U kući se govori romski

Božidar Stojkov je zaposlen u romskoj redakciji Radio-televizije Vojvodine. Dolazi iz Novog Miloševa, iz jedne tradicionalne romske porodice. Za DW kaže da svi u njegovoj porodici govore romski, i smatra da svi Romi moraju da znaju svoj jezik.

„Još kao mali razumeo sam i govorio pored romskog i srpski. U tom delu Banata se smatra da onaj ko ne zna romski u stvari nije pravi Rom. Tako sam i ja razmišljao kada sam 2006. došao u Novi Sad da studiram i upoznao druge studente romske nacionalnosti koji nisu znali romski jezik. U početku sam mislio da se stide ili jednostavno nisu hteli da priznaju da znaju romski, da bih kasnije shvatio da postoji veliki broj mladih Roma koji nažalost ne znaju romski jezik“, kaže Stojkov.

Nije se puno toga izmenilo od te 2006, kaže. I dalje postoji veliki problem neznanja romskog jezika. Stojkov navodi razloge: „Mladi ne govore, a samim tim i mladi roditelji ne uče svoju decu. To bi mogao da bude veliki problem kada pričamo o budućnosti romskog jezika. Ukoliko ga ne budemo negovali, kako u porodicama sa svojim najbližima, tako i u institucijama na jednom većem nivo, bojim se da će mali broj Roma znati romski jezik. A naš jezik je deo našeg identiteta“, kaže Božidar Stojkov za DW.

Jezik je najvažnije kulturno pitanje koje bi romska nacionalna manjina želela da razvija u Srbiji gde, prema poslednjem popisu iz 2011, živi oko 150.000 Roma, od toga trećina u Vojvodini. Međunarodne nevladine organizacije procenjuju međutim da u Srbiji živi oko pola miliona Roma.

Bački Monoštor: Romsko naselje se spojilo sa selom

U Bačkom Monoštoru kraj Sombora živi oko 600 Roma. Bilo ih je i više, međutim, neki su se odselili, neki su otišli na povremeni rad u inostranstvo, a veliki broj je otišao u Nemačku i tamo zatražio azil. Nekima je zahtev za azil odbijen, ali su u mnogim slučajevima Romi umesto azila dobijali „duldung“ - privremenu dozvolu boravka.

„Ranijih godina romsko naselje bilo je izdvojeno i udaljeno, vremenom se sjedinilo sa Bačkim Monoštorom“, kaže za DW Ivan Petrović, predsednik upravnog odbora udruženja Roma Beaša „Rumunka“.

Petrović priča da su mladi ljudi dolazili i odlazili, gradili kuće pa se tako romsko naselje spojilo s mestom u kojem je 20 godina postojala igraonica za romsku decu i decu iz socijalno ugroženih porodica.

„Nažalost, prošle godine je igraonica zatvorena. Deca uzrasta od tri do pet godina mogla su uz pomoć stručnih saradnika da prevaziđu jezičku barijeru i tako su bila spremna za predškolski program. Savladali su srpski jezik, a romski su znali, jer se prenosi s kolena na koleno - to nam je bio cilj“, kaže Petrović.

U kući se govori romski

Romsko naselje u Apatinu postoji već nekoliko vekova. Trenutno tu živi više od dve i po hiljade Roma. U kući se govori romski. 

„U okviru romskog naselja postoji vrtić, ambulanta, Dom kulture. To sve omogućava lakši pristup institucijama i to funkciniše“, kaže za DW Danijela Ignjac, koordinatorka za romska pitanja na teritoriji opštine Apatin.

Problem se javlja u osnovnoj školi u nižim odeljenjima, jer deca romske nacionalnosti slabo govore srpski jezik. Potrebna im je podrška, i ona im je omogućena.

„Diskriminacije ima, prisutna je, ali nije direktna“, kaže Ignjac. „Prema Romima ima u maloj meri diskriminacije pri zapošljavanju. Naprimer, kada se naše devojke iz naselja prijave za neki posao poput frizera, bilo je slučajeva da poslodavac kaže našli smo, ne treba.“Danijela Ignjac ipak naglašva prijateljstvo stanovništva Apatina sa Romima iz naselja. Apatinci su kaže zainteresovani za druženje sa Romima, ima slučajeva kada žele da nauče kako se na romskom jeziku kaže neka reč.

Romani Čhib

Zvanični naziv romskog jezika je Romani Čhib, romski jezik. Pismo je latinično i sastoji se od 38 slova. Romski spada u indo-arijsku grupu indoevropskih jezika. Na romskom se pišu knjige, drže naučna predavanja, objavljuju radovi, postoje i časopisi.

Profesorka Marija Aleksandrović radi u Visokoj školi strukovnih studija za vaspitače u Vršcu, gde se nastava realizuje na tri jezika - srpskom, romskom i rumunskom. Ona predaje romski jezik, književnost za decu na romskom jeziku i metodiku razvoja govora takođe na romskom jeziku. 

U razgovoru za DW kaže da je romski jezik živ sve dok se koristi, a pre svega u školama, medijima i dok je u javno-službenoj upotrebi.

„Romski jezik je od sredine osamdesetih godina sporadično u javno-službenoj upotrebi. U osnovnim školama, na fakultetu postoji, ali bi ga trebalo koristiti i u predškolskim ustanovama. Naravno, tu su i književnici za romski jezik koji stvaraju. 'Gramatika romskog jezika' objavljena je 2019. Dakle, postoji prostor za učenje i razvijanje romskog jezika“, kaže za DW profesorka Marija Aleksandrović i dodaje da za sada nema zainteresovanih ne Roma za studijranje na romskom jeziku.

Rajko Ranko Jovanović je romolog i pesnik iz mesta Deronje kraj Odžaka. On kaže da velik broj pojedinaca Roma, lingvista, književnika i ljudi koji poznaju romologiju i indologiju ulaže velike napore za očuvanje romskog identiteta i standardizaciju romskog jezika.

„Težnja da romologija i romski jezik postanu jedan od instrumenata institucionalnog obrazovanja, posle mnogih godina rada istaknutih kulturnih poslenika, ostvarena je na najbolji mogući način. Što se tiče budućnosti i opstanka romskog jezika, mišljenja sam da će se sačuvati najviše u vidu komunikacije u manjim sredinama“, kaže Rajko Ranko Jovanović za DW.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu