Ko će finansirati obnovu u EU posle korone?
20. maj 2020.
Iznenađujući predlog pokrenuo je živahnu raspravu u Briselu i mnogim evropskim prestonicama: kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron hoće da finansiraju obnovu ekonomije EU posle korona-krize zajedničkim dugovima EU i taj novac isplate određenim regionima i sektorima kao bespovratnu pomoć. Njih dvoje su to najavili u ponedeljak uveče.
A rasprava koja je potom usledila je takođe dobra stvar, rekao je komesar EU za ekonomska pitanja Valdis Dombrovskis posle video-konfrencije sa 27 ministara finansija EU: „Zajednička francusko-nemačka inicijativa pozitivan je signal koji će nam pomoći da nađemo konsenzus.“
Komisija EU hoće više novca za obnovu
Sledeće nedelje Evropska komisija planira da predstavi svoj nacrt budžeta za narednih sedam godina, koji će uključivati fond za obnovu koji su skicirale Nemačka i Francuska. Međutim, prema komesaru Dombrovskisu, 500 milijardi evra koje su predvideli Berlin i Pariz je premalo.
„Hoćemo da predložimo bilion (1.000 milijardi)“, najavio je Dombrovskis i pojasnio da bi u tu sumu bi trebalo da budu uključeni bespovratna pomoć i krediti zemljama članicama.
Kancelarka Angela Merkel i ministar finansija Olaf Šolc prvobitno su se protivili toj bespovratnoj pomoći, ali sada slede ranije francuske predloge.
Odobravanje sa juga, kritika sa severa
Zemlje poput Francuske, Italije i Španije koje su, prema prvim procenama, najviše pogođene krizom zbog korone, žestoko su se zalagale za bespovratnu pomoć koja bi se finansirala kroz zajedničke obveznice EU – takozvane evro-obveznice ili korona-obveznice.
Te obveznice bi bile preuzete indirektno, preko zajedničkog budžeta EU, raspodeljene pod određenim uslovima i trebalo bi da budu vraćene u narednih 20 godina.
S druge strane, Austrija, Holandija, Danska i Švedska isto tako žestoko su se protive bespovratnoj pomoći za južne države iz fonda za obnovu. Odmah nakon što se saznalo za francusko-nemački predlog, austrijski kancelar Sebastijan Kurc je rekao: „Naš stav se nije promenio.“
Predsedavajući Odboru za budžet Evropskog parlamenta, belgijski poslanik Johan Van Overtvelt, rekao je u Briselu da stav ove četiri „štedljive“ države mora biti shvaćen veoma ozbiljno, iako je Nemačka očigledno promenila svoj stav. Na kraju mora postojati kompromis. Nemojmo sad gubiti vreme“, rekao je on.
Mnogo koraka do fonda
Svih 27 zemalja EU moraju jednoglasno da usvoje budžet i fond za obnovu, a mora da ih odobri i Evropski parlament. U rezoluciji prošle nedelje, poslanici su za obnovu tražili 2.000 milijardi evra – četiri puta više nego što su predložile Nemačka i Francuska.
Ministri finansija EU razmotrili su taj predlog u utorak. Predsedavajući tim sastankom, Hrvat Zdravko Marić, nije hteo da komentariše rezultat zasigurno kontroverznih rasprava: „Čekamo nacrt budžeta Evropske komisije sledeće nedelje i onda ćemo to javno komentarisati". Ministri finansija Nemačke i Francuske zalagali su se za svoj predlog na toj video-konferenciji. Bruno Le Mare ga je nazvao „istorijskim“ korakom za EU.
Ugovori EU zapravo sadrže zabranu zaduživanja – koja bi u narednom budžetu Unije trebalo da se zaobiđe jednom filigranskom konstrukcijom: Države EU ne bi izdale zajedničke obveznice direktno, već bi dale garancije Komisiji EU koja bi trebalo da ih koristi za uzimanje kredita na privatnim finansijskim tržištima. Ti krediti bi se otplaćivali tokom 20 godina, što je znatno duže od sedmogodišnjeg finansijskog okvira EU.
„Sumnjivo finansiranje“
Markus Ferber, predstavnik nemačkih demohrišćana u Evropskom parlamentu zadužen za finansijska pitanja, skeptičan je prema toj konstrukciji: „Razumno je da je plan obnove ciljan i vremenski ograničen, ali finansiranje uopšte nije ozbiljno“.
Ako kredite treba otplaćivati tokom dužeg vremenskog perioda, članice EU bi morale jasno da daju do znanja da takođe žele da povećaju svoj godišnji doprinos u budžet EU, rekao je Ferber i naglasio: „Takođe mora biti jasno da je preuzimanje novog duga kroz budžet Evropske unije jednokratna stvar.“