Ko je počinio masakr nad Jevrejima u Jedvabneu u Poljskoj?

U Jedvabne, mestašce s jedva 1600 stanovnika oko 170 kilometara severoistočno od Varšave jedva da ikad stižu turisti. Ali 10. jula svake godine dolaze oni koji žele da održe uspomenu na maskr Jevreja - muškaraca, žene i dece - koji je tamo počinjen 1941.

Ti koji dolaze, gotovo isključivo su došljaci: u samom mestu, godišnjica nije na programu. Jevrejske žrtve nikoga ne zanimaju.

„Ne, ni ove godine nećemo biti prisutni na godišnjici”, kratko nam je telefonom rekao gradonačelnik Jedvabnea Adam Niebrzdovski. I nije hteo da se upusti u razgovor.

U vreme masakra, Jedvabne je bio tek nekoliko dana pod kontrolom nemačkog Vermahta. Gradić je prethodno skoro dve godine bio pod okupacijom sovjetske vojske, nakon što je u septembru 1939. Poljska bila podeljena između Nemačke i SSSR-a. A 22. juna 1941. Hitlerova Nemačka napala je Sovjetski Savez, i umarširala u deo Poljske koji je prethodno bio okupirao Sovjetski Savez.

10. jula 1941. svi Jevreji u Jedvabneu su oterani na glavni trg.

Neki muškarci su bili primorani da unište spomenik Lenjinu i održe podrugljivu „pogrebnu povorku". Zatim su ubijeni i pokopani sa ostacima spomenika u ambaru na periferiji grada. Potom su preostali Jevreji sa trga - muškarci, žene i deca, oterani u isti ambar - koja je onda zapaljen.

Ko je kriv za masakr?

Jedan sud u Poljskoj je 1949 zbog ubistva Jevreja u Jedvabneu. osudio jedanaest poljskih počinilaca na zatvorske kazne i jednog na smrt. Smrtna kazna je kasnije zamenjena zatvorom.

Istoričari se ne slažu oko toga da li su i u kojoj meri poljski sugrađanii bili podstaknuti na ubistvo od strane nemačkih okupatora.

Američki istoričar Jan Tomaž Gros, poreklom iz Poljske, u svojoj knjizi „Komšije" iz 2000-te celu krivicu svalio je na Poljake - i tako izazvao veliku pometnju u Poljskoj. Pogrešno je napisao da je bilo 1.600 žrtava - sada se zna da ih je bilo oko 340.

Sličnih zločina je bilo i u drugim mestima

Više poljskih istraživača holokausta i poljski Državni institut za nacionalno sećanje u Varšavi podržavaju tezu o nemačkoj inicijativi za masakar. Pritom se oslanjaju na svedočenja sa suđenja u Poljskoj 1949. Navodi se da su se agenti nemačke tajne službe unapred dogovorili sa lokalnim poljskim kolovođama, a nemačka vojna policija je bila prisutna kada je zločin počinjen.

Ali masakr u Jedvabneu nije bio jedini takav zločin. U istočnim oblastima Poljske, koje je Nemačka okupirala u leto 1941. u okviru invazije „Barbarosa", dogodilo se nekoliko pogroma nad Jevrejima. U mnogim slučajevima je bilo uključeno lokalno hrišćansko stanovništvo.

Motiv za masakr Jevreja: pljačka

Prema Andžeju Zbikovskom iz Centra za istraživanje holokausta u Varšavi, motiv počinioca je bio - pljačka jevrejske imovine. Osim toga, radilo se i osveti - zbog navodne saradnje jevrejskog stanovništva sa sovjetskim okupatorima.

„Ponekad su pogrom vodili oni kojima su Sovjeti učinili nepravdu. Bili su to bivši zatvorenici ili begunci iz poslednjih transporta koji su bili pripremljeni za deportaciju u Sovjetski Savez. Ali bilo je i teoretičara zavere", objašnjava Zbikovski u intervjuu za DW.

Sećanje - samo na žrtve Sovjeta

„Dakle, Nemci koji donosili odluke pokušali su za sebe da iskoriste antisemitsko raspoloženje lokalnog (hrišćanskog) stanovništva", objašnjava istraživač holokausta i dodaje:

„Na taj način, lokalni pogromi postali su važan deo sve brže spirale akcija istrebljenja, koje su dovele do potpunog uništenja jevrejskog stanovništva u Poljskoj"

Trg Jedvabne, gde su 1941. godine saterani Jevreji, danas je zelena površina sa klupama i negovanim cvećem. Ništa ne podseća na tragične događaje tog vremena.

S druge strane, jedno spomen-obeležje podseća na poljske žrtve sovjetskih logora. Prinudna deportacija može se videti i na velikim grafitima usred grada koje je gradonačelnik otvorio prošle godine.

Poljaci kao heroji

Ova vrsta prezentacije istorije je popularna u severoistočnoj Poljskoj. U susednom gradu Vizna, dvanaest kilometara južnije, gde je u junu 1941. neposredno posle invazije Nemaca počinjen pogrom sličan onom u Jedvabneu, ogromni grafiti prikazuju poljske vojnike stilizovane kao heroji i Nemce u uniformama kako ubijaju jednog Jevreja. Inicijativa za grafite potiče od jednog od patriotskih udruženja koje često podržavaju lokalni političari.

Politikau istorije, koja Poljake prikazuje ili kao žrtve ili kao heroje, a Jevreje vidi samo kao žrtve Nemaca, sprovodi i Stranka zakona i pravde (PiS), koja danas vlada u Poljskoj državi članici EU, i koja na severoistoku Poljske, gde se nalazi Jedvabne, ima jedno od svojih najvažnijih uporišta.

Tokom pomen ubijenim Jevrejima - disko muzika i crkvena zvona

Za razgovor o saučesništvu Poljaka u zločinima nad Jeverjima potrebna je hrabrost - u Poljskoj. Kada je premijer Mateuš Moravijecki (PiS) 2018. prvi put govorio o Poljacima koji su „ubili" Jevreje u Jedvabneu, bio je suočen sa velikim ogorčenjem, čak i u svom nacionalno-konzervativnom taboru.

Ni ranije nije bilo drugačije: 2001. kada je debata o poljskom saučesništvu u ubistvima Jevreja započela i kada se tadašnji predsednik Aleksander Kvašnjevski izvinio rođacima žrtava iz Jedvabnea - taj gest je u gradu, mestu zločina, bio sve samo ne dobrodošao.

Tokom Kadiša, jevrejske pogrebne molitve na mestu masakra, iz obližnjih stanova odjeknula je glasna disko muzika. I baš u tom trenutku sveštenik je pustio crkvena zvona.

Gradonačelnik koji je morao da emigrira

Tadašnji gradonačelnik Jevabnea Kržištof Godlevski, koji je na došao na pomen kao jedan od retkih meštana, stvorio je time mnogo neprijatelja.

„Vređali su ga i ismevali. Stalno je pronalazio jevrejske kipe u džepovima i traženo je da ih nosi javno. Govorili su da je Jevrej ili jevrejski sluga", seća se tadašnja saradnica.

Želi da ostane anonimna jer se plaši da će njene izjave naštetiti njenom sinu, koji trenutno traži posao.

Život gradonačelnika Godlevskog bio je toliko težak da je nakon skoro tri mandata, nakon deset godina podneo ostavku i emigrirao u Sjedinjene Države. Na pitanje DW, njegova supruga je odgovorila da njen suprug već godinama više ne daje intervjue

Zid tišine

Varšavski istoričar Andržej Zbikovski nije iznenađen ovim zidom ćutanja. Za ovo je delimično kriva aktuelna vlada:

„PiS se istorijom bavi površno i jednostrano". Pored toga, lokalne zajednice u severoistočnoj Poljskoj smatraju da im nije potrebna debata o poljskom saučesništvu u holokaustu.

„Na lokalnom nivou svi znaju sve, uključujući i to koja je poljska porodica preuzela koji jevrejski stan posle pogroma. O tome će raspravljati tek treća ili četvrta generacija - i to samo ako se ispostavi da nije njihov rođeni deda učestvovao u zločinu, već neki drugi stanovnik".

Zbog toga je istoričar skeptičan prema tome da li će se Poljska u dogledno vreme uopšte suočiti sa ovim poglavljem svoje istorije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu