i na Irak i Avganistan. Intervencije u ovim zemljama izazvale su haos i humanitarnu katastrofu. U tim ratovima, Kina vidi pokušaj SAD i Evrope da svetu nametne svoje gledište. Nacionalistički list „Global tajms“ piše, da je ta diplomatija, zasnovana na životnim vrednostima, danas postala moćni instrument u međunarodnom nadmetanju. Na taj način, Zapad forsira revolucije i promene režima i potpiruje nered.

Prema oceni naučnika Guoa, zemlje kao što su Rusija i Kina moraju da pripaze u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, da Zapad ovo ne koristi kao svoj instrument: „Kada je reč o međunarodnim pitanjima, Savet bezbednosti bi i dalje trebalo da se pridržava principa međunarodnog prava, da bude fer i neutralan, i da štiti mir i stabilnost u svetu.“

Protivurečnosti kineske politike

Partijski organ Narodne novine u svom komentaru ide još dalje kada piše da Kina, zbog sve veće moći, saodlučuje na svetskoj sceni. Međunarodna zajednica moraće da se navikne na novu ulogu Kine.

„Kineski nacionalni interesi se brane izvan granica zemlje“, kaže politikolog Džin Kanrong sa pekinškog univerziteta: „Sve više imamo interese preko okeana. To kinesku politiku čini tako protivurečnom. Što se tiče strategije, pridržavamo se reformatora Deng Sjaopinga i njegovog postulata da se na međunarodnoj sceni mnogo ne mešamo. Ali, kada je reč o taktici i detaljima, insistiramo na našim nacionalnim interesima“.

Ovo samo delimično objašnjava veto na deklaraciju o Siriji. Jer, za razliku od Irana, kineski privredni interesi su u Siriji drugorazredni. Prvenstveno je reč o principu nemešanja koji je, prema stavu Kine, u ovom slučaju povređen.

Autori: Rut Kirhner, Peking (RBB) / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković