Ko se na Balkanu raduje Trampu i Grenelu?

Ričard Grenel, bivši izaslanik za Balkani ambasador u Nemačkoj za vreme prvog mandata Donalda Trampa, mogao bi da se vrati u visoku politiku i to na mesto šefa Stejt dipartmenta, pišu mediji na nemačkom.

„Grenelov bilans na Zapadnom Balkanu je istorijat upitnih dogovora sa autokratama“, piše o tome Frankfurter rundšau.

List piše da je Grenel „na mišiće“ praktično oborio prvu vladu Aljbina Kurtija u Prištini tokom 2020. godine – barem tako Kurti tvrdi.

Frankfurtski list podseća na tadašnje kritike da su Tramp i Grenel brzim diplomatskim uspehom u sporu Beograda i Prištinenavodno hteli da osvoje koji poen pred izbore 2020. godine. To je, navodi se, ugrozilo napore EU u posredovanju oko kosovskog pitanja.

Podseća se i na kritike da je Tramp navodno planirao da podstakne Srbiju i Kosovu na „razmenu teritorija“.

Citira se jedan tekst Adnana Ćerimagića i Majde Ruge iz trusta mozgova Evropski savet za spoljne poslove koji tvrde da će drugi Trampov mandat biti posebno „opasan“.

Kako ih parafrazira Frankfurter rundšau, „međunarodna zajednica mora se suprotstaviti velikosrpskom projektu“.

List podseća i Grenelovu logiku „mir kroz posao“. Jedan od poduhvata Grenela i Trampovog zeta Džareda Kušnera odnosi se na prostor nekadašnjeg Generalštaba u Beogradu.

O toj temi za švajcarski Tagesancajger piše novinar Enver Robeli: „Savetnici i članovi familije Donalda Trampa gaje tesne veze sa autokratama u Srbiji i Albaniji. Za Kosovo i Bosnu i Hercegovinu bi stvari mogle postati neprijatne.“

U Prištini vlada strah da bi Ričard Grenel opet mogao na dnevni red da stavi promenu granica, piše Robeli.

Pišući o poslovima Grenela i Kušnera u Beogradu i na albanskoj obali, autor navodi:

„Poslednjih godina je on (Grenel) produbio prijateljstvo sa dvojicom najopasnijih autokrata u regionu: srpskim predsednikom Vučićem i albanskim premijerom Ramom. Te kontakte Grenel izgleda upotrebljava u ličnu korist.“

Podseća se na rečenicu koju Grenel rekao albanskim medijima: „Niko ne treba da se izvinjava jer želi da zaradi novac.“

Grenel zauzima „maltene neprijateljski stav“ prema Aljbinu Kurtiju koji, prema oceni Robelija, „spada u retke nepotkupljive političare na Balkanu“.

„Za Kurtija bi moglo postati neprijatno od januara, kad se Tramp useli u Belu kuću“, piše dalje u tekstu.

Dodaje se i da je „rusofilni“ predsednik Republike Srpske Milorad Dodik „sa velikom radošću“ dočekao Trampov trijumf.

Sjedinjene Države godinama drže Dodika na listi sankcija. U članku Tagesancajgera se podseća na Dodikovu raniju izjavu da žali što nije proglasio otcepljenje Republike Srpske tokom prvog Trampovog mandata.

„Sa Trampom kao gospodarom u Beloj kući on (Dodik) vidi novu priliku da zaoštri kurs protiv države Bosne i Hercegovine“, zaključuje Robeli.

O istoj temi piše bečki Standard koji navodi da „etnonacionalisti“ na Balkanu slave Trampovu pobedu.

I tu se podseća na navodnu Trampovu nameru da podstakne razmenu teritorija i novo povlačenje granice. „Takve promene granica bile bi posebno opasne za BiH. Jer, njima bi se etablirao etno-koncept i dao vetar u leđa političarima koji žele dalje promene granica.“